- Piše: Milutin Mićović

Ostanite doma! Ostanite doma, ionako od vas nije bilo nikakve koristi. Ostanite doma, ništa vam neće faliti. Imaćete u izobilju. Ništa nikom ne može nestati. Time smo bar bogati. Od toga su nekad stari Crnogorci živjeli, s ništa se nosili, i niko im ništa nije mogao. A vi kakvi ste? Pogledajte se. A nemate šta ni pogledati. Nemate šta ni čuti ni vidjeti. Zato – ostanite doma, molim ve. Nemojte da se još stidimo od vas. Lakši ste nam kad vas ne gledamo. Neće vam ništa faliti. Imaćete toga u izobilju. Puno će vam biti korito, ako više volite takav jezik. To je crnogorski, koga još ne znate. Otkud ćete znati i crnogorski, kad još ništa ne znate. Kad nikad ništa i nijeste znali. A mi se u vas ponadali. Dali vam veliku ulogu. Ništa manju – no da pravite novu Crnu Goru. A vi šta ste napravili? Evo ništa – vidite li. Dali vam, koliko smo ludi, i da pravite crkvu. A vi šta ste napravili? Samo da se sprdaju s vama od Carigrada do Beograda. I od Rima, do Nevjorka. Neka što se sprdaju s vama, nego se sprdaju s nama. Ne možemo izaći među ljude. Prvi put se Crnogorci stide da izađu među ljude. No nas gura`u na javnoj sceni. Pita`u nas – ko ste vi, bogovi? Jeste li vi neki Srbi, ili ste nešto drugo? Ko ste, ako nijeste Srbi? O Srbima nešto i znamo, a o vama još ništa ne znamo. Ništa važno. To što ste orni za kriminal, nije vam valjda svo junaštvo u to stalo? Eto tamo neka vaša šačica Srba, ne da`u vam da napravite tu vašu državu. Pregazili su vas za dva mjeseca. Oni su pokrenuli litije od deset vjekova unazad. A vi ne možete s državnom silom. To je i nas uzbudilo, i zbunilo. A govorili ste da tih vaših Srba tamo nema. No sve Crnogorci. Koji jedva čeka`u da stvaraju novu Crnu Goru. I da isprave veliku istorijsku nepravdu. Ostanite doma! Čekajte dok dođemo. Neće vam ništa faliti. Drijemajte na punom koritu. I samo – ostanite doma. Čuli ste šta nam kažu u svijetu. U koji više nemamo kud ići. Bićemo vam oni. Mi smo se vratili doma, a vi ostanite svojim kućama. Koje smo vam kupili. I pamet smo vam bili kupili. I dali vam vlast u šake. Svakome koliko je ko zinuo. Ništa vam nije falilo. I tako ste nam vratili. Ništa nijeste uradili. Još se potucate po crnogorskoj azbuci. Koja nikad neće biti gotova. A ne vi da umijete smisliti rečenicu. Da umijete misliti svojom glavom? Ne! Ne treba da mislite svojom glavom, to od vas nije niko tražio. Nego onako kako vam se kaže. Ni to nijeste umjeli da izvedete. Zato ostanite doma! Kumim ve bogom u koga ne vjerujemo. Ne sramotite nas više nego se osramotismo. Gleda1u nas Srbi. Srbi iz Crne Gore, koje ne možemo da podnesemo. Oni ostaše živi na ništa bez išta, a vama dadosmo sve, pa ne učiniste ništa. Zato ostanite doma. Imaćete ništa u izobilju. To ste bar zaradili. Ništa je više od išta. Predajte se sad tom megalomanstvu. Budite u tome prvi. Kockari, prokockali ste nam državu. Prokockali deset vjekova Crne Gore. Prokockali „vječnu Crnu Goru”, koju je opjevao Vujanović. A niko mu nije vjerovao. Ne mogu meki ljudi ništa uraditi. Zato neka ćute doma. Ništa će imati u izobilju. Da ga troše s nacionalnim penzijama, pod ordenjem korona-Jevrope. Koje im je Crna Gora zaradila. Nije imala kome. Sad vidimo. Ostanite doma, kuća vas ne gledala. Opominjali smo Amfilohija da ne kune, ali evo i nama se ote. Ostanite i nestanite. Malo nam se izgubite s oči. Ne možemo više ništa dobro da vidimo. Kako dobro, kad ga nema. Ostanite doma, kumimo vas bogom, koga nema. Mjesto krune, dobismo američku koronu na glavu. Više ste nam vi krivi nego svi Srbi. Zato ostanite doma – molim ve, lijepo. Po hiljadu putah!

(Autor je književnik)

---