Voj­no­in­du­strij­ski kom­pleks je­ste taj ko­ji dik­ti­ra mno­ge po­li­tič­ke do­ga­đa­je u svi­je­tu, ali naj­no­vi­je po­dat­ke o pro­da­ji oruž­ja ne tre­ba, nu­žno, ve­zi­va­ti za tre­nut­na ža­ri­šta. Jer pro­da­ja oruž­ja je naj­i­spla­ti­vi­ji bi­znis, gdje se pa­re naj­br­že okre­ću i stva­ra­ju naj­ve­ći pro­fi­ti.
Vi­jest da su, po­sli­je pe­to­go­di­šnje pa­u­ze, pro­šle go­di­ne po­no­vo po­ra­sli pri­ho­di od pro­da­je oruž­ja i voj­ne opre­me, ovih da­na je ob­i­šla ve­ći­nu me­di­ja. Pre­ma po­da­ci­ma Stok­holm­skog me­đu­na­rod­nog in­sti­tu­ta za mi­rov­na is­tra­ži­va­nja, sto­ti­nu vo­de­ćih pro­iz­vo­đa­ča oruž­ja ostva­ri­lo je ukup­no 375 mi­li­jar­di do­la­ra pri­ho­da, što je 1,9 od­sto vi­še ne­go u pret­hod­noj go­di­ni, od če­ga su 217 mi­li­jar­di do­la­ra ostva­ri­le ame­rič­ke kom­pa­ni­je. Ina­če, udio SAD i za­pad­ne Evro­pe u glo­bal­noj pro­da­ji oruž­ja u 2016. go­di­ni iz­no­sio je vi­še od 82 od­sto.
Me­đu za­pad­no­e­vrop­skim dr­ža­va­ma, Bri­tan­ci i Njem­ci bi­lje­že rast, a Fran­cu­zi i Ita­li­ja­ni pad. Udio ru­skih kom­pa­ni­ja u glo­bal­nim pri­ho­di­ma iz­no­sio je 7,1 od­sto. Za­ni­mlji­vo je, po­go­to­vo u svje­tlu kri­ze na Ko­rej­skom po­lu­o­str­vu, da su pri­ho­di ju­žno­ko­rej­skih kom­pa­ni­ja po­ra­sli čak za 20 od­sto.
Na šta uka­zu­ju naj­no­vi­ji po­da­ci Stok­holm­skog in­sti­tu­ta u si­tu­a­ci­ji ka­da se, mo­glo bi se re­ći, za­tva­ra si­rij­sko rat­no po­gla­vlje, a pot­pa­lju­je sta­ro-no­vo ža­ri­šte na Bli­skom is­to­ku, od­lu­kom ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa da Je­ru­sa­lim pri­zna za pre­sto­ni­cu Izra­e­la?
Sa­go­vor­nik Sput­nji­ka, spolj­no­po­li­tič­ki ko­men­ta­tor „Po­li­ti­ke” Mi­ro­slav La­zan­ski is­ti­če da voj­no­in­du­strij­ski kom­pleks je­ste taj ko­ji dik­ti­ra mno­ge po­li­tič­ke do­ga­đa­je u svi­je­tu, ali da naj­no­vi­je po­dat­ke o pro­da­ji oruž­ja ne bi, nu­žno, ve­zi­vao za po­je­di­na ža­ri­šta.
„Pro­da­ja oruž­ja je naj­i­spla­ti­vi­ji bi­znis, po­sao u ko­jem se pa­re naj­br­že okre­ću i gdje se stva­ra­ju naj­ve­ći pro­fi­ti. To je ne­što če­ga ni­jed­na dr­ža­va ne že­li da se od­rek­ne i za­ko­no­mjer­nost u toj pro­da­ji oruž­ja dik­ti­ra taj trend ra­sta od dva od­sto go­di­šnje”, ka­že La­zan­ski.
Sli­ko­vi­to na­vo­di da, kao i kon­zer­va hra­ne, i oruž­je ima rok tra­ja­nja i za­to mo­ra da se ob­na­vlja, jer pro­to­kom vre­me­na nu­žno do­la­zi do za­sta­ri­je­va­nja od­re­đe­nih bor­be­nih si­ste­ma.
Svi se ba­ve ti­me, bez ob­zi­ra na to ko­li­ko sma­tra­li da to ni­je hu­ma­no. Ne­ma dr­ža­ve ko­ja ne po­spje­šu­je pro­da­ju svo­jih voj­nih pro­iz­vo­da, jer to je, po­na­vlja sa­go­vor­nik Sput­nji­ka, naj­br­že okre­nu­ta pa­ra.
La­zan­ski ne spo­ri da su­ko­bi ko­ji se od­vi­ja­ju u svi­je­tu, a svi­jet prak­tič­no ni­ka­da ni­je pre­stao da bu­de po­pri­šte, ba­rem ne­ko­li­ko si­mul­ta­nih rat­nih su­ko­ba, po­spje­šu­ju pro­da­ju oruž­ja i za­na­vlja­nje no­vog.
Sva­ka dr­ža­va i sva­ka ar­mi­ja na­sto­ji da se pr­vo ri­je­ši sta­rih za­li­ha mu­ni­ci­je. Što bi tu mu­ni­ci­ju uni­šta­va­li, va­di­li pu­nje­nja, za­na­vlja­li no­vim, ako mo­gu da je upo­tri­je­be u ne­kom rat­nom su­ko­bu, is­ti­če La­zan­ski. Pr­vo se, ka­ko ob­ja­šnja­va, li­ša­va­te i rje­ša­va­te sta­rih za­li­ha, a ka­da se one po­tro­še na red do­đu i no­va mo­der­na sred­stva. Na­rav­no, sve za­vi­si od pri­ro­de su­ko­ba i od to­ga ko vam je pro­tiv­nik.
„Ni­jed­na ze­mlja ne že­li da bu­de na re­pu ta­kvih do­ga­đa­ja. Ako vi­di­te da vam se su­sjed­na dr­ža­va na­o­ru­ža­va, na­ba­vlja no­ve bor­be­ne si­ste­me, mo­ra­te i vi, ako ne že­li­te da bu­de­te obje­kat po­li­tič­ko-di­plo­mat­skog iži­vlja­va­nja i objekt ko­ji će tr­pje­ti raz­ne vr­ste po­li­tič­kih uti­ca­ja. On­da i vi mo­ra­te da sli­je­di­te taj trend ako ste ozbilj­na dr­ža­va. Za­tim se ta spi­ra­la sa­mo na­sta­vlja”, ob­ja­šnja­va spolj­no­po­li­tič­ki ko­men­ta­tor „Po­li­ti­ke”.
Ali i na­o­ru­ža­va­nje, od­no­sno na­bav­ka sa­vre­me­nih bor­be­nih si­ste­ma, ko­li­ko po­ma­že da ze­mlja na­pra­vi ot­klon od mo­gu­ćih po­li­tič­kih pri­ti­sa­ka, to­li­ko mo­že i da zna­či da se sa nji­ho­vim uvo­zom uvo­zi i po­li­tič­ki uti­caj. La­zan­ski na­po­mi­nje da ne­ke ze­mlje, kad pro­da­ju bor­be­ne si­ste­me, to upra­vo uslo­vlja­va­ju po­li­tič­kim uti­ca­jem.
„Pre­ko pro­da­je oruž­ja si­gur­no da se ostva­ru­ju od­re­đe­ni po­li­tič­ki uti­ca­ji na ze­mlju ko­ja to ku­pi. Ku­po­vi­na, re­ci­mo, mo­de­r­nih bor­be­nih avi­o­na, ni­je sa­mo teh­nič­ko-teh­no­lo­ški po­tez, ne­go po­li­tič­ka od­lu­ka, s ob­zi­rom na ka­sni­ju za­vi­snost od is­po­ru­ke re­zer­vnih dje­lo­va, re­mon­ta i osta­log”, do­da­je La­zan­ski.
Či­nje­ni­ca je da je Ame­ri­ka naj­ve­ći pro­da­vac oruž­ja na svi­je­tu, ali pri­je sve­ga nje­no po­na­ša­nje svjet­skog po­li­caj­ca do­pri­ni­je­lo je da po­je­di­ne ze­mlje ko­je ne­ma­ju atom­sku bom­bu idu na stva­ra­nje svog nu­kle­ar­nog po­ten­ci­ja­la, da ne bi za­vr­ši­le kao Li­bi­ja i Irak, kon­sta­to­vao je La­zan­ski.