Struč­nja­ka za su­per­ra­ču­na­re Anu Jo­ka­no­vić, di­plom­ca Elek­tro­teh­nič­kog fa­kul­te­ta u Pod­go­ri­ci, žeđ za zna­njem od­ve­la je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u na­uč­ni cen­tar BSC – Bar­ce­lo­na su­per­com­pu­ting cen­ter, gdje je do­šla na dok­tor­ske stu­di­je. U ovom cen­tru, smje­šte­nom u pre­li­je­poj Tor­re Gi­ro­na ka­pe­li na­la­zi se Ma­re­No­strum – 13. po ve­li­či­ni su­per­ra­ču­nar na svi­je­tu. Mla­da na­uč­ni­ca ko­ja je pri­je­klom iz Pi­ve, a ro­đe­na u Fo­či, na krat­ko se vra­ti­la u Cr­nu Go­ru, da po­sje­ti ro­di­te­lje i bra­ta, kao i da odr­ži pre­da­va­nje u Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti o su­per­ra­ču­na­ri­ma.
Na­uč­ni cen­tar u bar­se­lo­ni, ko­je fi­nan­si­ra­ju EU, Špa­ni­ja i Ka­ra­lo­ni­ja, je­dan je od naj­zna­čaj­ni­jih in­for­ma­tič­kih ce­nr­ta­ra na svi­je­tu ko­ji ima če­ti­ri od­sje­ka – Ra­ču­nar­ske na­u­ke, Ge­o­na­u­ka, Na­u­ka o ži­vim or­ga­ni­zmi­ma i Ra­ču­a­nr­ske apli­ka­ci­je. Osim što se ba­vi na­u­kom, raz­vo­jem su­per­ra­ču­na­ra, ra­ču­nar­skim mo­de­li­ma i apli­ka­ci­ja­ma BSC sa­ra­đu­je sa naj­po­zna­ti­jim IT kom­pa­ni­ja­ma – Le­no­vo, Ci­sko, Fu­jit­su, po­zna­tim la­bo­ra­to­ri­ja­ma, naft­nom i he­mij­sko in­du­stri­jom, avi­o­in­du­stri­jom, kom­pa­ni­ja­ma ko­je se ba­ve ino­va­tiv­nim iz­vo­ri­ma ener­gi­je po­put po­put vje­tra...
Iako obić­nom čo­vje­ku mo­žda i ni­je ja­sno za­što mo­ra­ju da pso­to­je su­per­ra­ču­na­ri, Ana Jo­ka­no­vić je na­gla­si­la da da­nas svi­jet ne bi mo­gao bez njih. Bez njih ne bi mo­gli da ra­de ve­li­ki na­uč­ni ce­tri, bol­ni­ce, fa­kul­te­ti... kom­pju­te­ri su po­sta­li sa­stav­ni i oba­ve­zni dio na­še stvar­no­sti.
– Ra­ču­nart­ska in­du­stri­ja je in­ter­di­sci­pli­nar­na oblast ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va i fi­zi­ku, i he­mi­ju, i bi­o­lo­gi­ju (oblast ge­no­ma), ma­te­ma­ti­ku, a sve u slu­žbi stva­ra­nja ma­te­ma­tič­kih mo­de­la ko­ji se ko­ri­ste za ra­ču­na­re – ob­ja­sni­la je ona.
Kao član jed­nog od ti­mo­va u BSC-u njen je po­sao si­mu­la­ci­ja, to jest stva­ra­nje ra­ču­nar­skih pro­gra­ma ko­ji ko­rak po ko­rak is­pi­tu­je po­na­ša­nje si­ste­ma iz stvar­nog svi­je­ta. Ri­ječ je o ma­te­ma­tič­kom mo­de­lu po­jed­no­sta­vlje­ne re­al­no­sti, ob­jan­si­la je ona po­jam si­mu­la­ci­je u ra­ču­nar­skoj in­du­stri­ji.
A, što su su­per­ra­ču­na­ru?
To je naj­br­ži ra­ču­na­ri da­na­šnji­ce. No, br­zi­na je re­la­tiv­na stvar u kom­pju­ter­skoj in­du­stri­ji, pa ta­ko, ob­ja­sni­la je Jo­ka­no­vić, da­na­šnji pa­met­ni te­le­fo­ni br­ži su od naj­br­žeg ra­ču­na­ra pri­je 25 go­di­na.
