Ne de­ša­va se če­sto da ru­ski pred­sjed­nik hva­li SAD. Se­dam­na­e­sti de­cem­bar 2015. bio je ta­kav dan. Vla­di­mir Pu­tin po­ka­zao je da je i sam iz­ne­na­đen ti­me što se ključ­ni aspek­ti ru­skog i ame­rič­kog pla­na za Si­ri­ju – po­kla­pa­ju. Mo­skva će po­dr­ža­ti naj­no­vi­ju ini­ci­ja­ti­vu Va­šing­to­na o smi­ri­va­nju si­rij­skog su­ko­ba, re­kao je šef Kre­mlja na svo­joj go­di­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u Mo­skvi.
Dva da­na pri­je to­ga je ame­rič­ki mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Džon Ke­ri po­sje­tio Mo­skvu. Pri­je sa­stan­ka sa Pu­ti­nom, Ke­ri je de­mon­stra­tiv­no pro­še­tao Ar­ba­tom, jed­nim od omi­lje­nih mo­skov­skih še­ta­li­šta, i ku­po­vao su­ve­ni­re. To su bi­le sli­ke sim­bo­lič­ke sna­ge, ka­kve ni­smo vi­dje­li go­di­na­ma.
Re­no­mi­ra­ni mo­skov­ski list „No­va­ja ga­ze­ta” na­pi­sao je da je mo­gu­će ve­li­ko po­bolj­ša­nje od­no­sa iz­me­đu Ru­si­je i SAD, od­no­sa ko­ji su za­hla­di­li zbog ukra­jin­ske kri­ze. Pri to­me je glav­no pi­ta­nje mo­gu li dvi­je ze­mlje da se slo­že oko pi­ta­nja da­lje sud­bi­ne si­rij­skog pred­sjed­ni­ka Ba­ša­ra al Asa­da. SAD tra­že nje­go­vu ostav­ku, a Ru­si­ja ga i voj­no po­dr­ža­va.
„Pu­tin je po­no­vo po­bi­je­dio Oba­mu”, ocijenio je mo­skov­ski pu­bli­ci­sta Kon­stan­tin Egert u svo­joj ana­li­zi za DV. Svo­jim an­ga­žo­va­njem u Si­ri­ji, ko­jim je iz­ne­na­dio Za­pad, Pu­ti­nu je uspje­lo ono što je že­lio od sa­mog po­čet­ka – da „pri­si­li SAD da sa njim raz­go­va­ra­ju kao sa ne­kim ko je rav­no­pra­van”. Šef Kre­mlja, ka­že Egert, stvo­rio je plan u ko­me su su­kob u Ukra­ji­ni i pi­ta­nje Kri­ma pri­po­je­nog Ru­si­ji do­spje­li u dru­gi plan.
Od kra­ja sep­tem­bra Ru­si­ja uče­stvu­je i u do­ga­đa­ji­ma na me­đu­na­rod­nom ra­ti­štu u Si­ri­ji, na ko­me je do sa­da glav­nu ri­ječ vo­di­la me­đu­na­rod­na ko­a­li­ci­ja sa SAD na če­lu. Sta­ci­o­ni­ra­njem svo­jih bor­be­nih avi­o­na u Si­ri­ji, Mo­skva se vra­ti­la na svjet­sku voj­nu po­zor­ni­cu, jer to je pr­va ta­kva ak­ci­ja od po­vla­če­nja so­vjet­ske voj­ske iz Av­ga­ni­sta­na 1989. Ru­si­ja ka­že da nje­na avi­ja­ci­ja po­ma­že si­rij­skim sna­ga­ma u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­sta or­ga­ni­za­ci­je Islam­ska dr­ža­va (IS). SAD tvr­de da ru­ske bom­be po­ga­đa­ju uglav­nom bor­ce si­rij­ske opo­zi­ci­je. Va­šing­ton je sma­trao da Ru­si­ja kom­pli­ku­je si­tu­a­ci­ju.
