SANKT PE­TER­BURG – BRI­SEL – Ru­ski pred­sjed­nik Vladimir Putin iz­ja­vio je po­vo­dom afe­re „Pa­nam­ski pa­pi­ri” da ni­je bi­lo ele­me­na­ta ko­rup­ci­je i da pro­tiv­ni­ci Ru­si­je po­ku­ša­va­ju da na­tje­ra­ju Mo­skvu na po­slu­šnost, pre­no­si Roj­ters.
Ta agen­ci­ja na­vo­di da je šef Kre­mlja to ka­zao ko­men­ta­ri­šu­ći pro­cur­je­le do­ku­men­te iz pa­nam­ske advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je Mo­sak–Fon­se­ka.
–Na­ši pro­tiv­ni­ci su pri­je sve­ga za­bri­nu­ti zbog je­din­stva i kon­so­li­da­ci­je ru­ske na­ci­je, na­šeg mul­ti­na­ci­o­nal­nog ru­skog na­ro­da. Oni po­ku­ša­va­ju da nas uz­dr­ma­ju iz­nu­tra, da nas uči­ne po­slu­šni­jim –tvr­di Pu­tin.
TAS S pre­no­si da je pred­sjed­nik Ru­si­je na sku­pu u Sankt Pe­ter­bur­gu re­kao i da je po­no­san na pri­ja­telj­stvo sa mu­zi­ča­rem Ser­ge­jem Rol­du­gi­nom, ko­ji se po­mi­nje u „Pa­nam­skim pa­pi­ri­ma”.
– Po­no­san sam što imam ta­kvog čo­vje­ka me­đu pri­ja­te­lji­ma. Po­no­san sam na nje­ga ge­ne­ral­no. On je po­tro­šio sko­ro sav no­vac ko­ji je za­ra­dio na na­bav­ku mu­zič­kih in­stru­me­na­ta u ino­stran­stvu i do­nio ih u Ru­si­ju – re­kao je Pu­tin.
Na­kon ob­ja­vlji­va­nja „Pa­nam­skih pa­pi­ra”, ne­ka dr­žav­na tu­ži­la­štva u svi­je­tu po­ve­la su is­tra­ge. Isto­vre­me­no, sve su gla­sni­je i kri­ti­ke, a jed­na od njih gla­si da je pra­vo pi­ta­nje ko i za­što ni­je na tom spi­sku, pi­še u ana­li­zi nje­mač­kog li­sta „Doj­če ve­le”.
Taj me­dij na­vo­di da bi no­vi­na­ri ra­do ob­ja­vi­li ime­na onih ko­ji se po­ja­vlju­ju kao vla­sni­ci fik­tiv­nih fir­mi, od­no­sno fir­mi ko­je se sa­sto­je sa­mo od jed­nog po­štan­skog san­du­če­ta, ali ni­su ima­li do­ka­ze za kon­kret­ne ile­gal­ne rad­nje. To je na me­ti kri­ti­ke ko­ja sti­že od advo­ka­ta, fi­nan­sij­skih eks­pe­ra­ta, ali i lju­di iz me­di­ja. U struč­nom ma­ga­zi­nu „Me­di­ja” ob­ja­vlje­no je da se ra­di o “upit­nim re­zul­ta­ti­ma” no­vi­nar­skih is­tra­ži­va­nja.
–Već de­ce­ni­ja­ma zna­mo da fik­tiv­ne fir­me po­sto­je. Zna­mo i da je Pa­na­ma ti­pi­čan pri­mjer za sje­di­šte ta­kvih fir­mi. Gdje je tu on­da iz­ne­na­đe­nje? Istin­ski za­ni­mlji­vo pi­ta­nje je to ko ni­je na li­sti, a ne ko je­ste. Gdje su ve­li­ka ime­na iz Ame­ri­ke? Da li su ta do­ku­men­ta pri­je ob­ja­vlji­va­nja, op­ti­mi­ra­na ukla­nja­njem ne­kih ime­na. – ka­zao je za „Doj­če ve­le” fi­nan­sij­ski eks­pert Dirk Mi­ler.
Nje­ga bri­ne i to što Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum za is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo (ICIJ), ko­ji je uklju­čen u ci­je­lu pri­ču o „Pa­nam­skim pa­pi­ri­ma”, pre­ko ame­rič­ke ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je Cen­tar za jav­ni in­te­gri­tet, fi­nan­si­ra, iz­me­đu osta­lih, i Fond za otvo­re­no dru­štvo Džor­dža So­ro­ša.
– Ta gru­pa je u pro­šlo­sti uvi­jek bi­la pred­met spo­ra zbog jed­no­stra­nog iz­vje­šta­va­nja, ali i za­to što je sli­je­di­la po­li­tič­ke in­te­re­se – re­kao je Mi­ler. Or­ga­ni­za­ci­ja no­vi­na­ra i sa­ma je pri­zna­la da je fil­tri­ra­la sa­mo ona ime­na ko­ja su na li­sti sank­ci­ja UN.
– Za­što se ci­lja­no sor­ti­ra­ju od­re­đe­ni lju­di? Za­što se ne uzi­ma­ju u ob­zir svi? Za­što po­sto­ji in­te­res da se Pu­tin, či­je se ime uop­šte ne po­ja­vlju­je, do­vo­di u ve­zu sa „Pa­nam­skim pa­pi­ri­ma” – upi­tao je Mi­ler.
„Doj­če ve­le” za­klju­ču­je da je mo­žda istin­ski skan­dal u stva­ri dvo­stru­ki mo­ral me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ke, ko­ja se ne bo­ri do­volj­no od­luč­no pro­tiv po­re­skih oaza.
(NN/B92)


