Iako po­sto­je ve­li­ke raz­li­ke jer Ka­ta­lo­ni­ji ne­do­sta­je kom­pakt­nost Slo­ve­ni­je, ma­nja je iz­la­znost na re­fe­ren­du­mu o ne­za­vi­sno­sti i taj re­gi­on u Špa­ni­ji ni­je do­bio po­dr­šku moć­nih stra­nih vla­da, se­pa­ra­ti­sti se ugle­da­ju na biv­šu Ju­go­sla­vi­ju, pi­še bri­tan­ski „Faj­nen­šel tajms”. List na­vo­di da se li­der se­pa­ra­ti­sta Kar­les Pudž­de­mon 1991. u Slo­ve­ni­ji „di­vio mir­nim i de­mo­krat­skim na­či­ni­ma na ko­je su Slo­ven­ci po­sti­gli svo­je ci­lje­ve”.
Vla­de dr­ža­va ši­rom Evro­pe uglav­nom ne po­ka­zu­ju za­in­te­re­so­va­nost za uzrok ka­ta­lon­ske ne­za­vi­sno­sti, me­đu­tim, vla­de u Ber­li­nu, Pa­ri­zu, Lon­do­nu i dru­gim evrop­skim dr­ža­va­ma ne že­le ras­pad Špa­ni­je i ne mi­sle da se­pa­ra­ti­sti ima­ju prav­nu ili po­li­tič­ku osno­vu za to.
Ka­da je u pi­ta­nju bli­ža ana­li­za si­tu­a­ci­je, uje­di­nje­ni front EU pri­kri­va sla­bu ka­ri­ku ili dvi­je, na­ve­de­no je u ana­li­zi „Faj­nen­šel taj­msa”, uz na­vo­đe­nje pri­mje­ra ne­ka­da­šnje ju­go­slo­ven­ske re­pu­bli­ke Slo­ve­ni­je.
Dok su ka­ta­lon­ski se­pa­ra­ti­sti na­pre­do­va­li sa kam­pa­njom, ri­je­či po­dr­ške upu­će­ne su iz Slo­ve­ni­je. Pred­sjed­nik Slo­ve­ni­je Bo­rut Pa­hor je 1. ok­to­bra, ka­da je Ma­drid ha­o­tič­ni re­fe­ren­dum o ne­za­vi­sno­sti Ka­ta­lo­ni­je pro­gla­sio ne­za­ko­ni­tim, re­kao je da su mno­gi Slo­ven­ci „sr­cem” uz na­rod Ka­ta­lo­ni­je.
Emo­tiv­na pri­vr­že­nost Slo­ve­na­ca pre­ma ka­ta­lon­skim se­pa­ra­ti­sti­ma je ra­zu­mlji­va, na­ve­de­no je u član­ku.
Slo­ven­ci su na re­fe­ren­du­mu 23. de­cem­bra 1990. go­di­ne gla­sa­li za ot­cje­plje­nje od Ju­go­sla­vi­je, a 25. ju­na 1991. slo­ve­nač­ka skup­šti­na je usvo­ji­la do­ku­ment o sa­mo­stal­no­sti i ne­za­vi­sno­sti Slo­ve­ni­je i pre­u­ze­la kon­tro­lu svo­jih gra­ni­ca, či­me je ta re­pu­bli­ka iza­šla iz biv­še SFRJ.
Po­sli­je to­ga je po­čeo de­se­to­dnev­ni rat, jer ju­go­slo­ven­ska vlast ni­je pri­zna­la slo­ve­nač­ku sa­mo­stal­nost, a ko­ji je za­vr­šen od­la­skom pri­pad­ni­ka JNA iz Slo­ve­ni­je.
– Slo­ven­ci po­re­de svo­je is­ku­stvo kao ma­log na­ro­da ko­ji ži­vi pod, ka­ko su ta­da sma­tra­li, do­mi­na­ci­jom Sr­ba u Ju­go­sla­vi­ji, dok je Ka­ta­lo­ni­ja pod vla­šću Ma­dri­da, is­ti­če „Faj­nen­šel tajms”.