Si­tu­a­ci­ja je po­sta­la još za­pe­tlja­ni­ja ka­da je 24. no­vem­bra Tur­ska obo­ri­la ru­ski bom­bar­der ti­pa Su-24 na gra­ni­ci sa Si­ri­jom. An­ka­ra je tvr­di­la da je ru­ski avi­on po­vri­je­dio va­zdu­šni pro­stor Tur­ske. Bio je to pr­vi put u po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja da jed­na dr­ža­va NA­TO oba­ra ru­ski voj­ni avi­on. Mo­skva je re­a­go­va­la oštrim eko­nom­skim sank­ci­ja­ma pro­tiv Tur­ske i po­ja­ča­va­njem svog voj­nog pri­su­stva u Si­ri­ji.
Dmi­trij Tre­nin, šef mo­skov­skog cen­tra Kar­ne­gi, sma­tra da Ru­si­ja ti­me že­li da „spri­je­či voj­ni po­raz Asa­da i pad Da­ma­ska u ru­ke IS”, i do­da­je da su per­spek­ti­ve ra­ta ipak ne­ja­sne. Ru­ski struč­njak vi­di Si­ri­ju u ši­rem kon­tek­stu Pu­ti­no­vih pla­no­va. „To je, po­put Ukra­ji­ne, ko­rak usmje­ren pro­tiv po­sto­je­ćeg svjet­skog po­ret­ka, u ko­me pi­ta­nja ra­ta i mi­ra rje­ša­va­ju SAD i nji­ho­vi sa­ve­zni­ci”, ka­že, Tre­nin – „Pu­tin je to pre­ki­nuo”.
Sa­bi­ne Fi­šer iz ber­lin­ske Fon­da­ci­je za na­u­ku i po­li­ti­ku go­vo­ri o jed­nom dru­gom aspek­tu. Je­dan od ci­lje­va Mo­skve u Si­ri­ji, po nje­nim ri­je­či­ma, je­ste da pre­ki­ne svo­ju izo­la­ci­ju na­sta­lu zbog pri­pa­ja­nja Kri­ma Ru­si­ji i su­ko­ba u Is­toč­noj Ukra­ji­ni, ali uspje­ha ko­ji­ma se Mo­skva na­da­la – ne­ma. Ši­ro­ka ali­jan­sa pro­tiv me­đu­na­rod­nog te­ro­ra, ko­ju je Pu­tin tra­žio u svom go­vo­ru u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma u sep­tem­bru – ni­je na­sta­la. Fi­še­ro­va sum­nja da će se to de­si­ti i u bu­duć­no­sti, jer „su ci­lje­vi i me­to­de raz­li­či­tih ak­te­ra ve­o­ma raz­li­či­ti”.
Pri­bli­ža­va­nje Ru­si­je i SAD oko Si­ri­je kri­tič­ki pra­te pri­je sve­ga u Ukra­ji­ni, ze­mlji ko­ja je ra­ni­je do­mi­ni­ra­la na dnev­nom re­du iz­me­đu Ru­si­je i Za­pa­da. Za­pad­ni po­li­ti­ča­ri is­ti­ču da ne­će pre­sta­ti da kri­ti­ku­ju Ru­si­ju zbog to­ga što Mo­skva po­ma­že u Si­ri­ji. Ali, ana­li­ti­ča­ri po­put Kon­stan­ti­na Eger­ta to vi­de druk­či­je: „Ki­jev će pla­ti­ti ci­je­nu no­vog pri­bli­ža­va­nja Ru­si­je i SAD”. Go­di­ne 2015, su­kob u Ukra­ji­ni na­šao se na pre­kret­ni­ci. U ja­nu­a­ru su eska­li­ra­le bor­be iz­me­đu ukra­jin­ske ar­mi­je i pro­ru­skih se­pa­ra­ti­sta u re­gi­o­nu Do­njec­ka i Lu­gan­ska. Zbog to­ga je nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel, za­jed­no sa fran­cu­skim pred­sjed­ni­kom Olan­dom, ot­pu­to­va­la u Ki­jev i Mo­skvu. Njih dvo­je pri­su­stvo­va­li su i di­rekt­nim raz­go­vo­ri­ma Vla­di­mi­ra Pu­ti­na i nje­go­vog ukra­jin­skog ko­le­ge Pe­tra Po­ro­šen­ka 12. fe­bru­a­ra u Min­sku. Iz to­ga se do­go­vor na­zvan Minsk-2, jer je pr­vi do­go­vor o ob­u­sta­vi va­tre u Is­toč­noj Ukra­ji­ni od sep­tem­bra 2014. pre­kr­šen već po­sli­je ne­ko­li­ko ne­dje­lja.
