Na­cr­tom no­vog za­ko­na o ra­du u prav­ni si­stem se po­ku­ša­va­ju uve­sti dis­kri­mi­na­tor­ske od­red­be pre­ma ro­di­te­lji­ma jer je pred­vi­đe­no da se vri­je­me pro­ve­de­no na po­ro­dilj­skom ili ro­di­telj­skom od­su­stvu ne ra­ču­na kao rad­ni staž ko­ji se mo­že is­ko­ri­sti­ti za sti­ca­nje stal­nog ugo­vo­ra o ra­du, sma­tra­ju u Udru­že­nju Ro­di­te­lji. Na­cr­tom za­ko­na je pred­vi­đe­no da po­slo­da­vac sa istim za­po­sle­nim ne mo­že za­klju­či­ti je­dan ili vi­še ugo­vo­ra o ra­du uko­li­ko je nji­ho­vo tra­ja­nje ne­pre­kid­no ili sa pre­ki­di­ma du­že od 36 mje­se­ci. Na­kon is­te­ka 36 mje­se­ci na po­slu, za­po­sle­ni do­bi­ja stal­ni ugo­vor o ra­du. Ipak, iz tog pra­va su iz­u­ze­ti ro­di­te­lji i pri­prav­ni­ci, jer se u za­ko­nu na­vo­di da se u rad­ni staž neo­p­ho­dan za sti­ca­nje stal­nog ugo­vo­ra o ra­du „ne­će ob­u­hva­ti­ti pri­prav­nič­ki staž i vri­je­me ko­je za­po­sle­ni pro­ve­de na po­ro­dilj­skom i ro­di­telj­skom od­su­stvu, od­no­sno usvo­ji­telj­skom ili hra­ni­telj­skom od­su­stvu”.
– Ovo je de­fi­ni­tiv­no dis­kri­mi­na­tor­ska od­red­ba, a zna­mo da je ta­kvo po­stu­pa­nje za­bra­nje­no Usta­vom. Ovim se di­rekt­no dis­kri­mi­ni­šu ro­di­te­lji, od­no­sno maj­ke ko­je ko­ri­ste po­ro­dilj­sko i oče­vi ko­ji idu na ro­di­telj­sko od­su­stvo – is­ti­če pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja Ro­di­te­lji Kri­sti­na Mi­ha­i­lo­vić za „Dan”.
Ona na­vo­di da će tra­ži­ti bri­sa­nje dis­kri­mi­na­tor­nog čla­na i zah­ti­je­va­ti da se pre­ci­zi­ra da se i vri­je­me pro­ve­de­no na po­ro­dilj­skom ra­ču­na kao rad­ni staž na isti na­čin kao i za sve osta­le rad­ni­ke.
– Ovo je po­seb­no pro­ble­ma­ti­čan član Na­cr­ta za­ko­na o ra­du ko­ji dis­kri­mi­ni­še po­ro­di­lje i ro­di­te­lje! Ako ima­ju ugo­vor na od­re­đe­no vri­je­me i za­poč­nu po­ro­dilj­sko, od­no­sno ro­di­telj­sko od­su­stvo, taj pe­ri­od dok su na „bo­lo­va­nju” im se prak­tič­no ne ra­ču­na kao rad­ni od­nos tj. ne na­do­ve­zu­je se na vri­je­me po­treb­no za tran­sfor­ma­ci­ju ugo­vo­ra o ra­du na od­re­đe­no u ugo­vor o ra­du na neo­d­re­đe­no. U sa­da­šnjem za­ko­nu to ni­je pre­ci­zno de­fi­ni­sa­no, ali se na osno­vu mi­šlje­nja Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja po­stu­pa­lo upra­vo ta­ko. To u prak­si zna­či: trud­ni­ca ima ugo­vo­re na od­re­đe­no u tra­ja­nju od dvi­je i po go­di­ne, do­la­zi na po­ro­dilj­sko, ko­je tra­je go­di­nu. Ona bi na kra­ju tog po­ro­dilj­skog tre­ba­lo da do­bi­je ugo­vor na neo­d­re­đe­no jer je is­pu­ni­la uslov za tran­sfor­ma­ci­ju ugo­vo­ra i pro­šlo je vi­še od 36 mje­se­ci – ob­ja­šnja­va Mi­ha­i­lo­vi­će­va, do­da­ju­ći da po­sto­je i do­bra rje­še­nja za­ko­na, ali se mo­ra uka­za­ti na dis­kri­mi­na­ci­ju.
U Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja ka­žu da se no­vim za­ko­nom po­bolj­ša­va za­šti­ta za­po­sle­nih od pre­stan­ka rad­nog od­no­sa, jer je pro­pi­sa­no da se rad­ni­ku ko­jem ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me is­ti­če u pe­ri­o­du ko­ri­šće­nja pra­va na od­su­stvo sa ra­da zbog odr­ža­va­nja trud­no­će, po­ro­dilj­skog, ro­di­telj­skog, usvo­ji­telj­skog ili hra­ni­telj­skog od­su­stva rok za ko­ji je ugo­vo­rom o ra­du za­sno­vao rad­ni od­nos na od­re­đe­no vri­je­me pro­du­ža­va do is­te­ka ko­ri­šće­nja pra­va na to od­su­stvo.