Švaj­car­ci po­kre­nu­li is­tra­gu

Švaj­car­sko dr­žav­no tu­ži­la­štvo sa­op­šti­lo je da je po­kre­nu­lo is­tra­gu o of­šor fi­nan­sij­skim ak­tiv­no­sti­ma opi­sa­nim u „Pa­nam­skim pa­pi­ri­ma”.
– Od­lu­či­li smo da po­kre­ne­mo prav­ni pro­ces u okvi­ru slu­ča­ja „Pa­nam­ski pa­pi­ri”, ali ne mo­že­mo da ka­že­mo ni­šta vi­še – re­kao je jav­ni tu­ži­lac Oli­vi­je Žor­no. Mi­li­o­ni do­ku­me­na­ta pro­cu­ri­li su u me­di­je iz advo­kat­ske fir­me Mo­sak–Fon­se­ka, a ma­te­ri­jal ot­kri­va da po­je­di­ni nje­ni kli­jen­ti de­ce­ni­ja­ma iz­bje­ga­va­ju pla­ća­nje po­re­za i sank­ci­je.


Kameron imao 30.000 funti u ofšor fondu

LON­DON - Bri­tan­ski pre­mi­jer Dej­vid Ka­me­ron pri­znao je da je imao 30.000 fun­ti u of­šor fon­du ko­ji je osno­vao nje­gov otac, a pri­zna­nje je usli­je­di­lo na­kon vi­še­dnev­nih pri­ti­sa­ka po­sle ob­ja­vlji­va­nja ta­ko­zva­nih “Pa­nam­skih pa­pi­ra”.
“Ima­li smo 5.000 je­di­ni­ca u In­ve­sti­ci­o­nom fon­du Bler­mor, ko­ji smo pro­da­li u ja­nu­a­ru 2010. go­di­ne. Nji­ho­va vrijednost je bi­la oko 30.000 fun­ti (37.000 eura), re­kao je Ka­me­ron.