Po­sli­je no­vog do­go­vo­ra iz Min­ska, An­ge­la Mer­kel je re­kla da vi­di „tra­čak na­de”. De­set mje­se­ci ka­sni­je, ta na­da po­la­ko ne­sta­je. U pot­pu­no­sti je is­pu­nje­na sa­mo jed­na tač­ka do­go­vo­ra – o sa­stan­ku Kon­takt-gru­pe. Ali ob­u­sta­ve va­tre ne­ma. Do­du­še, ima mno­go ma­nje bor­bi. Pre­ma na­vo­di­ma UN, po­sli­je do­go­vo­ra Minsk-2 u Is­toč­noj Ukra­ji­ni je ipak ubi­je­no 3.300 lju­di.
– Pri­mir­je je ve­o­ma krh­ko – re­kao je Alek­san­der Hug iz po­sma­trač­ke mi­si­je OEBS-a za DV.
Je­di­na tač­ka uz ko­ju je na­ve­den ta­čan da­tum ta­ko­đe ne­će bi­ti is­pu­nje­na: pre­ma do­go­vo­ru iz Min­ska, u Ukra­ji­ni bi do kra­ja 2015. tre­ba­lo da stu­pi na sna­gu re­for­ma usta­va ko­ja pred­vi­đa ne­ku vr­stu auto­no­mi­je za se­pa­ra­ti­stič­ka pod­ruč­ja. Ukra­jin­ski par­la­ment je u pr­vom či­ta­nju odo­brio re­for­mu, ali bi dru­go gla­sa­nje o njoj tre­ba­lo da se odr­ži tek 2016. Sma­tra se da je te­ško da će i ta­da za re­for­mu gla­sa­ti po­treb­nih 300 po­sla­ni­ka. Ukra­ji­na je pod sve ja­čim pri­ti­skom Za­pa­da. Ki­jev će mo­ra­ti da spro­ve­de Minsk-2 čak i ako Mo­skva to ne uči­ni – re­kao je ame­rič­ki pot­pred­sjed­nik Džo Baj­den pri­li­kom po­sled­nje po­sje­te Ukra­ji­ni.(Doj­če Ve­le)

Sa­rad­nja ili ri­val­stvo

Do­go­vo­ri iz Min­ska kao da po­la­ko umi­ru, sma­tra nje­mač­ki pu­bli­ci­sta Vin­frid Šin­der De­ters, ko­ji ži­vi u Ki­je­vu. Nje­go­va prog­no­za: su­kob u Is­toč­noj Ukra­ji­ni će osta­ti za­mr­znut, a Mo­skva će pru­ži­ti po­dr­šku se­pa­ra­ti­stič­kim pod­ruč­ji­ma, ali ona ne­će bi­ti pri­po­je­na Ru­si­ji kao Krim. Slič­no to vi­di i Di­mi­trij Tre­nin ko­ji ži­vi u Mo­skvi, ali do­da­je: „Vr­hu­nac kri­ze je pro­šao”. Mno­gi struč­nja­ci se sla­žu u ocje­ni da 2015. go­di­na ni­je do­ni­je­la ni­ka­kav pre­o­kret u od­no­si­ma iz­me­đu Ru­si­je i Za­pa­da, te da će oni osta­ti za­teg­nu­ti. Go­di­ne 2016. tre­ba­lo bi da do­đe do ogra­ni­če­ne sa­rad­nje, na pri­mjer, u bor­bi pro­tiv IS, ali sve­u­kup­no gle­da­no taj od­nos će pra­ti­ti ri­val­stvo i kon­fron­ta­ci­je.