-Čuveni francuski matematičar Sedrik Vilani, dobitnika Fildsove medalje 2010. godine u sklopu Dana Frankofonije posjetio je Crnu Goru. Ovaj matematičar svjetskog renomea u svečanoj sali Rektorata održao je izuzetno zanimljivo (vrlo posjećeno) predavanje „O česticama, zvijezdama i vječnosti. Vilani, koji je spojio u sebi moderna naučna sremljenja sa renesansnim vizuelnim imidžom, tokom sat, vodeči nas na jednočasovno putovanje kroz razvoj astonomije, demonstrirao izuzetnu moć popularnizacije nauke.
● Kako ste doživjeli Crnu Goru?
- Ono što vas odmah šokira su predivni pejzaži. Onda tu je i centar Podgorice, potpuno moderan. Jako mi je prijatno što se sve plaća u eurima, a zatim dopalo mi se i to što sam odmah mogao da se konektujem na međunarodnu unicerzitetsku mrežu.
● Sve to izgleda kao stvoreno za nauku, ali očigledno da za naučni napredak treba mnogo više. Šta je inicijalna kapisla koja pokreće naučni razvoj?
-Nauka prije svega zahtijeva veliko strpljenje. Deset godina nije dovoljno, treba bar šezdeset. Treba uložiti puno naporai, motivacija je naravno neohodna, potrebna je i velika izdržljivost. Treba puno para, ali potrebna je otvorenost, i, naravno, mnogo putovanja.
● A što je Vas motivisalo da postanete jedan od najpriznatijih naučnika današnjice, i posvetite dobar dio svog života matematici, astronomiji i fizici?
- Jednostavno, smatrao sam to zanimljivim. Bio sam u takvom okruženju gdje mi je nauka bila pristipačna. Čitajući knjige, idući u školu, slušajući ljude iz moje bliže okoline bilo mi je sasvim normalno da se opredjelim za nauku.
● Živimo u svijetu uzburkanom u političkom, ekonomskom, društvenom i, naravno, naučnom smislu. Kao da smo na pragu nečega što treba otkriti, zar ne?
- Ali, velika otkrića se nikad ne mogu predvidjeti. To je uvijek nepredvidivo. Mnogi fizičari su smatrali da slijede neka velika otkrića, ali nikd nisu znali kakva.
● Dakle, ostaje nam da čekamo, a vi naučnici da radite?
-Mislim da upravo to treba raditi.
● Mnogo se govori o preseljenju težišta naučnog istraživanja na Aziju, prvenstveno Kinu. Da li je to baš tako? Ko će za 30, 40 godina dominirati svijetom nauke?
- Može se reći da će Kina u skorijoj budučnosti biti u tom smislu jedna od najmoćnijih zemalja. To, uostalom, već jeste. Oni su, na primjer, u otkriću i razvoju baterija u samom vrhu. Ali, što se tiče nauke, nisam siguran. Jer, nije dovoljno imati novac, mada to pomaže. Kina ima hendikep. Nema gotovo nikakakve imigracije prema Kini. Dakle, ne dolazi im naučna inteligencija. Zatim, njigovi univerzitetski centri su nedovoljno otvoreni prema svijetu i univerzitetima na Zapadu. Kina je formirana na Konfučijevoj filozofiji, koja podrazumjeva veliko, čak ekstremno poštovanje prema nastavniku i učitelju. Jako je teško mentalitetu Kineza da protivureči svom profesoru za razliku od jednog zapadnjaka. A, to su u nauci sve hendikepi.
● Astronomija je, kako kažete, pokretač naučnog razvoja od antičke Grčke, pa i ranije?
- Astronomija je i dalje jako važna za nauku. Upravo, najveća otkrića prošle godine dolaze nam iz okrilja astronomije. Mislim na otkriće u vezi gravitacionih talasa što je nečuven događaj za nauku. Najeftinije metode za mjerenje vremena i prostora su dovedene u pitanje, čak i opšta teorija relativiteta.
● Svojom autobiografijom učinili ste mnogo za popularnost nauke i naučnika. Šta je, po Vašem iskustvu, neophodno da nauka bude što prisutnija u našoj svakodnevici?
- Ja volim da popularišem nauku. Zatim, to ljudi od mene traže. Mislim da na moja predavanja dođe prosječno bar 500 ljudi. Smatram da samo društvo danas traži popularnu nauku.
● Da li smatrate da što vas više ljudi čuje, više njih ima priliku da se posvete nauci? Mislim na odnos kvantitet- kvalitet.
- Kad pričam o popularnosti nauke ne mislim nužno na naučno stvaralaštvo. Važno je da različite društvene zajednice budu uključene u tokove savremene nauke, jer naučni sektor kao nikad prije ima ogromnu odgovornost. Svijet čeka da ga nauka spasi od svih mogućih katastrofa - ekoloških, klimatskih, ekonomskih... Svih mogućih nevolja. Puno očekujemo od nauke. Ako nauka i naučna zajednica ne komuniciraju sa svijetom situacija postaje opasna.
● Kako se nauka uklapa u Vaš porodični život? Ko više trpi?
- Profesionalni život i privatni život naučnika nisu neprijatelji. Pogotovo kad se bavite teškom naukom. Jednostavno, isplanirate vrijeme, napravite sistem i odredite satnice. Jednostavno imate vremena da se koncetrišete i radite. Teži je život kad je u pitanju biologija.Mislim da neka zanimanja koja se kotiraju visoko u svijetu finansija su mnogo opasnija za privatni život. Istina, moja profesionalna aktivnost po malo je u konfliktu sa mojim porodičnim životom, ali to nije zbog nauke. Zato što mnogo putujem i popularišem nauku po svijetu moram da obavljam i posao direktora, i savjetnika, ša je ti i moj odnos sa određenim kompanijama. A, to nije nauka. Ona ne stvara tenzije.
S.ĆETKOVIĆ


Idemo na Mars

● Nevjerovatno je koliko se posldenjih godina priča o Marsu. Hoćemo li ikad stići do Crvene planete i eventualno je nastaniti? Da li je to prazna priča, uzaludno trošenje para ili...?
-Mislim da ćemo na kraju otići na Mars. No, moram priznati da me ta priča baš toliko ne uzbuđuje. Za mene to nije prioritet.