Piše: Dragan Mraović


Da­ra je pre­vr­ši­la mje­ru. Ako je mo­glo bi­ti ima­lo mje­sta da ne­ko po­mi­sli da cr­no­gor­ski re­žim ni­je ne­pri­ja­telj­ski ras­po­lo­žen pre­ma Sr­bi­ji, sa­da ga vi­še ne­ma. Pa­vla Pan­ti­ća, ka­pe­ta­na boj­nog bro­da i ne­ka­da­šnjeg ko­man­dan­ta ka­sar­ne „Lo­ra” u Spli­tu, vo­za­ča Ti­to­vog lič­nog bro­da na Bri­o­ni­ma, dr­ža­vlja­ni­na Sr­bi­je, uhap­si­la je mi­lo­gor­ska vlast, po po­tjer­ni­ci iz Hr­vat­ske. Kriv je što je po­ma­gao hr­vat­skim voj­ni­ci­ma i ofi­ci­ri­ma da na­pu­ste JNA, iako se zna­lo da će od­mah pre­ći u hr­vat­sku voj­sku i za­pu­ca­ti na Sr­be. Uspio je da sa­ču­va svu voj­nu teh­ni­ku od uni­šte­nja, a kad je do­šlo oko se­dam­de­set cr­no­gor­skih do­bro­vo­lja­ca u Split, ni­je im do­zvo­lja­vao da šen­lu­če po gra­du. E sa­da mu se oni sve­te i hap­se ga što je bra­nio ze­mlju po na­re­đe­nju Go­spo­da­ra, čla­na Rat­nog sa­vje­ta SRJ ko­ji ku­pu­je svo­ju slo­bo­du ras­pro­da­ju­ći na­ci­o­nal­ne in­te­re­se Cr­ne Go­re i slo­bo­du gra­đa­na Sr­bi­je. He­ro­ja od­bra­ne ze­mlje pro­tiv hr­vat­skih ban­di, jer su to bi­le ne­re­gu­lar­ne je­di­ni­ce ko­je su ru­ši­le ustav­no ure­đe­nje dr­ža­ve Ju­go­sla­vi­je, osni­va­ča i čla­ni­ce UN, da­kle pro­tiv te oru­ža­ne sku­pi­ne ba­ši­bo­zu­ka on­da ne­pri­zna­te dr­ža­ve, pre­tvo­re­ne da­nas u tvo­re­vi­nu slič­nu NDH, jer su joj i tvor­ci isti – Va­ti­kan i Nje­mač­ka, da­kle srp­skog he­ro­ja Mi­lo Đu­ka­no­vić i Fi­lip od Mi­la i ne­dra­ga ša­lju na ro­bi­ju po hr­vat­skoj la­žnoj op­tu­žni­ci!
Go­spo­dar je pro­dao vje­ru za ve­če­ru - to je dav­no zna­no, a zna se i za­što, ali što to uči­ni i Fi­lip, be­o­grad­sko đa­če? Za­što je on iz­dao sve­tu ze­mlju Ko­smet, svo­ju Me­to­hi­ju i srp­sko Ko­so­vo, za­što je zga­zio, u okvi­ru Une­ska, Peć­ku pa­tri­jar­ši­ju, De­ča­ne i Gra­ča­ni­cu? A sa­da hap­si srp­ske he­ro­je da idu u hr­vat­ski za­tvor, zbog ono­ga što su ura­di­li po na­re­đe­nju Go­spo­da­ra?! Ka­pe­tan Pan­tić ni­je čak ni omr­zao šah zbog ša­hov­ni­ce, kao Go­spo­dar, pa za­što on­da Mi­lo ne od­go­va­ra­te za ‘’Lo­ru’’? I sje­ća li se Fi­lip cr­no­gor­skih voj­ni­ka mu­če­nih u ‘’Lo­ri’’? Obo­ji­ca ću­te kao mul­ci! Ali, ne­ma tih pen­dže­ta ko­ja će nji­ma dvo­ji­ci za­kr­pi­ti obraz.
Fi­lip ne­ma mje­re u svo­me su­no­vra­tu, pa još i ima obra­za da ka­že: „To­mi­slav Ni­ko­lić da pre­sta­ne da se mi­je­ša!“ Ju­na­či­na, kad bi­smo se ša­li­li, jer da to je­ste, on bi to isto re­kao ame­rič­kom am­ba­sa­do­ru u Pod­go­ri­ci! A ka­ko se To­ma mi­je­ša u Fi­li­pov atar? Ko­men­ta­rom ka­ko se mi­lo­gor­ci od­no­se pre­ma Sr­bi­ji i svi­je­tu re­kav­ši da se oni uvi­jek sta­vlja­ju sa­mo na jed­nu stra­nu i to uvi­jek na onu an­ti­srp­sku? I još: „Sa­mo ka­žem šta mi­slim da ni­je do­bro u nji­ho­vom od­no­su pre­ma Sr­bi­ji i vo­lio bih da na na­še pri­ja­telj­stvo bu­de uz­vra­će­no pri­ja­telj­stvom, a oči­gled­no ni­je. Ni­sam oću­tao ni dru­gi­ma, pa ne­ću ni nji­ma“. I sa­da Fi­lip, ko­ji po­ni­ža­va srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri, plju­je po SPC i srp­skom je­zi­ku, on ko­ji je za­bio nož u le­đa Sr­bi­ji s Ko­sme­tom i Une­skom i stao otvo­re­no na stra­nu srp­skog ne­pri­ja­te­lja – NA­TO-a, sa­da on tra­ži da se Sr­bi­ja ne mi­je­ša. On ko­ji se mi­je­ša u srp­ske po­slo­ve iz­da­ju­ći srp­ski Ko­smet!?
A šta je to Sr­bi­ja uči­ni­la Fi­li­pu da se on ta­ko mi­je­ša u nje­ne po­slo­ve? Je li po­dr­ža­la se­ce­si­ju Ma­le­si­je, Ko­to­ra, Her­ceg No­vog, Be­ra­na, Bi­je­log Po­lja (a sje­ća li se Fi­lip gdje je bi­lo Bi­je­lo Po­lje pri­je Bro­za), An­dri­je­vi­ce? Je li tra­ži­la kod Une­ska da ma­na­stir Ostrog bu­de al­ban­sko kul­tur­no do­bro? Je li ušla u ne­ki voj­ni sa­vez ko­ji je ne­pri­ja­telj mi­lo­go­re? Ni­je, pa za­što se on­da Fi­lip mi­je­ša u unu­tra­šnje stva­ri Sr­bi­je pri­zna­ju­ći ot­cje­plje­nje nje­ne isto­rij­ske ko­li­jev­ke Ko­sme­ta? Ka­ko se usu­đu­je da srp­sku te­ri­to­ri­ju da­je Al­ban­ci­ma? Ne­ka dâ Ma­le­si­ju, Plav i Gu­si­nje!
Do­sta je po­zi­ra­nja i šmin­ke­ra­ja! Uda­rim ti ša­mar, pa ka­žem „ni­je to ni­šta pro­tiv te­be, ja sa­mo bra­nim svo­je in­te­re­se“. I još se ču­dim što se lju­tiš. To je bi­jed­no po­na­ša­nje, ali od onih ko­ji pro­mi­je­ni­še vje­ru i na­ci­ju za ša­ku do­la­ra, ne mo­že se bo­lje ni oče­ki­va­ti.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)