"Godinama je Duško Jovanović xarao po osinjim i zmijskim gnijezdima, tragao za repovima afera u kojima su bili srpski i crnogorski oligarsi. Prenosio iz drugih novina ono što njima nije moglo da se dopadne. Pisao o erotskim nastranostima, budalaštinama, vlastoljublju i narcizmu i nedovoljnim rezervama čojstva. Nova generacija crnogorskih silnika ne čita Marka Miljanova, nego Marija Puza, odakle sebi pečali odabrana iskustva.
Ali, bilo bi suviše jednostrano tragati za zločincima pravolinijski, bacajući anateme samo na kabinete velikaša po beogradskim, cetinjskim i podgoričkim dvorištima. Jedino još zločin drži dvije države zajedno. Nije teško ubiti, teško je sakriti. Ovdje se i to može. Savršena ubistva novinara mogu za dugo da parališu tragalački nerv profesiji. I tu bi mogao da bude kraj svake priče o metafizičkoj hrabrosti novinara. Kakva crna hrabrosta to je ionako običan mit! Samo se ludi ne boje ubica i ministara koji znaju njihova imena a uporno ćute. Ali, novine moraju da izlaze, a novinar koji od straha zaćuti, ionako je mrtav.
Nevolja nikada ne dolazi sama. Kao što Šekspir kaže: "Sreća dolazi kao uhoda, a nesreća nastupa u hordama".
Novica Borisav
Niš
|