Pot­pred­sjed­nik Vla­de Sr­bi­je Ra­sim Lja­jić iz­ja­vio je ju­če da će op­tu­žni­ca pro­tiv ne­ka­da­šnjeg ko­man­dan­ta Oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Ko­so­va (OVK) Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja osta­ti na sna­zi i da jav­ni tu­ži­lac u Fran­cu­skoj ima rok od pet da­na da ulo­ži žal­bu na od­lu­ku o od­ba­ci­va­nju za­htje­va Sr­bi­je za iz­ru­če­njem Ha­ra­di­na­ja.
Lja­jić je za te­le­vi­zi­ju N1 oci­je­nio da, uko­li­ko se ne bu­de su­di­lo zlo­čin­ci­ma, po­mi­re­nje u re­gi­o­nu ne­će bi­ti mo­gu­će.
– Vi­dje­će­mo da li će Spe­ci­jal­ni sud na Ko­so­vu ima­ti hra­bro­sti da pro­ce­su­i­ra one ko­ji su po­či­ni­li rat­ne zlo­či­ne, od­no­sno da li je for­mi­ran sa­mo da se za­ma­žu oči po­ro­di­ca­ma žr­ta­va ili ima ozbilj­nu na­mje­ru da pr­o­ce­i­su­ra sve ko­ji su po­či­ni­li zlo­či­ne na Ko­so­vu – ka­zao je Lja­jić.
Pot­pred­sjed­nik ko­sov­ske vla­de Bra­ni­mir Sto­ja­no­vić ka­že za RTS da Sr­bi na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji isto mi­sle i re­a­gu­ju bez ob­zi­ra na to da li su sje­ver­no ili ju­žno od Ibra. Is­ti­če da ih ni­je iz­ne­na­di­lo ono što je iz­go­vo­rio Ra­muš Ha­ra­di­naj i što se de­ša­va­lo u Pri­šti­ni. Upo­zo­rio je i me­đu­na­rod­ne sna­ge da na­si­lje u Ma­ke­do­ni­ji mo­že da ugro­zi si­tu­a­ci­ju u ju­žnoj po­kra­ji­ni.
Sr­bi na sje­ve­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je si­noć su pro­te­sto­va­li zbog oslo­ba­đa­nja Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja. Iako pro­te­sta ni­je bi­lo ju­žno od Ibra, pot­pred­sjed­nik ko­sov­ske vla­de Bra­ni­mir Sto­ja­no­vić ka­že da su Sr­bi je­din­stve­ni u osu­di od­lu­ke fran­cu­skog su­da.
„Po­je­di­ni po­li­ti­ča­ri bi od Sr­ba že­lje­li da stvo­re ta­o­ce i ne­kog kog će ko­ri­sti­ti da spro­vo­de na­si­lje i da tim na­si­ljem ucje­nju­ju, ka­ko srp­sku dr­ža­vu, ta­ko i me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu. Ali ti­me što ra­de po­ka­zu­ju svo­je pra­vo li­ce ko­je u svi­je­tu ni­je do­volj­no do­bro raz­ob­li­če­no, pa će­mo na­sta­vi­ti da o to­me jav­no i di­rekt­no go­vo­ri­mo, ka­ko ovi­ma ko­ji bu­du do­la­zi­li ov­dje, ta­ko i svu­da u svi­je­tu”, re­kao je Sto­ja­no­vić.
Ko­or­di­na­ci­ja srp­skih udru­že­nja po­ro­di­ca ne­sta­lih, ubi­je­nih i po­gi­nu­lih li­ca na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je oci­je­ni­la je kao sram­nu od­lu­ku fran­cu­skog su­da u Kol­ma­ru da od­bi­je za­htjev Sr­bi­je za iz­ru­če­nje biv­šeg vo­đe OVK Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja, na­vo­de­ći da ne­ma prav­de za srp­ske žr­tve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, kao ni na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je.
„Ti­me je iz ze­mlje, ko­ja se sma­tra evrop­skom ko­li­jev­kom po­što­va­nja ljud­skih pra­va, po­sla­ta ne­ci­vi­li­zo­va­na po­ru­ka da pra­vo na prav­du ne po­sto­ji za srp­ske žr­tve i čla­no­ve nji­ho­vih po­ro­di­ca i da je ne­ka­žnji­vo i do­zvo­lje­no vr­še­nje ma­sov­nih i bru­tal­nih zlo­či­na nad Sr­bi­ma, ka­kve je Ra­muš Haj­ra­di­naj po­či­nio na sto­ti­ne na pro­sto­ri­ma Ko­so­va i Me­to­hi­je u pe­ri­o­du od 1998. do 2001. go­di­ne”, na­vo­di se u sop­šte­nju.
Udru­že­nja su po­zva­la vlast u Sr­bi­ji da pre­du­zmu sve mo­gu­će prav­ne, di­plo­mat­ske i po­li­tič­ke ko­ra­ke ka­ko bi se „rat­ni zlo­či­nac Ra­muš Ha­ra­di­naj pri­veo prav­di” i me­đu­na­rod­nu jav­nost upo­zna­la sa ne­pri­hva­tlji­vom po­ru­kom ko­ju su fran­cu­ske vla­sti tom od­lu­kom po­sla­le srp­skim žr­tva­ma i prav­do­lju­bi­vom svi­je­tu.