– Kod od­red­bi ugo­vo­ra o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me, umje­sto tra­ja­nja ugo­vo­ra o ra­du na pe­ri­od od 24 mje­se­ca pro­pi­sa­no je da taj ugo­vor mo­že naj­du­že da tra­je 36 mje­se­ci, kao i da se u taj pe­ri­od ra­ču­na i vri­je­me ko­je je za­po­sle­ni bio an­ga­žo­van kod po­slo­dav­ca pre­ko agen­ci­je za ustu­pa­nje za­po­sle­nih. No­vi­ne u od­no­su na va­že­ća rje­še­nja su i da je de­cid­no pro­pi­sa­no da se pri­prav­nič­ki staž i vri­je­me ko­je je za­po­sle­ni pro­ve­de na po­ro­dilj­skom i ro­di­telj­skom od­su­stvu, od­no­sno usvo­ji­telj­skom ili hra­ni­telj­skom od­su­stvu ne ra­ču­na u pe­ri­od tran­for­ma­ci­je od 36 mje­se­ci, od­no­sno ugo­vo­ra o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me u ugo­vor o ra­du na neo­d­re­đe­no vri­je­me – is­ti­ču u mi­ni­star­stvu.
Što se, pak, ti­če pra­va na ko­ri­šće­nje go­di­šnjih od­mo­ra pred­vi­đe­no je da se od­mor mo­že ko­ri­sti­ti u dva ili vi­še dje­lo­va, u ko­jem slu­ča­ju je po­slo­da­vac du­žan da do­ne­se rje­še­nje za ci­je­li, od­no­sno za sva­ki dio go­di­šnjeg od­mo­ra.
– Ta­ko­đe, da­ta je po­volj­nost za­po­sle­nom ko­ji ni­je mo­gao da is­ko­ri­sti go­di­šnji od­mor zbog ko­ri­šće­nja pra­va na po­ro­dilj­sko, od­no­sno ro­di­telj­sko od­su­stvo, usvo­ji­telj­sko ili hra­ni­telj­sko od­su­stvo ili nje­go­vo ko­ri­šće­nje po­slo­da­vac ni­je omo­gu­ćio do 30. ju­na na­red­ne ka­len­dar­ske go­di­ne, za­po­sle­ni ima pra­vo da ga is­ko­ri­sti do kra­ja te ka­len­dar­ske go­di­ne. U od­no­su na od­red­be po­ro­dilj­skog od­su­stva pro­pi­sa­no je da za­po­sle­na že­na ko­ri­sti po­ro­dilj­sko odu­stvo u oba­ve­znom tra­ja­nju od 98 da­na, od ko­jih je 28 da­na pri­je da­na oče­ki­va­nog po­ro­đa­ja, a 70 da­na na­kon ro­đe­nja dje­te­ta. Dan oče­ki­va­nog po­ro­đa­ja utvr­đu­je nad­le­žni lje­kar spe­ci­ja­li­sta. Iz­u­zet­no od na­ve­de­nog, otac dje­te­ta ima pra­vo da ko­ri­sti od­su­stvo od da­na ro­đe­nja dje­te­ta, u slu­ča­ju da je maj­ka umr­la na po­ro­đa­ju, te­ško bo­le­sna, na­pu­sti­la di­je­te, ako je li­še­na ro­di­telj­skog pra­va ili se na­la­zi na iz­dr­ža­va­nju ka­zne za­tvo­ra – na­vo­de u mi­ni­star­stvu.
M.S.

Pri­prav­ni­ci kao dru­go­ra­zred­na kla­sa
U Al­ter­na­ti­vi Cr­ne Go­re sma­tra­ju da je pro­blem što se pri­prav­nič­ki staž ne ra­ču­na kao re­gu­lar­ni rad­ni staž neo­p­ho­dan za sti­ca­nje stal­nog ugo­vo­ra o ra­du.
– Zna­mo da pri­prav­nik oba­vlja sve po­slo­ve ko­je oba­vlja i stal­no za­po­sle­ni. Ovaj stav za­ko­na sta­vlja pri­prav­ni­ke u dru­go­ra­zred­ni po­lo­žaj u od­no­su na osta­le za­po­sle­ne ko­ji do­la­ze sva­kog da­na na po­sao. Tre­ba na­gla­si­ti da pri­prav­ni­ci po istom za­ko­nu ima­ju ista pra­va i oba­ve­ze kao i stal­no za­po­sle­ni rad­ni­ci. Spor­no je to što je pe­ri­od ak­tiv­nog rad­nog sta­ža u ne­kom pred­u­ze­ću po­ve­ćan sa 24 na 36 mje­se­ci. Oči­to je da dr­ža­va po­la­ko po­pu­šta pri­vat­ni­ci­ma na šte­tu rad­ni­ka. Al­ter­na­ti­va sma­tra da je 24 mje­se­ca sa­svim do­volj­no vre­me­na da po­slo­da­vac upo­zna rad­ni­ka. Ako ga za dvi­je go­di­ne ni­je upo­znao – on­da ga si­gur­no ni­kad ne­će upo­zna­ti – ka­že ko­or­di­na­tor Al­ter­na­ti­ve Ve­sko Pe­jak.