– Su­per­ra­ču­nar je za­pra­vo ve­li­ki broj pro­ce­so­ra po­ve­za­nih (kla­ste­ri) u je­dan si­stem. Ran­gi­ra­ju se od 1991. go­di­ne po br­zi­ni na li­stu po­zna­tu kao TOP500. Ka­ko je Ki­na pre­u­ze­la pri­mat od SAD, nje­na dva su­per­ra­ču­na­ra za­u­zi­ma­ju pr­va dva mjest, a u vr­hu su još su­per­kom­pju­te­ri iz Švaj­car­ske (CERN), Ame­ri­ke, dok ke Ma­re­No­strum na ko­jem ra­dim na 13 mje­stu. Ka­ko je eko­lo­ška svi­jest u na­uč­noj za­jed­ni­ci sve ja­ča, od pri­je par go­di­na je usta­no­vlje­na Green500 li­sta, na ko­joj se ran­gi­ra­ju su­per­ra­ču­na­ri po po­tro­šnji ener­gi­je. Sve vi­še se ba­vi­mo iza­zo­vom ka­ko sma­nji­ti enorm­nu ko­li­či­nu ener­gi­je ko­ju si­ste­mi tro­še da bi ra­di­li – ob­ja­sni­la ej ona.
Su­per­ra­ču­na­ri su pa­ra­lel­ni ra­ču­na­ri i u za­vi­sno­sti od po­ve­za­no­sti prop­ce­so­ra po­sto­je oni ta­ko­zva­ni di­je­lje­ni i di­stri­bu­ci­o­ni. U BSC-u ti­mo­vi se ba­ve stva­ra­njem mo­de­la ko­ji una­pre­đu­ju pro­gram­ske mdo­e­le, per­for­man­se i ubr­za­nje ra­ču­na­ra.
– Pri­mar­ni za­da­tak je una­pri­je­di­ti rad su­per­ra­ču­nar ta­ko da ima što ma­nje gi­bi­ta­ka zbog ne­e­fi­ka­snog ko­ri­šće­nja re­su­r­sa. Za­to se ti­mo­vi u BSC-u ba­ve ot­kri­va­njem raz­lo­ga za gu­bit­ke i stva­ra­njem alat­ki za nji­ho­vo ukla­nja­nje. U tom smje­ru ide mo­je is­tra­ži­va­nje, jer se ba­vim osnov­nim kom­po­nen­ta­ma ra­ču­na­ra i pla­ni­ra­njem re­sur­sa – na­ve­la je Ana Jo­ka­no­vić.
Go­vo­pre­ći o pro­jek­tu DI­PESF na ko­jem tre­nut­no ra­di Jo­ka­no­vić je na­gla­si­la je je ri­ječ o do­sti­za­nju eks­tra­per­for­man­si, ko­je bi tre­ba­lo, ka­ko je na­gla­si­la, da bu­du po­stig­nu­te do 2020. ili 2021. go­di­ne.
– Pre­po­zna­to je da apli­ka­ci­je ni­su ho­mo­ger­ne. A že­li­mo da do­stig­ne­mo kla­ster ko­ji zo­ve­mo NET­WORK FE­DE­RA­TION – si­stem sa ve­li­kim bro­jem spe­ci­ja­li­zo­va­nih mo­du­la. Ide­ja je da su­per­ra­ču­nar ra­di na šest evrop­skih apli­ka­ci­ja – na­ve­la je Ana Jo­ka­no­vić na kra­ju pre­da­va­nja ko­je je odr­ža­la u CA­NU. S.ĆET­KO­VIĆ


Ma­re­No­strum 1, 2, 3, 4

Su­per­ra­ču­nar Ma­re­No­strum for­mi­ran je u BSC-u 2014. Go­di­ne i ta­da je no­sio ge­ne­rič­ko ime Ma­re­No­strum 1. Ka­ko je kom­pju­ter­ska teh­no­lo­gi­ja sve br­že na­pre­do­va­la, ubr­zo, 2006, ovaj su­per­ra­ču­nar dop­sti­že po­sta­je sve br­ži i ja­či, i do­bi­ja ime Ma­re­No­strum 2. Već 2012. ima­mo Ma­re­No­strum tre­će ge­ne­ra­ci­je, a u ju­nu ove go­di­ne u BSC-u zva­nič­no je pro­mo­vi­san Ma­re­No­strum 4.