VA­ŠING­TON – Do­nald Tramp, je­dan od tak­ma­ca za re­pu­bli­kan­skog kan­di­da­ta na iz­bo­ri­ma za pred­sjed­ni­ka SAD pred­sta­vlja po sop­stve­nim re­či­ma „oli­če­nje ame­rič­kog uspje­ha”, pa se ne­ki pi­ta­ju zbog če­ga on uop­šte ri­zi­ku­je da ugro­zi po­slov­nu im­pe­ri­ju vri­jed­nu mi­li­jar­du do­la­ra ka­ko bi uče­stvo­vao u tr­ci za Bi­je­lu ku­ću.
Struč­nja­ci vje­ru­ju da se nje­go­va ne mno­go iz­gled­na kam­pa­nja u ko­joj je već vri­je­đao ri­va­le, na­zvao Mek­si­kan­ce si­lo­va­te­lji­ma i imao niz dru­gih ga­fo­va u stva­ri opet vr­ti oko bi­zni­sa.
On za­pra­vo ne že­li Bi­je­lu ku­ću, već po­lu­gu uti­ca­ja ko­ja bi mu mo­gla do­ni­je­ti još ve­će bo­gat­stvo, na­vo­di AFP, po­zi­va­ju­ći se na iz­ja­ve struč­nja­ka.
Do­nald Tramp, taj­kun i zvi­je­zda ri­ja­li­ti­ja, po­sje­du­je im­pre­siv­nu im­pe­ri­ju ne­kret­ni­na, ho­te­la i golf igra­li­šta, a La­ri Ča­gu­ris, pro­fe­sor mar­ke­tin­ga na Uni­ver­zi­te­tu Pejs u Nju­jor­ku, ka­že da on pred­sjed­nič­kom kam­pa­njom že­li da „ugla­ča Tramp brend,” pri če­mu „zna da ne­će bi­ti pred­sjed­nik”.
Me­đu­tim, uko­li­ko stek­ne do­volj­no uti­ca­ja i sna­ge da bu­de taj ko­ji će da­ti „bla­go­slov” uspje­šnom kan­di­da­tu za ije­lu ku­ću, Tramp mo­gao po­sti­ći „po­sao nad po­slo­vi­ma”, uka­zu­je Ča­gu­ris.
I ča­so­pis „Eko­no­mist” je ne­dav­no u tek­stu po­sve­će­nom Do­nal­du Tram­pu su­ge­ri­sao da taj­kun že­li po­li­tič­ki uti­caj ko­ji bi bio vri­je­dan bo­gat­stva u bi­ro­krat­skim la­vi­rin­ti­ma po­sla sa ne­kret­ni­na­ma.
„On će osta­ti u tr­ci (za re­pu­bli­kan­skog kan­di­da­ta) do sa­mog kra­ja, sve dok ne bu­de ja­sno da ima sa­mo par tak­ma­ca ko­ji mo­gu da po­bi­je­de i da nje­go­va po­dr­ška mo­že da pre­teg­ne na ovaj ili na­čin”, ob­ja­snio je Ča­gu­ris AFP-u.
Šta bi Tramp mo­ga po­že­lje­ti za­uz­vrat osta­je da se na­ga­đa.
Eko­no­mist spe­ku­li­še da bi taj­kun mo­gao tra­ži­ti ogrom­ne po­re­ske olak­ši­ce, da iz­gra­di ka­zi­no, ili da spri­je­či ne­kog dru­gog da to uči­ni, dok Ča­gu­ris na­ga­đa da je mo­žda u igri Ku­ba i ku­po­vi­na no­vog ho­tel­skog kom­plek­sa u toj ze­mlji.
„Mo­žda Tramp že­li da brend Tramp do­mi­ni­ra pej­za­žom Ku­be, a to bi bi­lo lak­še uko­li­ko bi pred­sjed­nik SAD po­dr­ža­vao brend Tramp”, uka­zao je on.
