-Piše: Boris Jovanović

To je onaj što maše repićem... Što nikada nikome nije rekao: Sramota me je...

To je onaj što se spljeskao i pretvorio u pihtiju, pa postao ugledna pihtija...

To je onaj splačinasti, splačinastog pogleda, što u svemu vidi ništa i što ni u čemu vidi sve...

To je onaj što krače sokakom kao pokretni spomenik požmirepstvu i ližisahanstvu...

To je onaj okićeni kao svat kad treba da đinđuvicama i resama proslavi nekakav važni praznik besmisla i mržnje...

To je onaj najpopularniji u našoj varoši što se oko njega sakupljaju malecne i veće muve, a on zuji kao muva zunzara...

To je ona muva što sve zagadi, a misli da je dvoglava orlušina...

To je vrana koja se diči svojom skladnošću i gospodstvom...

To je gospodin koji se gospodi beskrajnim seljoberstvom...

To je seljober koji se stidi sopstvenog sela odakle su ga istjerali, jer nije ni za današnje gradove, a kamoli za nekadašnja sela...

To je građanin koji je poseljačio svaku stopu kojom je zabatrgao...

To je kičmenjak koji je ostao bez kičme čim je shvatio da je suština u gmizanju, a ne u hodu...

To je najgluplji pametar u svom društvu i najpametnija budala na partijskom kongresu...

To je onaj što jedino zna da sve zna...

To je barjaktar kad treba proslaviti sramotu i stari svat kad treba osramotiti starinu...

To je lučonoša koji blješti neprikosnovenim debilizmom.

To je onaj što bi se stidio svakoga trenutka samo kad bi spoznao sopstveno zastiđe...

To je onaj što se ničega ne stidi osim zaslužnih bestidnika...

To je taj što je sad prošao pored tebe, a repina mu se još po zemljici vucara...

To je taj maskiran parfemom i porcelanskim zubalom, a bazdi kao tvor posebno kad najviše zamiriše...

To je taj živi dokaz da ne može voda sve oprati...

To je onaj iznutra glibavi što samjera svijet kao pazarište...

To je rogata marva što se diči rogovima...

To je taj sa čaktarom da se ne izgubi...

To je onaj što za njim idu oni bez čaktara...

To je taj što bi te pregazio da ga nijesi pogledao u oči i vidio mu strah i trepet...

To je taj što se junači junačkim porijeklom i što je đedu prekucao potpis na spomeniku.

To je taj što se vucara uokolo u ugledničkoj službenoj žurbi...

To je onaj što mu se dive, a dive mu se sve više jer mu ugled svakodnevno raste u zemlji uglednika i junaka...

To je taj suvereni patriota što voli svoju državicu toliko rušilački da je pravo čudo kako je ruševinica još u životu...

To je onaj što su ga oni davno naučili da je najsramotnija sramota i najgrešniji grijeh biti čovjek makar i u trenucima slabosti...

To je taj što bi i Bogu opsovao srpsku majku samo kad bi ga sreo na pazarištu.

To je onaj koji voli stomakom, a mrzi srcem.

To je taj kojem je Milo rekao da je živ i koji zbog toga misli da je besmrtan.

To je čistokrvna pasmina punokrvnog nesojluka...

To je onaj bez kojeg ne bi bilo ovoga...

(Autor je književnik)

---