-Piše: Dragan Mraović

Književnik Milutin Mićović dao je sjajan sud o onima koji su sudili i već presudili profesoru Krivokapiću: „U poslednja tri dana crnogorska skupština je bila tribunal na kojem se sudilo premijeru Zdravku Krivokapiću za sve što nije kriv. Svi su mogli siti da ga se naudaraju i napljuvaju, što su najčešće oduševljeno činili. Svi narodni poslanici se pokazaše ko su, kakvi su i koliki su ljudi. Sve to premijer uze na leđa i ode da služi narodu i Bogu! To je valjda i nova – obnovljena Crna Gora!?“

Slično važi i za Dritana Abazovića, naročito pošto je održao govor kakav se odavno nije čuo ni u Podgorici, ni u Beogradu! Ali spopadoše ga da govori glasno i upire prst. Milogorci ne znaju istoriju svoga šefa mafije, jer bi se onda prisjetili da je Gospodar, prije oko četrdeset godina, kada je bio mlađana komunjara i podbrozica, govorio protiv lopova i upro prstom u „kasetaša“ Dražu Markovića nazvavši njega i slične „jagnjećim brigadama“, jer su imali privilegije kao što su „garantno pismo“ u kafani, vozača, sekretaricu i „uticaj fotelje“. Ali, oni nisu imali svoje vile, privatna obezbjeđenja, račune u stranim bankama, mešetarske kompanije i narukvica-provizije. Politika je bila pitanje ideologije i morala, a ne mafijaškog biznisa koji milogorci obavljaju baš zahvaljujući „uticaju fotelje“. I sada, kada je Dritan obnarodovao da će se boriti da im izmakne takvu fotelju, oni ga optužiše da im prijeti. Upro prst u njih!?! Pa u koga će, ako ne u njih? Njegov temperament pretvoriše u „crtanje mete“. Kako ih nije sramota? Gdje bijahu kada su zabranjivali ulaz u Crnu Goru jednom Matiji, ili jednom Miroviću kome je ona rodna kuća? Kada su hapsili narodne poslanike opozicije pod imunitetom? Nisu oni upirali prstom, već pendrecima, a bogami i kojim metkom.

Ponašaju se prema Dritanu kao da su inkvizitori Haškog tribunala koji su optužili Vojislava Šešelja da viče u sudnici, koji im reče da on tako prirodno govori. Prijao im je Škreljin skoro plačljivi glas kojim je on propisivao i kako će ko da govori, smetalo im je što je Dritan govorio temperamentno, na što ima pravo, tako da je svako mogao da ga razumije i za što svi znaju da je istina, a takav glas i žustri govor su znak da je govornik bio iskren. I u kom poslovniku piše sa koliko decibela se može govoriti? U stvari, htjeli su, izigravajući seka-perse da zamrače suštinu da je u govoru obećao građanima da će rasturiti milogorski mafijaški brlog. I sam pokušaj da to učini je dostojan poštovanja i veoma opasan, pa treba biti i hrabar. Ima li u Škreljinom pritvornom glasu hrabrosti? Ima samo fraza... A vidi se i da je Dritan sjajan govornik, što nije lako. Svaka rečenica smisaona i precizna. Konsekventna u cjelini govora. Volite li više da vas pljačkaju Škreljinim glasom ili da živite čestito Dritanovim glasom? Smeta milogorcima što Dritan vatreno kaže da se formira „vlada poštenih ljudi“! Smeta im što će Dritanov „prioritet“ biti onaj koga italijanska Direkcija za borbu protiv mafije definiše kao „šefa mafijaške hobotnice“. Treba ih možda i razumjeti, jer sa Dritanom gube svoje najjače oružje razdora. Ne mogu ga optužiti za velikosrpski nacionalizam.

Zato Dritan reče milogorcima koji su pravili spiskove za progone Matije i Mirovića: „Sada ste i vi na spisku!“ Jedini savjet koji im se može dati je da poslušaju Šarla Aznavura i njegovo „Il faut savoir partir…” („Treba znati otići…“). I da odu zauvijek u istorijsku prošlost, a neki i u budućnost – u Spužu!

(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)

---