Pa­na­ma for­mi­ra ko­mi­si­ju

PA­NA­MA SI­TI – Pred­sjed­nik Pa­na­me Hu­an Kar­los Va­re­la na­ja­vio je ju­če da će Vla­da for­mi­ra­ti ne­za­vi­snu ko­mi­si­ju za is­pi­ti­va­nje fi­nan­sij­ske prak­se te ze­mlje na­kon što su u jav­nost pro­cu­ri­le in­for­ma­ci­je pa­nam­ske advo­kat­ske fir­me Mo­sak–Fon­se­ka o ime­ni­ma svjet­skih li­de­ra i po­zna­tih oso­ba ko­je su skri­va­le no­vac u po­re­skim oaza­ma.
–Pa­nam­ska vla­da će pre­ko na­šeg mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va obra­zo­va­ti ne­za­vi­snu ko­mi­si­ju sa­sta­vlje­nu od do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih struč­nja­ka da bi pro­ci­je­ni­la na­še sa­da­šnje prak­se i pred­lo­ži­la usva­ja­nje mje­ra ko­je će­mo po­di­je­li­ti sa dru­gim ze­mlja­ma ra­di ja­ča­nja tran­spa­rent­no­sti fi­na­nij­skih i prav­nih si­ste­ma – re­kao je Va­re­la, pre­no­si Roj­ters.


Lon­don – sr­ce pa­u­ko­ve mre­že po­re­skih oaza

LON­DON – Iz­vje­štaj „Pa­nam­ski pa­pi­ri” od­škri­nuo je vra­ta u ban­kar­ski svi­jet bo­ga­tih i moć­nih, ali i raz­ot­krio sre­di­šnju ulo­gu Lon­do­na, ko­ji je sa­mo sr­ce si­ste­ma po­re­skih oaza, ocje­nju­ju struč­nja­ci upo­zna­ti s ra­dom lon­don­skog Si­ti­ja, pre­no­si Hi­na. Do­ku­men­ta ko­ja su pri­je ne­ko­li­ko da­na pro­cu­ri­la iz pa­nam­ske advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je po­ka­zu­ju ve­ze iz­me­đu Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva i vi­še hi­lja­da fir­mi ko­je su za sje­di­šte oda­bra­le bri­tan­sku te­ri­to­ri­ju zbog ni­skih po­re­za i la­ba­vog za­ko­na. Pa­nam­ski do­ku­men­ti po­ka­za­li su i ka­ko se dis­kret­ni fon­do­vi ula­žu u bri­tan­sku ak­ti­vu, po­seb­no u vr­lo spe­ku­la­tiv­no lon­don­sko tr­ži­šte ne­kret­ni­na.
–Lon­don je epi­cen­tar ve­li­kog di­je­la sum­nji­vih po­slo­va ko­ji se do­ga­đa­ju u svi­je­tu –uka­zu­je Ni­ko­las Sak­son, autor knji­ge „Po­re­ske oaze”.
On is­ti­če da je Lon­don sr­ce pa­u­ko­ve mre­že ko­ja do­pi­re do da­le­kih pre­ko­mor­skih te­ri­to­ri­ja, osta­ta­ka im­pe­ri­ja, po­put Bri­tan­skih dje­vi­čan­skih ostr­va. Na tom si­ću­šnom ar­hi­pe­la­gu re­gi­stro­va­no je 110.000 ra­ču­na iz advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je Mo­sah–Fon­se­ka.
–Ako je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja sa­ma re­la­tiv­no tran­spa­rent­na i mo­ral­na u fi­nan­sij­skom po­slo­va­nju, sum­nji­ve afe­re ona u „po­di­zvo­đe­nje” da­je na pre­ko­mor­skim te­ri­to­ri­ja­ma, če­sto pu­tem fik­tiv­nih pred­u­ze­ća – ob­ja­šnja­va Sak­son.
Ta ot­kri­ća pro­ti­vri­je­če ne­dav­nim iz­ja­va­ma čla­no­va vla­de pre­mi­je­ra Dej­vi­da Ka­me­ro­na o bor­bi pro­tiv po­re­skih oaza.
–Ve­ći­na gra­do­va u svi­je­tu ne po­slu­je sa stran­ci­ma ko­ji sti­žu s tor­ba­ma nov­ča­ni­ca, sprem­ni da ku­pe ku­će ili pred­u­ze­ća. Ali Lon­don ni­je me­đu nji­ma – pi­še Saj­mon Džen­kins, uvod­ni­čar po­pu­lar­nog dnev­ni­ka „Iv­ning stan­dard”.
Niz je raz­lo­ga zbog ko­jih je upra­vo Lon­don u sre­di­štu fi­nan­sij­skih to­ko­va. Po­naj­pri­je, svjet­ska fi­nan­sij­ska pre­sto­ni­ca zna­la je ka­pi­ta­li­zo­va­ti ba­šti­nu bri­tan­skog car­stva i nje­go­ve tr­go­vač­ke ak­tiv­no­sti.
Va­žno je i to što se en­gle­ski je­zik go­vo­ri u svi­je­tu fi­nan­si­ja. Uz to, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ima sta­bi­lan prav­ni si­stem i ge­o­graf­ski je ide­al­no smje­šte­na iz­me­đu Evro­pe i Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va.