Ka­ko je na­ve­de­no, li­der se­pa­ra­ti­sta u Ka­ta­lo­ni­ji Kar­les Pudž­de­mon po­sje­tio je Slo­ve­ni­ju 1991. go­di­ne i „di­vio se mir­nim i de­mo­krat­skim na­či­ni­ma na ko­je su Slo­ven­ci po­sti­gli svo­je ci­lje­ve”.
Ipak, sta­nov­ni­ci Ka­ta­lo­ni­je ni­su uje­di­nje­ni ka­da je u pi­ta­nju ne­za­vi­snost kao što su bi­li Slo­ven­ci. Iz­la­znost u Slo­ve­ni­ji bi­la je ve­ća od 90 od­sto, a 90 od­sto Ka­ta­lo­na­ca gla­sa­lo je za ne­za­vi­snost od Špa­ni­je, ali je u Ka­ta­lo­ni­ji iz­la­znost bi­la 43 od­sto. Bi­ra­či ko­ji su bi­li pro­tiv ne­za­vi­sno­sti boj­ko­to­va­li su re­fe­ren­dum.
Ka­ko se na­po­mi­nje u tek­stu, Ka­ta­lo­ni­ji ne­do­sta­je kom­pakt­nost Slo­ve­ni­je. Pre­ma po­da­ci­ma ka­ta­lon­skih vla­sti iz 2013. go­di­ne, oko 46 od­sto sta­nov­ni­ka Ka­ta­lo­ni­je go­vo­ri špan­ski kao glav­ni je­zik, 36 od­sto go­vo­ri ka­ta­lon­ski, a 12 od­sto oba je­zi­ka pod­jed­na­ko.
Do­da­je se da je ja­sno da ve­ći­na onih ko­ji go­vo­re špan­ski je­zik že­le da nji­hov re­gi­on osta­ne dio Špa­ni­je.
List na­vo­di da po­sto­ji raz­li­ka i ka­da je u pi­ta­nju li­der­stvo. Mo­že se sma­tra­ti da pre­mi­jer Špa­ni­je Ma­ri­ja­no Ra­hoj ima „te­žak” pri­stup ka­ta­lon­skoj kri­zi, ali on ni­je ne­ka­da­šnji dik­ta­tor Fran­ci­sko Fran­ko, ni­ti biv­ši srp­ski li­der s kra­ja 20. vi­je­ka Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić.
– Špa­ni­ja je de­mo­kra­ti­ja, uka­zu­je „Faj­nen­šel tajms”.
Ocje­nju­je se da je mo­žda naj­ve­ća raz­li­ka ta što je re­fe­ren­dum o ne­za­vi­sno­sti Slo­ve­ni­je do­bio po­dr­šku moć­nih stra­nih vla­da. „Ka­ta­lo­ni­ja i Kur­di­stan ni­su ima­li ta­kvu po­dr­šku”, za­klju­ču­je se u tek­stu bri­tan­skog li­sta.(RTS)


Mo­že da do­bi­je azil u Bel­gi­ji

Odo­bra­va­nje po­li­tič­kog azi­la ka­ta­lon­skom li­de­ru Kar­le­su Pudž­de­mo­nu u Bel­gi­ji ne bi bi­lo ne­re­a­li­stič­no uko­li­ko bi on to za­tra­žio, iz­ja­vio je bel­gij­ski mi­ni­star za mi­gra­ci­je Teo Fran­ken.
– To ni­je ne­re­a­li­stič­no uko­li­ko sa­gle­da­te si­tu­a­ci­ju, re­kao je Fran­ken za bel­gij­sku te­le­vi­zi­ju VTM, pre­nio je Roj­ters.
– Oni već go­vo­re o ka­zni za­tvo­ra, do­dao je on.
Fran­ken, ina­če član fla­man­ske ul­tra­na­ci­o­na­li­stič­ke par­ti­je N-VA na­veo je da je pi­ta­nje ko­li­ko bi bi­lo fer su­đe­nje Pudž­de­mo­nu.
Od­no­si iz­me­đu Bel­gi­je i Špa­ni­je za­hlad­nje­li su zbog slič­ne si­tu­a­ci­je 90-ih i 2000-ih ka­da je Bel­gi­ja od­bi­la da iz­ru­či špan­ski par, ko­ji su tra­ži­li zbog na­vod­nih ve­za sa ba­skij­skom mi­li­tant­nom gru­pom ETA.(RTS)