-Autor: Želidrag Nikčević
Evropska solidarnost je bajka – saopšteno nam je sa najvišeg i vjerovatno najinformisanijeg političkog nivoa, uz napomenu da će se dalje birati pristojne riječi. Dobro jutro, predsjedniče! Ne bih da žanrovski sitničarim, naročito ne danas, ali moram da kažem: pored bajki postoje još i basne, pa se i njih ponekad treba prisjetiti. Prije nego što povjerujete bajkama. Evo jedne.
Prilično davno, bez dragocjenih iskustava Srbima utuvljenim zahvaljujući pregovaračkom entuzijazmu vlastodržaca,
Lafonten je napisao basnu o vuku i jagnjetu – rezime kompletne zapadnjačke diplomatije koju francuski genij sažima u prva dva stiha:
„Razlog najjačeg je uvijek najbolji:
odmah ćemo to pokazati.“
Jednog dana jagnje je gasilo žeđ na potoku bistrih vala.
Iznenada se pojavi vuk, praznog želuca i željan pustolovine, koga je glad na takva mjesta mamila.
„Ko ti dozvoljava da budeš toliko drzak da mi mutiš piće?“ – reče ova životinja puna bijesa. „Bićeš kažnjen za svoju drskost.“
„Kneže“, odgovori jagnje, „neka se Vaša Svetlost ne ljuti, nego neka uzme u obzir da sam ja žeđ gasio na potoku više od dvadeset koraka ispod Nje, i da prema tome nikako nisam mogao da zamutim Njeno piće.“
„Ti ga mutiš“, ponovo će krvoločna zvijer. „A poznato mi je i da si me klevetao prošle godine.“
„Kako bih to mogao činiti kad prošle godine nisam bio ni rođen“, odgovori jagnje. „Ja još uvijek sisam svoju majku.“
„Ako nisi ti, onda je tvoj brat.“
„Ali ja uopšte nemam brata.“
„Onda je neko od tvojih, jer vi me malo štedite. Vi, vaši pastiri i vaši psi. Moram se osvetiti.“
Tada, duboko u šumu vuk ga odnese i potom ga pojede, bez ikakvog oblika procesa.
Eto, tako se idila završava. Bez ikakvog oblika procesa! Mora se priznati da oba učesnika drame „na potoku bistrih vala“ demonstriraju zavidan nivo argumentativne vještine. Međutim, korišćenje ograničenih relacija „uzvodno-nizvodno“ i „uzrok-posledica“ neće se pokazati naročito efikasnim. Svaka rečenica ugroženog jagnjeta sama po sebi predstavlja neoboriv argument, ali vuk uvijek pronalazi manevar koji ga postavlja „još uzvodnije“, šireći optužnicu sve dok ne preovlada zlokobno „moram se osvetiti“.
Pa dobro, šta da radi jagnje? Nisam pametan. Znam samo čemu ne treba da se nada. Ni u basnama ni u bajkama njemu nikad neće pripasti ona krajnje uzvodna pozicija – tačka na kojoj je još moguće istovremeno gasiti žeđ i voditi zanimljive pregovore.
iskra.co
)){kind=small}
