Britanski premijer Boris Džonson izjavio je da će postići sporazum za Bregzit sa EU i da će izvesti Veliku Britaniju iz Unije 31. oktobra.

On je rekao da će London postići sporazum sa Briselom i da će vrijedno raditi na tome da dogovor bude postignut.

– Postoji način da se postigne sporazum, ali će biti potrebno dosta teškog rada. Moramo biti spremni da izađemo i bez sporazuma – naglasio je Džonson.

Premijer je dodao da će Velika Britanija napustiti EU bez postignutog sporazuma samo ukoliko to bude neophodno.

Boris Džonson će o svom predlogu opcije za Bregzit razgovarati kasnije sa liderkom sjevernoirske Demokratsko-unionističke partije (DUP) Arlen Foster, pošto Dauning strit ističe da je „vrlo naporno” radio na tome da postigne dogovor.

Nakon što je parlament dramatično suspendovan na pet nedjelja, premijer je rekao da kabinet želi da se usmjeri na državne prioritete, kao i na pripremu za napuštanje Evropske unije 31. oktobra.

Poslanici su dva puta odbili njegov zahtjev za raspisivanje vanrednih izbora prije roka za Bregzit.

Opozicioni poslanici navode da zakon koji blokira Bregzit bez dogovora mora prvo da se sprovede.

Džonson je govorio da neće pitati EU za dalje odlaganje. No, on će biti u obavezi da to učini ukoliko parlament ne odobri sporazum do 19. oktobra.

Parlament je zvanično suspendovan nešto prije dva časa ujutru u utorak, a ponovo će početi da radi 14. oktobra.

Neki poslanici su u utorak ujutru protestovali protiv suspenzije sa natpisima „Ućutkani” i uzvike: „Sram vas bilo”.

Uoči razgovora u Dauning stritu, partija Fosterove navodi da njeni stavovi o Bregzitu „ne jenjavaju” uprkos tome što je Džonsonova vlada izgubila većinu.

Stranka je saopštila da neće podržati nijednu revidiranu verziju sporazuma o Bregzitu bivše premijerke Tereze Mej koje su Sjevernu Irsku odvojile od ostatka Velike Britanije.

Irska granica pokazala se kao ključna tačka u pokušajima dogovora o Bregzitu između Velike Britanije i EU.

Vlada je najavila da bi mogla da podrži usaglašena pravila u poljoprivredi i prehrambenom sektoru, kako bi se spriječila potreba za bilo kakvim sanitarnim i drugim zdravstvenim pregledima na granici između Sjeverne Irske i Republike Irske.

Poslanici britanskog parlamenta ponovo su odbili zahtjev premijera Borisa Džonsona za raspisivanjem vanrednih izbora dok počinje petonedjeljna suspenzija parlamenta.

Ukupno 293 poslanika glasalo je za predlog premijera, što je daleko manje od potrebnog broja.

Ranije su opozicioni poslanici potvrdili da neće podržati izbore u oktobru i insistirali su na tome da prvo mora da se sprovede zakon koji blokira Bregzit bez dogovora.

Pristalice laburista su protestovale protiv ovog poteza i tokom žestoke rasprave u parlamentu su pokušale da blokiraju predsjednika britanskog parlamenta Džona Berkova da to i uradi.

Berkov je bio „ućutkan”, a ranije je najavio ostavku, baš kada je trebalo da predvodi poslanike Doma lordova u procesu suspenzije parlamenta.

Trenutno, zakon kaže da će zemlja 31. oktobra napustiti EU, bez obzira na to da li je sporazum o povlačenju dogovoren sa Briselom ili ne.

Ali novi zakon, koje je kraljica odobrila u ponedjeljak, to mijenja i primorava premijera da odloži izlazak do 31. januara 2020. godine ukoliko to do 19. oktobra odobre poslanici.

Politička urednica Bi-Bi-Sija Lora Kunsberg kaže da, iako je Boris Džonson rekao da ne želi da krši novi zakon, on pokušava da ga zaobiđe.

Premijer je rekao da će vlada iskoristiti period u kome je parlament suspendovan kako bi sa EU pregovarala o planu, dok se „priprema za izlazak (iz EU) bez plana”.

„Bez obzira na to koliko ovaj parlament pokušava da mi veže ruke, ja ću težiti postizanju sporazuma u nacionalnom interesu”, rekao je.

„Ova vlada više neće odlagati Bregzit”.

---

Francuska će biti novi finansijski centar EU
Francuska će, najvjerovatnije, od Britanije preuzeti titulu finansijskog centra Evropske unije nakon Bregzita, zbog čega bi ekonomija EU postala još više ovisna o posrnulim bankama u evrozoni, smatra analitičko-istraživačka organizacija „Nju fajnenšel”.

Bregzit će, najvjerovatnije, prouzrokovati promjenu smjera politike na evropskim tržištima kapitala, predviđaju u toj organizaciji, i upozoravaju da će EU izgubiti većinu stručnog znanja o tržištima i regulativi koje se decenijama sticalo u Velikoj Britaniji, prenosi agencija Rojters.

Pritom će se, i nakon Bregzita, najveći dio aktivnosti evropskih tržišta kapitala odvijati u Velikoj Britaniji, posebno u sektorima poput trgovanja i upravljanja imovinom.

„Ukratko, tržišta kapitala u EU biće značajno manja i slabije razvijena nego što su danas, a ekonomija EU biće još više ovisna o posrnulom bankarskom sektoru nego što je danas slučaj”, navodi se u izvještaju.

Odlazak Britanije iz EU će za taj blok značiti gubitak najvećeg finansijskog središta, iako je više od 300 upravitelja imovinom, platformi za trgovinu, banaka i osiguravača koji posluju u Britaniji već otvorilo baze u EU kako bi se lakše nosili sa posledicama svim mogućih raspleta Bregzita.