Rik Vil­son, me­dij­ski stra­teg za re­pu­bli­kan­ske kan­di­da­te ka­že da kod Tram­pa ni­šta ne uka­zu­je na ozbi­ljan njuh za po­li­ti­ku.
On ni­je ti­pi­čan član Re­pu­bli­kan­ske stran­ke, a ni­je čak ni kon­zer­va­ti­vac, uka­zao je Vil­son po­sje­ća­ju­ći na Tram­po­vo „li­be­ral­no” za­la­ga­nje za kon­tro­lu oruž­ja i abor­tus kao i na do­na­ci­je Klin­to­no­vi­ma.
Tramp se ra­ni­je i iz­ja­šnja­vao kao de­mo­kra­ta ili ne­za­vi­sni ka­ni­dat.
Za re­pu­bli­kan­skog stra­te­ga, loš is­hod nje­go­ve kam­pa­nje bi bio da Tramp iz­dr­ži do re­pu­bli­kan­ske kon­ven­ci­je, a „ka­ta­kli­zmi­čan” da se tak­mi­či kao tre­ći kan­di­dat, po­di­je­li re­pu­bli­kan­ske gla­so­ve i ta­ko omo­gu­ći iz­bor­nu po­bje­du de­mo­krat­skog kan­di­da­ta Hi­la­ri Klin­ton.
I Vil­son, me­đu­tim, sma­tra da Tramp za­pra­vo sa­mo ho­će da oja­ča svoj brend ko­ji je uz­dr­man na­pa­di­ma i ras­ki­dom ugo­vo­ra sa rob­nom ku­ćom Mej­sis zbog iz­ja­va o Mek­si­kan­ci­ma kao i spe­ku­la­ci­ja­ma o nje­go­voj stvar­noj vri­jed­no­sti.
Tramp je re­kao Fe­de­ral­noj iz­bor­noj ko­mi­si­ji da ima vi­še od 10 mi­li­jar­di do­la­ra, ča­so­pis Forbs in­si­sti­ra da nje­go­vo bo­gat­stvo ne pre­la­zi če­ti­ri mi­li­jar­de, a Blum­berg tvr­di da je vri­jed­nost „sa­mo” 2,9 mi­li­jar­de do­la­ra.
Or­ga­ni­za­ci­ja Tramp je kon­glo­me­rat ne­kret­ni­na, ho­te­la, te­re­na za golf, in­du­stri­je za­ba­ve i knji­ga o to­me ka­ko da se za­ra­di no­vac ko­je su po­sta­le best­se­le­ri.
Tramp je po­čeo ka­ri­je­ru di­je­le­ći kan­ce­la­ri­ju sa svo­jim ocem u ni naj­ma­nje gla­mu­ro­znom kra­ju Bru­kli­na, ko­ji je da­nas po­znat po imi­gran­ti­ma iz biv­šeg So­vjet­skog Sa­ve­za.
Od­ra­stao je u obli­žnjem Kvin­su, a maj­ka mu je bi­la imi­grant iz Škot­ske.
Ro­di­te­lji Tram­po­vog oca su sti­gli iz Nje­mač­ke i pre­tvo­ri­li po­ro­dič­no ime Drumpf u Tramp.
Da­nas te­ško da po­sto­ji dio Men­het­na ko­ji Tramp ni­je osvo­jio gra­de­ći svo­je luk­su­zne stam­be­ne i po­slov­ne zgra­de. U svom fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju tvr­di da mo­že da za­ra­di 45.000 do­la­ra kao go­vor­nik, a ima čak i vi­no­grad u Vir­dži­ni­ji.
U sje­di­štu nje­go­ve kom­pa­ni­je u Nju­jor­ku pred­stav­ni­ci kom­pa­ni­je ne­gi­ra­ju da je po­li­tič­ka kam­pa­nja osla­bi­la bi­znis. „Brend Tramp je ve­o­ma sna­žan. Go­spo­din Tramp i nje­go­va pro­di­ca su iz­gra­di­li ve­li­ku kom­pa­ni­ju”, ka­že port­pa­rol fir­me.
(Tan­jug)