U maloj i mladoj državi Crnoj Gori prošle godine nije ubijen nijedan novinar, ali pred nama i dalje lebdi ubistvo Duška Jovanovića. tim prije što uporno ostaje nerasvijetljeno.
Kada su neslobodni novinari, neslobodni su i mediji. Posebno zabrinjava sistemsko gušenje slobode medija, kakvo je, reklo bi se, posebno na sceni u Crnoj Gori. Tu je većina medija pod uticajem kako formalnih, tako i neformalnih (onih koji ne djeluju javno, ali koji umnogome kreiraju stvarnost Crne Gore) centara moći. Ovu konstataciju kvalitetno ilustruje nedavno stavljanje na uslugu nekoliko crnogorskih medija, posebno Televizije Crne Gore (navodnog javnog servisa), Nevladinoj organizaciji „Crnogorska pravoslavna crkvaĆ, koja je tu poziciju iskoristila da pozove crnogorske građane na nasilje.
Medije u Crnoj Gori guše prvenstveno njihovi vlasnici i urednici koji su pod uticajem navedenih centara moći. Sami novinari nemaju moći, a reklo bi se ni građanske hrabrosti, da se takvom stanju odupru. Njima je, uređivačkim koncepcijama medija u kojima rade, najčešće ostavljena uloga prenosioca informacije – da nekoj javnoj ličnosti gurnu mikrofon pred lice i ono što ona kaže donesu u redakciju. Pravo na analitičko i komentatorsko novinarstvo, u principu, dobijaju samo oni novinari koji su spremni da obave zadatu špekulaciju.
Sloboda nikada ne pada s neba. Kada crnogorski novinari budu spremni da je izbore, onda će je za njih i biti u Crnoj Gori, rekao je Jovan Plamenac, predsjednik Udruženja novinara Crne Gore.
|