Ma­da do sa­da naj­u­spje­šni­ja i naj­smje­li­ja, mi­si­ja Ro­ze­ta ni­je čo­vje­kov pr­vi po­hod na ko­me­tu. I u pro­šlo­sti je bi­lo mi­si­ja ko­je su do­pri­ni­je­le na­šem zna­nju o ko­me­ta­ma. Svo­je­vr­sne vre­men­ske kap­su­le Sun­če­vog si­ste­ma, ko­me­te u se­bi sa­dr­že za­le­đe­ne če­sti­ce iz vre­me­na nje­go­vog na­stan­ka, ta­ko da i ni­je ču­do što že­li­mo da vi­di­mo šta se to sve u nji­ma kri­je, pi­še Po­pu­lar sci­en­ce, a pre­no­si B92.
Čak pet son­di, ta­ko­zva­na Ha­le­je­va ar­ma­da, po­sla­to je ka­ko bi se pro­u­či­la ču­ve­na Ha­le­je­va ko­me­ta, či­ji je po­sled­nji pro­la­zak bio 1986. go­di­ne. Za­jed­nič­ki pro­je­kat NA­SA i ESA agen­ci­ja, pr­vo­bit­no lan­si­ra­na kao ISEE-3 (In­ter­na­ti­o­nal Sun/Earth Ex­plo­rer 3), na­kon uspje­šno oba­vlje­nog za­dat­ka bi­va pre­i­me­no­va­na u ICE i pre­u­smje­ra­va se na pro­u­ča­va­nje in­ter­ak­ci­je Sun­če­vih vje­tro­va i at­mos­fe­re ko­me­ta. Ovo je pr­va son­da ko­ja je us­po­sta­vi­la kon­takt sa ko­me­tom. 11. sep­tem­bra 1985. Za­jed­no sa ar­ma­dom, pro­šla kroz rep Ha­le­je­ve ko­me­te, i ta­ko po­sta­la pr­va son­da ko­ja je iz­u­ča­va­la dvi­je ko­me­te. Po­sto­ji mo­guć­nost da bu­de re­ak­ti­vi­ra­na i po­sla­ta da pro­u­či još ko­me­ta 2017. ili 2018. go­di­ne.
Ve­ga 1 i Ve­ga 2 su iden­tič­ni sve­mir­ski bro­do­vi, dio so­vjet­skog sve­mir­skog pro­gra­ma, sa za­dat­kom da pro­u­če po­vr­ši­nu i at­mos­fe­ru Ve­ne­re i pri­dru­že se Ha­le­je­voj ar­ma­di. Na­kon is­pu­šta­nja svo­jih is­tra­ži­vač­kih mo­du­la na Ve­ne­ru, ko­ri­ste­ći gra­vi­ta­ci­ju pla­ne­te, na­sta­vi­li su svoj put ka Ha­le­je­voj ko­me­ti. Dok su is­tra­ži­va­le ko­mu (pra­ši­nu i ga­so­ve oko je­zgra ko­me­te), le­tje­li­ce su usli­ka­le oko 1.500 sli­ka.
Sa­ki­ga­ke (ja­pan­ski pi­o­nir) je pr­va le­tje­li­ca sa­da­šnje Ja­pan­ske sve­mir­ske agen­ci­je (JAXA). Nje­na mi­si­ja je bi­la da pro­u­ča­va mag­net­na po­lja u me­đu­pla­ne­tar­nom pro­sto­ru. Ona, kao i njen na­sljed­nik Su­i­sei (ko­me­ta), dio su Ha­le­je­ve ar­ma­de.
Đo­to, na­zva­na po po­zna­tom re­ne­san­snom sli­ka­ru pro­je­kat je Evrop­ske sve­mir­ske agen­ci­je. U sa­rad­nji sa ostat­kom ar­ma­de imao za mi­si­ju da ko­me­ti pri­đe naj­bli­že, sve­ga 596 ki­lo­me­ta­ra od nje­nog je­zgra. Uspje­šno je usli­kao je­zgro ko­me­te u naj­bli­žoj tač­ki pro­la­ska.
NA­SA je po­sla­la ro­bot­sku son­du Star­dast da se su­sret­ne sa ko­me­tom 81P/Wild, ko­ja na tom pu­tu pro­la­zi po­red aste­ro­i­da 5535 Ane­frank. Mi­si­ja je uspje­šno iz­ve­de­na 2006. NA­SA 2005. go­di­ne je lan­si­ra­la još jed­nu son­du­da se su­da­ri sa ko­me­tom 9P/Tem­pel. Na­kon uspje­ha pre­u­smje­ra­na je na dvo­ja­ku mi­si­ju da pro­u­ča­va eks­tra­so­lar­ne pla­ne­te i ko­me­tu 103P/Har­tley.