Od početka pandemije korona virusa umrlo je skoro tri miliona ljudi, 138 miliona je oboljelo, a od infekcije se oporavilo više od 110 miliona.
Ketrin Smolvud iz Evropske kancelarije SZO kazala je za RTS da je jedna stvar koja je naučena tokom pandemije to da ne bi trebalo da pokušavamo da predvidimo budućnost.
Ukazala je na to da tok evolucije pandemije u svijetu, Evropi, na Zapadnom Balkanu i u Srbiji, i u najmanjim selima širom svijeta, zavisi od tri stvari – akcija pojedinaca, zajednica, akcija vlada i načina na koji se virus razvija i mutira.
– Ne možemo predvidjeti šta će se desiti. U ovom trenutku ne treba da kažemo da smo protraćili poslednjih 16 mjeseci, već da nastavimo da se pridržavamo individualnih mjera da bi se spriječilo širenje bolesti – naglasila je Smolvud.
Dodala je da se sada već dosta poznaje virus. U početku je situacija bila relativno stabilna, ali se u proteklih nekoliko m,eseci sam virus veoma razvio, jer se prenosi s osobe na osobu i svaki put kad se to desi dolazi do replikacije i do mogućnosti da mutira. Istakla da se ipak još mnogo toga o virusu ne zna i da moramo da učimo.
Ukazala je da već skoro dva mjeseca broj slučajeva u svijetu raste i da je situacija zabrinjavajuća u skoro svim regionima, da je u Južnoj Americi znatno povećano prenošenje virusa, prvenstveno u Brazilu, zatim u Južnoj Aziji, u Indiji. Podsjetila je da je u Evropi preminulo milion ljudi od ukupno tri miliona žrtava kovida u svijetu.
– Visoka je stopa zaražavanja i prenosa infekcije, veliki broj hospitalizovanih i opterećenost zdravstvenog sistema. To znači da moramo da se osvijestimo kako bismo preduzeli sve mjere i smanjili stopu zaražavanja. To neće moći da se uradi za dvije nedelje – naglasila je Smolvud.
Kada je riječ o Zapadnom Balkanu, ocijenila je da je situacija veoma ozbiljna.
– Imamo situaciju gdje bolnice moraju da izvrše prenamjenu svojih kapaciteta, a to znači da se remete i odlažu druge vrste medicinskih usluga, a to opet znači da će doći do porasta opterećenja zdravstvenog sistema i ubuduće. To znači da moramo da primijenimo sve mjere bez čekanja da bi se spustila stopa zaražavanja – navela je Smolvud.
Ona je najavila da će regionalni direktor za Zapadni Balkan za nekoliko dana posjetiti taj region i da će blisko sarađivati s predstavnicima svih zemalja kako bi se broj infekcija smanjio.
Istakla je da se prate svi sojevi virusa i da ih ima mnogo. Tri konkretna soja su poseban razlog za zabrinutost, jer potencijalno mijenjaju sposobnost virusa da se širi ili mijenjaju način na koji se bolest širi u tijelu.
Pojasnila je da je prva varijanta britanski soj, koji je sada prisutan u većini evropskih zemalja, a to znači da je zamijenio sve varijante prvobitnog virusa koji je kružio Evropom. Drugi soj je onaj koji je prvi put identifikovan u Južnoj Africi, koji se takođe brže prenosi i donosi nove mutacije, što ga čini otpornijim na vakcine i ima ga manje u Evropi. Treći soj je otkriven u Brazilu i široko je zastupljen u Južnoj Americi i takođe se povezuje s većom stopom zaraze i mogućnošću da bude otporan na vakcine. Najmanje je zastupljen u Evropi. Većina tih pacijenata su putnici koji su došli iz Južne Amerike.
– SZO pomno prati mutacije virusa i ne postoje preporuke da se nešto izmijeni u pravilniku vakcinacije. Ključno je da ne treba da promijenimo način reakcije, jer je to isti virus. Moguće je da je djelotvornost nekih vakcina u slučajevima mutiranih virusa manja, ali to ne znači da ona ne djeluje. Moguće je da će u nekom budućem trenutku morati da se da i neka dodatna doza vakcine, i to ćemo posmatrati i redovno prilagođavati. Mi se pripremamo za to, ali kad je riječ o prvom krugu vakcine preporučujemo da od dvije doze koje primaju prime vakcinu istog proizvođača – kazala je Smolvud.
RTS
Evropa nije vakcinisala ni blizu dovoljno ljudi Smolvud je upozorila da u Evropi nije vakcinisano ni blizu dovoljno ljudi da bi se ušlo u neku novu fazu pandemije i da bi bilo opasno ako bi se mislilo da to nije tako. Prva faza je bila zasnovana na veoma ograničenom broju vakcina i dobili su ih samo oni najugroženiji, a to su zdravstveni radnici, stariji ljudi i oni koji već boluju od neke bolesti.
– U zavisnosti od zemlje, postoje velike razlike. Neke su zemlje došle do 10-15 odsto vakcinisanih, a neke i mnogo više. Tu razliku moramo da smanjimo tako što ćemo vakcinisati više ugroženih ljudi u svim zemljama Evrope – rekla je Smolvud.
Navela je i da su zemlje Zapadnog Balkana već primile prvu isporuku vakcina iz Kovaks programa i da će novu količinu iz tog mehanizma dobiti u drugom dijelu ove godine. Kada je riječ o konkretnim datumima, to će se saopštiti svakoj zemlji kroz program Kovaks mehanizma, jer sve zavisi od globalnog lanca snabdijevanja.