Is­ta­kli su ne pri­sta­ju na prak­su su­do­va u na­ci­o­nal­nim evrop­skim su­do­vi­ma i me­đu­na­rod­nim su­do­vi­ma, pre­ma ko­joj, ka­ko ka­žu, prav­da ni­je uni­ver­zal­no pra­vo ko­je pri­pa­da svi­ma, već je u slu­žbi po­li­ti­ke upra­vlja­nja kri­zom u ze­mlja­ma na­sta­lim ras­pa­dom biv­še Ju­go­sla­vi­je.RTS–M.Nj.


Zvjer­ska ubi­stva i mu­če­nje dje­ce i be­ba

Ra­muš Ha­ra­di­naj (49), li­der opo­zi­ci­o­ne Ali­jan­se za bu­duć­nost Ko­so­va, od­lu­kom fran­cu­skog su­da oslo­bo­đen je od za­htje­va na­ših vla­sti da bu­de iz­ru­čen Sr­bi­ji, ko­ja ga tra­ži zbog broj­nih, naj­stra­šni­jih zlo­či­na. U po­sled­njih mje­sec da­na, „Blic” je op­šir­no iz­vje­šta­vao o svim zlo­či­ni­ma ko­je je Ha­ra­di­naj po­či­nio, a za ko­je je srp­sko pra­vo­su­đe pri­ku­pi­lo neo­bo­ri­ve do­ka­ze. Upr­kos nji­ma, fran­cu­ski sud je pro­ci­je­nio da bi od­lu­ka o iz­ru­če­nju ima­la te­ške po­sle­di­ce po Ha­ra­di­na­ja”, zbog če­ga je pu­šten na slo­bo­du.
Me­đu broj­nim do­ka­zi­ma, ko­je je Sr­bi­ja do­sta­vi­la Fran­cu­skoj, Ha­ra­di­na­ja kao od­go­vor­nog za zlo­či­ne te­re­te i sa­ču­va­ne pi­sa­ne na­red­be ko­je je pot­pi­sao u svoj­stvu ko­man­dan­ta OVK u Me­to­hi­ji, a ko­je uka­zu­ju na osni­va­nje OVK i nji­ho­ve pr­ve te­ro­ri­stič­ke na­pa­de 1997. na Me­to­hi­ji.
Na me­ti OVK pr­va se na­šla po­li­ci­ja u se­lu La­uš, a za­tim su na­pa­di te­ro­ri­sta po­sta­li in­ten­ziv­ni­ji, i već do ma­ja 1998. se­la oko Pe­ći, Đa­ko­vi­ce, De­ča­na i Kli­ne bi­la su et­nič­ki oči­šće­na od srp­skog sta­nov­ni­štva. Od mar­ta do sep­tem­bra 1998. na pod­ruč­ju ko­je su kon­tro­li­sa­le Ha­ra­di­na­je­ve je­di­ni­ce ubi­je­no je 30 po­li­ca­ja­ca.
– O zlo­či­ni­ma Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja i nje­go­vih je­di­ni­ca po­da­ci se pri­ku­plja­ju od 1994, a naj­stra­šni­ji su či­nje­ni 1998. i 1999, me­đu ko­ji­ma su svi­re­pa ubi­stva i si­lo­va­nja al­ban­skih že­na. Ha­ra­di­naj je u Ha­gu oslo­bo­đen za zlo­či­ne iz 1998, a srp­ska dr­ža­va je sa­da in­si­sti­ra­la na zlo­či­ni­ma iz 1999. jer se ko­man­dant OVK za oblast Me­to­hi­je bra­ni da mu je već su­đe­no za 1998. go­di­nu, iz­ja­vio je za „Blic” iz­vor upu­ćen u do­ku­men­ta­ci­ju po­sla­tu Fran­cu­skoj.
Me­đu do­ku­men­ti­ma su i do­ka­zi za ubi­stvo 13 žr­ta­va (me­đu ko­ji­ma su i dje­ca), od ko­jih je ne­ke, pre­ma tvrd­nja­ma svje­do­ka, lič­no ubio Ha­ra­di­naj.
– Ha­ra­di­naj je na­re­dio da se dje­ca za­tvo­re u obo­re, gdje su dr­ža­na da­ni­ma. Me­đu nji­ma, ju­na 1999, bi­la je i be­ba mla­đa od go­di­nu da­na. Ha­ra­di­na­je­vi sa­bor­ci su je ba­ci­li o zid im­pro­vi­zo­va­nog za­tvo­ra, zbog če­ga je ova žr­tva traj­no pa­ra­li­zo­va­na, svje­do­či­li su no­vi svje­do­ci ali i Ha­ra­di­na­je­vi sa­bor­ci, ko­ji su u me­đu­vre­me­nu ušli u pro­gram za­šti­te.
Šef Kan­ce­la­ri­je za KiM Mar­ko Đu­rić opi­sao je svi­rep zlo­čin po­či­njen 1999. ka­da su u po­ro­dič­nu ku­ću K.A. u Đa­ko­vi­ci upa­li voj­ni­ci pod ko­man­dom Ha­ra­di­na­ja. Je­dan od voj­ni­ka ta­da je is­pa­lio dva hi­ca u dvo­ne­djelj­nu be­bu ko­ja je le­ža­la u ko­li­jev­ci, od­sje­kao joj gla­vu i nje­nom ocu re­kao: „Eto sad imaš me­so za pa­sulj”.