Na­uč­nik Re­ne He­ler sa In­sti­tu­ta za is­tra­ži­va­nja Sun­če­vog si­ste­ma „Maks Plank” i nje­gov sa­rad­nik Mi­ha­el Hip­ke pred­la­žu da lju­di u dru­ge ga­lak­si­je ša­lju le­tje­li­ce ve­li­či­ne sa­pu­na ko­je bi za 69 go­di­na mo­gle da pre­đu ne­za­mi­sli­ve raz­da­lji­ne. Ta­kve mi­ni­ja­tur­ne le­tje­li­ce, sa ugra­đe­nim teh­nič­kim de­ta­lji­ma, mo­gle bi ima­ti znat­no ve­ća je­dra ko­ja bi po­kre­ta­la Sun­če­va svje­tlost.
Na­kon što je u si­ste­mu Al­fa Ken­ta­u­ri, na­ma naj­bli­žoj zvi­je­zdi, ot­kri­ve­na pla­ne­ta slič­na Ze­mlji na ko­joj bi mo­glo bi­ti ži­vo­ta, ne­ki na­uč­ni­ci pred­sta­vi­li su plan za sla­nje le­tje­li­ca ko­je bi mo­gle da po­sje­te tu pla­ne­tu, ra­ču­na­ju­ći da bi let tra­jao sve­ga 20 go­di­na. Sa Ze­mlje bi bi­le lan­si­ra­ne broj­ne mi­ni­ja­tur­ne le­tje­li­ce te­ške tek ne­ko­li­ko gra­ma, opre­mlje­ne so­lar­nim je­dri­ma po­vr­ši­ne ne­ko­li­ko me­ta­ra kva­drat­nih. Son­de bi ra­di­le na zra­ke svje­tlo­sti sna­žnih la­se­ra na Ze­mlji upe­re­nih u nji­ho­va je­dra. Za­hva­lju­ju­ći du­go­traj­nom po­go­nu u va­ku­mu u ko­jem ne­ma ot­po­ra va­zdu­ha, one bi vre­me­nom tre­ba­le da do­stig­nu pe­ti­nu br­zi­ne svje­tlo­sti, od­no­sno 60.000 ki­lo­me­ta­ra u se­kun­di. Po­što se Prok­si­ma Ken­ta­u­ri na­la­zi na 4,25 svje­tlo­snih go­di­na od Ze­mlje, za pu­to­va­nje do ci­lja tre­ba­lo bi im oko 20 go­di­na.
To je plan pro­jek­ta „Star­šot”, ko­ji su ini­ci­ra­li ru­ski mi­li­jar­der i fi­zi­čar Ju­rij Mil­ner, osni­vač Fej­sbu­ka Mar­ka Cu­ker­berg i slav­ni na­uč­nik Sti­ven Ho­king.
Ali, u tom pla­nu po­sto­ji par ozbilj­nih pro­ble­ma ko­je tek tre­ba ri­je­ši­ti. Je­dan je taj što teh­no­lo­gi­ja neo­p­hod­na za nje­go­vo ostva­re­nje još ni­je raz­vi­je­na. A dru­gi ve­li­ki pro­blem je­ste za­u­sta­vlja­nje le­tje­li­ca ka­da stig­nu na cilj. Na­i­me, pre­ma za­ko­ni­ma fi­zi­ke, za za­u­sta­vlja­nje ne­kog ti­je­la u ide­al­nim okol­no­sti­ma po­treb­na je jed­na­ka ener­gi­ja ko­ja ga je ubr­za­la do od­re­đe­ne br­zi­ne. Dru­gim ri­je­či­ma, bez rje­še­nja za za­u­sta­vlja­nje, od­no­sno uspo­ra­va­nje do­volj­no da le­tje­li­cu ne­ko ti­je­lo „uhva­ti” u svo­ju or­bi­tu, son­de bi br­zi­nom od oko 20 od­sto br­zi­ne svje­tlo­sti jed­no­stav­no pro­le­tje­le kraj si­ste­ma u ko­ji su upu­će­ne. Sa­da na­uč­ni par He­ler-Hip­ke nu­di ide­ju sa koč­ni­ca­ma, ali bi sam let tra­jao du­že - oko 95 go­di­na, umje­sto 20, jer bi br­zi­na bi­le ma­nja... Ipak, po­sto­ji al­ter­na­ti­va - da se mi­ni­ja­tur­ne le­tje­li­ce ša­lju pre­ma si­si­te­mu Si­ri­jus - naj­sjaj­ni­joj zvi­je­zdi na noć­nom ne­bu. Pre­ma ra­ču­na­nju na­uč­ni­ka, pu­to­va­nje u si­stem Si­ri­ju­sa ukup­no bi tra­ja­lo oko 69 go­di­na, što zna­či da bi bi­lo iz­ve­di­vo u to­ku pro­sječ­nog ljud­skog ži­vo­ta. Stu­di­ja, pred­sta­vlje­na na veb­stra­ni­ci „Arik­siv” (ar­Xiv.org), još ni­je pro­šla struč­nu re­cen­zi­ju, a na­uč­ni tim pri­zna­je da će za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta tre­ba­ti vr­lo ra­fi­ni­ra­na teh­no­lo­gi­ja.