Di­plo­mat­sko li­ce­mjer­je

Ka­ko je ob­ja­vio „Doj­če ve­le”, biv­ši bri­tan­ski am­ba­sa­dor u Uz­be­ki­sta­nu Kreg Ma­ri u iz­ja­vi no­vi­na­ra ko­ji su is­tra­ži­va­li do­ku­men­ta da će do­sta ma­te­ri­ja­la osta­ti po­vjer­lji­vo vi­di di­plo­mat­sko li­ce­mjer­je.
Pre­ma na­vo­di­ma tog li­sta, austrij­skog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Han­sa Jer­ga Še­lin­ga pla­ši „mno­go bu­ke ni oko če­ga”. On na­gla­ša­va da po­sto­ja­nje fik­tiv­nih fir­mi ne pred­sta­vlja auto­mat­ski or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal.
Po­sla­nik i za­mje­nik še­fa po­sla­nič­kog klu­ba CDU/CSU u Bun­de­sta­gu Mi­ha­el Fuhs upo­zo­ra­va na opa­snost od is­hi­tre­nog pra­vlje­na skan­da­la, a pred­sjed­nik nje­mač­kog Sa­ve­za po­re­skih pla­ti­ša Raj­ner Holc­na­gel po­na­vlja da po­sje­do­va­nje pri­vid­ne fir­me ni­je ka­žnji­vo.


„Zi­doj­če caj­tung” ne­će ob­ja­vi­ti sva do­ku­men­ta

Nje­mač­ki list „Zi­doj­če caj­tung”, ko­ji je pr­vi do­šao do ta­ko­zva­nih „Pa­nam­skih pa­pi­ra” o of­šor ra­ču­ni­ma, sa­op­štio je da ne­će ob­ja­vi­ti sve faj­lo­ve.
List je ju­če ob­ja­vio da kom­plet­na ba­za od 11,5 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta ne­će bi­ti sta­vlje­na na uvid jav­no­sti ili slu­žbi za spro­vo­đe­nje za­ko­na.
U tek­stu se na­po­mi­nje da vla­sti ima­ju prav­na ovla­šće­nja da do­đu do ta­kvih do­ku­me­na­ta u ve­zi sa li­ci­ma osum­nji­če­nim da su pre­kr­ši­la za­kon i da u mno­gim slu­ča­je­vi­ma ne po­sto­ji in­te­res jav­no­sti za ob­ja­vlji­va­nje de­ta­lja o of­šor po­slo­va­nju po­je­di­na­ca ili kom­pa­ni­ja.
List sa sje­di­štem u Min­he­nu je pri­je vi­še od go­di­nu da­na do­bio do­ku­men­ta od iz­vo­ra ko­ji ni­je iden­ti­fi­ko­van i po­di­je­lio je dio ma­te­ri­ja­la sa de­se­ti­na­ma me­di­ja ši­rom svi­je­ta. Me­di­ji su ko­or­di­ni­ra­no ob­ja­vi­li či­ta­vu pri­ču u sa­rad­nji sa Me­đu­na­rod­nim kon­zor­ci­ju­mom is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra.