Pro­fe­sor Li Ber­ger sa Uni­ver­zi­te­ta Vi­tva­ter­srand u Jo­ha­nes­bur­gu pred­vo­dio je tim is­tra­ži­va­ča ko­ji je na­šao jed­nu pe­ći­nu sa osta­ci­ma pri­pad­ni­ka vr­ste Ho­mo na­le­di, uklju­ču­ju­ći i re­la­tiv­no do­bro oču­va­nu lo­ba­nju od­ra­slog mu­škar­ca. Pe­ći­na sa osta­ci­ma pra­i­sto­rij­ske čo­vje­ko­li­ke vr­ste pro­na­đe­na je na va­žnom lo­ka­li­te­tu u Ju­žnoj Afri­ci, gdje je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pro­na­đen ta­ko­đe je­dan ve­o­ma va­žan lo­ka­li­tet sa osta­ci­ma na­ših pre­da­ka. Osta­ci vr­ste ko­ja pri­pa­da po­ro­dič­nom sta­blu čo­vje­ka i ko­ji su pr­vo ot­kri­ve­ni u ju­žno­a­frič­koj pe­ći­ni 2013. go­di­ne uka­zu­ju na to da je Ho­mo na­le­di ži­vio u isto vri­je­me kao i ne­ki dru­gi pre­ci čo­vje­ka u Afri­ci. Ho­mo na­le­di je ži­vio pri­je iz­me­đu 236.000 i 335.000 go­di­na. Ber­ger ka­že da ot­kri­će dru­ge pe­ći­ne sa osta­ci­ma Ho­mo na­le­di-ja do­dat­no pot­kre­plju­je ide­ju da je ta vr­sta na­mjer­no osta­vlja­la svo­je mr­tve u mrač­nim, te­ško do­stup­nim pe­ći­na­ma. Ne­ki struč­nja­ci ko­ji ni­su dio ti­ma do­vo­de u pi­ta­nje mo­guć­nost da je ta vr­sta, sa mo­zgom re­la­tiv­no ma­log ka­pa­ci­te­ta, bi­la u sta­nju da se ta­ko or­ga­ni­zo­va­no po­na­ša i spe­ku­li­šu da je mo­gu­će da je u pro­šlo­sti po­sto­jao ne­ki dru­gi pri­stup tim pe­ći­na­ma. Sle­de­ći ko­rak u is­tra­ži­va­nju je da se is­tra­ži od­nos tih ra­znih vr­sta jed­nih pre­ma dru­gi­ma i nji­ho­va ulo­ga u pro­ce­su na­sta­ja­nja čo­vje­ka. Is­tra­ži­va­nje je ob­ja­vlje­no u elek­tron­skom struč­nom ča­so­pi­su eLi­fe. U na­zi­vu ove vr­ste, „ho­mo” se od­no­si na evo­lu­ci­o­nu gru­pu, ko­ja uklju­ču­je mo­der­ne lju­de i na­še naj­bli­že iz­u­mr­le pret­ke, a „na­le­di” na ri­ječ zvi­je­zda na lo­kal­nom so­to je­zi­ku, po si­ste­mu pe­ći­na (Iz­la­ze­ća zvi­je­zda) u ko­ji­ma su fo­si­li pro­na­đe­ni. No­vo­ot­kri­ve­na pe­ći­na se na­la­zi vi­še od 100 me­ta­ra od pe­ći­ne u ko­joj su pr­vi put pro­na­đe­ni osta­ci Ho­mo na­le­di-ja 2015. go­di­ne. Ne­ki struč­nja­ci iz­ra­zi­li su ču­đe­nje zbog to­ga što je sta­rost fo­si­la, utvr­đe­na na osno­vu zu­ba i pe­ćin­skih se­di­me­na­ta, ta­ko ma­la.
- To je ne­vje­ro­vat­no ma­la sta­rost za jed­nu vr­stu ko­ja i da­lje ima pri­mi­tiv­ne ka­rak­te­ri­sti­ke ka­kvi su pro­na­đe­ni u fo­si­li­ma sta­rim oko dva mi­li­o­na go­di­na - re­kao je Kris Strin­ger iz Mu­ze­ja za pri­rod­nu isto­ri­ju u Lon­do­nu. Ri­čard Pots iz Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja u Va­šing­to­nu re­kao je da je vje­ro­vat­no da je Ho­mo na­le­di evo­lu­i­rao i op­sta­jao izo­lo­va­no od dru­gih vr­sta.
- No­va ot­kri­ća ša­lju uje­di­nju­ju­ću po­ru­ku pro­tiv po­pu­li­zma, ne­to­le­ran­ci­je i et­nič­kih pred­ra­su­da ko­je za­hva­ta­ju mno­ge di­je­lo­ve sve­ta - re­kao je Adam Ha­bib, za­mje­nik rek­to­ra Uni­ver­zi­te­ta Vi­tva­ter­srand.
- Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da svi mi po­ti­če­mo iz za­jed­nič­kih ko­ri­je­na. Ako že­li­mo da op­sta­ne­mo kao vr­sta, tre­ba na to da se pod­sje­ti­mo - re­kao je Ha­bib.