U svo­joj pred­iz­bo­r­noj kam­pa­nji Do­nald Tramp je is­ko­ri­stio pu­nu sna­gu in­ter­ne­ta i dru­štve­nih mre­ža, što ga je, iz­me­đu osta­log, do­ve­lo do po­bje­de, a naj­za­slu­žni­ji za to je mar­ke­tin­ški i in­ter­net struč­njak Bred Par­skal.
Ka­ko pre­no­si Sput­njik, Hi­la­ri Klin­ton je na rad sa in­te­r­net re­sur­si­ma po­tro­ši­la 3,1 mi­li­on do­la­ra, a Tramp, ko­ga su mno­gi sma­tra­li aut­saj­de­rom, sko­ro pet pu­ta vi­še – 14,2 mi­li­o­na do­la­ra.
Ka­ko se na­vo­di, jav­nost ma­nje zna da iza Tram­po­vog tri­jum­fa sto­ji „čo­vjek iz sjen­ke” – Bred Par­skal, mar­ke­tin­ški stra­teg iz San An­to­ni­ja ko­ji je vo­dio di­gi­tal­ne sna­ge u kam­pa­nji u „Pro­jek­tu Ala­mo”, a ko­ja je od Tram­pa do­bi­la to­li­ki no­vac za kam­pa­nju.
Fir­ma „Džajls Par­skal” je u vla­sni­štvu Par­ska­la.
Če­tr­de­se­to­go­di­šnji Par­skal se po­di­gao iz ni­žih slo­je­va dru­štva i na­šao se u Tram­po­vom okru­že­nju na­kon što je po­ka­zao sprem­nost da slu­ži in­te­re­si­ma nje­go­ve po­ro­di­ce.
U Tram­pov tim je ušao pri­je šest go­di­na, ka­da mu je po­nu­đe­no da na­pra­vi sajt za kom­pa­ni­ju „Tramp in­ter­ne­še­nel ri­ja­li­ti”.
Do­go­vor je sklo­pljen za, ka­ko su sma­tra­li vo­de­ći lju­di Tram­po­ve kom­pa­ni­je, „mi­zer­nih” 10.000 do­la­ra, ali taj po­sao i po­slo­vi ko­ji su usli­je­di­li omo­gu­ći­li su Par­ska­lu da otvo­ri svo­ju agen­ci­ju i za­ra­di mi­li­o­ne.
Za­jed­no sa Par­ska­lom, na osmi­šlja­va­nju di­gi­tal­ne ope­ra­ci­je i pri­pre­ma­nju te­re­na ra­dio je i Tram­pov zet Dže­red Ku­šner, ko­ji je dis­kret­no po­stao je­dan od naj­bli­ših sa­vjet­ni­ka svog ta­sta.
Ku­šner je u am­bi­ci­o­znu di­gi­tal­nu ope­ra­ci­ju – „Pro­je­kat Ala­mo” uklju­čio i lju­de iz Si­li­ci­jum­ske do­li­ne – ti­he pri­sta­li­ce Tram­pa i struč­nja­ke za di­gi­tal­ni mar­ke­ting.
Ne­ki ame­rič­ki me­di­ji čak Ku­šne­ru pri­pi­su­ju za­slu­ge za di­gi­tal­nu ope­ra­ci­ju ko­ja je nje­go­vom ta­stu po­mo­gla da do­bi­je iz­bo­re, a na­vod­no on je pri­pre­mio i te­ren za ve­li­ku ak­ci­ju pri­ku­plja­nja nov­ca i na dru­štve­nim mre­ža­ma.
Par­skal je sve to spro­veo u dje­lo.
On je ko­ri­sni­ke Fej­sbu­ka i in­ter­ne­ta bom­bar­do­vao sa­op­šte­nji­ma i pra­vio ba­ze po­da­ta­ka. Uoči iz­bo­ra „tram­pov­ci” su ra­ču­na­li da će ima­ti 12-14 mi­li­o­na adre­sa elek­tron­ske po­šte i dru­gih in­for­ma­ci­ja, uklju­ču­ju­ći po­dat­ke kre­dit­nih kar­ti­ca lju­di, ko­ji su da­va­li ma­nje do­na­ci­je na pred­sjed­nič­ku kam­pa­nju re­pu­bli­kan­ca. Ka­da je u ju­nu Tram­pov tim po­slao pr­ve mej­lo­ve lju­di­ma, ve­ći­na tih pi­sa­ma je za­vr­ši­la u „spa­mu”. Upr­kos to­me, za pr­ve dvi­je ne­dje­lje sku­plje­no je 40 mi­li­o­na do­la­ra, na­vo­di Sput­njik.
Pre­ma ne­kim iz­vje­šta­ji­ma, Tram­pov tim, ko­ji je imao vi­še od 100 lju­di, tro­šio je ne­djelj­no 100.000 do­la­ra na is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja i raz­ne an­ke­te, či­ji su re­zul­ta­ti upor­no po­ka­zi­va­li jed­no te isto – Tramp gu­bi od Klin­to­no­ve.
Ali za raz­li­ku od kla­sič­nih is­pi­ti­va­nja jav­nog mnje­nja, Tram­pov „di­gi­tal­ni gu­ru” je do­bi­jao re­zul­ta­te ve­o­ma br­zo i imao je ja­snu sli­ku o to­me na ko­je bi­ra­če tre­ba da pre­u­smje­ri svo­je na­po­re.
Čak 13,5 mi­li­o­na bi­ra­ča u 16 ame­rič­kih dr­ža­va bi­li su u ka­te­go­ri­ji „neo­pre­di­je­lje­nih”, ali je sve uka­zi­va­lo na to da ih je mo­gu­će pri­do­bi­ti.
Sa­rad­ni­ci Tram­po­vog cen­tra, a me­đu nji­ma je bi­lo i onih ko­ji su ra­di­li na Breg­zi­tu u Lon­do­nu na stra­ni evro­skep­ti­ka, tvr­di­li su da su bi­li u mo­guć­no­sti da izo­lu­ju one bi­ra­če ko­ji ne že­le da po­dr­že Tram­pa i sto­ga su od­bi­ja­li da uče­stvu­ju u an­ke­ta­ma.
Ta­ko­đe, Tram­pov tim je na­pra­vio spe­ci­ja­lan pro­gram „Bat­tle­gro­und Op­ti­mi­zer Path To Vic­tory”, ka­ko bi ne­pre­sta­no pra­tio si­tu­a­ci­ju u dr­ža­va­ma i po­dat­ke ko­ji su od pre­sud­ne va­žno­sti za do­bi­ja­nje po­bjed­nič­kih 270 elek­tor­skih gla­so­va.
Oni su ra­di­li na to­me da one ko­ji na­gi­nju Tram­pu pre­tvo­re u va­tre­nu po­dr­šku re­pu­bli­kan­skom kan­di­da­tu, a u isto vri­je­me na­sto­ja­li su da obes­hra­bre one ko­ji pru­ža­ju po­dr­šku Hi­la­ri Klin­ton. Na uda­ru su bi­le tri gru­pe po­ten­ci­jal­nog iz­bor­nog ti­je­la Klin­to­no­ve: bi­je­li li­be­ra­li ide­a­li­sti, mla­de že­ne i Afro­a­me­ri­kan­ci.
Na pr­ve je tre­ba­lo da uti­če skan­dal sa mej­lo­vi­ma Klin­to­no­ve, na dru­ge – že­ne ko­je su op­tu­ži­va­le Bi­la Klin­to­na za sek­su­al­no uz­ne­mi­ra­va­nje, a na tre­će iz­ja­ve Klin­to­no­ve iz 1996. go­di­ne ka­da je vri­je­đa­la Afo­a­me­ri­kan­ce, na­zi­va­ju­ći ih po­grd­nim ime­ni­ma.
Ipak, tim je na­šao na­čin i ka­ko da se na Fej­sbu­ku pri­bli­ži Tram­po­vim pri­sta­li­ca­ma i da ne do­zvo­li da pro­mi­je­ne mi­šlje­nje ili da se sma­nji nji­ho­vo in­te­re­so­va­nje, čak, i na­kon iz­bo­ra.
Ulo­žio je dva mi­li­o­na do­la­ra u re­kla­mu na Fej­sbu­ku, a za do­bi­ja­nje ana­li­tič­kih po­da­ta­ka ko­ri­stio je „Brand lift”, po­mo­ću ko­jeg je ocje­nji­vao efe­kat re­klam­ne stra­te­gi­je i pra­tio ko re­a­gu­je na spo­to­ve sa Tram­pom ili ko mu da­je po­dr­šku (mo­gao je da od­re­di pol, uz­rast i dru­ge ka­rak­te­ri­sti­ke pu­bli­ke).
Tramp je po­bi­je­dio, a Par­skal je do­bio pri­zna­nje kao je­dan od naj­bo­ljih u svom za­na­tu.
– Me­ne uvi­jek iz­ne­na­di što se po­li­ti­ča­ri pre­ma teh­no­lo­gi­ja­ma od­no­se kao pre­ma ne­če­mu mi­stič­nom, a to su obič­ni in­stru­men­ti ko­ji se ko­ri­ste i u ko­mer­ci­jal­noj sfe­ri, re­kao je Par­skal, ko­ji je Tram­pa od­veo do po­bje­de, za­klju­ču­je se u tek­stu Sput­nji­ka.
(RTS)