- Piše: Čedomir Antić

Ako laže koza – ne laže rog. Kako je to lijepo naš narod primijetio. Ako bismo s pažnjom i veoma hrabrom pretpostavkom njihove racionalnosti pratili režimske medije u Crnoj Gori, izašlo bi da je Srbija evropski Avganistan u vrijeme vladavine talibana. Od nje Crnoj Gori dolazi svaka nesreća. I ne samo Crnoj Gori – cijeloj zapadnoj civilizaciji. Crna Gora je nedavno, reče jedan pametan čovjek, promijenila civilizaciju. Sada je ona „Predziđe“, a ne neka tamo razmažena i od turizma omekšala Hrvatska. I eto, svi znaju istinu: Srbija je nekada davno okupirala Crnu Goru; protjerala je njen narod, silovala žene i djevojke, napljačkala se njenih blaga... Na Cetinje, u Virpazar, Paštroviće došle su desetine hiljada siromašnih Šumadinaca, Beograđana, Sremaca i Bačvana. Posebno ovih poslednjih. Najbolje, najbogatije, najviđenije i najpametnije Crnogorce srpski je agresor odveo za taoce. Ostale su zatvorili u logore, poubijali i spalili. Taoce su potjerali za Beograd, obukli ih, obuli, poslali na univerzitet - gdje su ih, je li, bili i mučili, prebijali im noge i ruke, vadili oči čarne i listom ih posle zaposlili, poženili, a neke i u Crnu Goru vratili. Tako su i Đukanovića i Vujanovića, koji su jedva čekali da se vrate u Crnu Goru. Da budu svoji na svome, da makar tajno, u četiri zida svojih omalenih stanova, prozbore koju u 32 glasa, pomole se drevnim prevalitanskim bozima i dosanjaju san umilne kraljice Jakvinte, koja je Srbe mrzjela više nego sopstvenu familiju. Hvala Bogu pa su i u Srbiji na vlasti bili sve sami janjičari (Milošević, Tadić...) koji su dodijali Bogu i narodu. U Crnoj Gori je podignut ustanak koji je trajao od 1988. pa sve do 2006. godine. Šta su ETA i IRA za DPS? Društva penzionera. Šta su Džeri Adams i Martin Mekginis za Mila i Duška? Nule. Šta je Šon Koneri za onog malog, kako se zove, Šćekića iz Bara? Džordž Lejzenbi.

Jedva da su se ustankom otcijepili, a na prepoštenom referendumu upisali u međunarodno priznate nacije, Crnogorci su počeli da trpe gnjev zlikovačke Srbije. Ona je izvršila nasilje nad stotinama hiljada domicilnih Crnogoraca, protjerivala je koga god je mogla, zatirala tragove crnogorstva, otela je drevnu crkvu Bodinovu, ukinula jezik, osudila na robiju poslanike, vodila kampanje mržnje preko javnih servisa, radija, televizije, interneta, instagrama, telefona, telegrafa, SMS-ova i razglednica. Urotila se sa kosovskim Albancima, njen je izaslanik nedavno zatečen kako gologuz pjeva i igra u vrijeme kada su u Tuzima slavili opštinu i klicali svojoj „Ščipniji”. I nije to ništa. Gdje god se loše govori o Crnoj Gori ili makar o kom Crnogorcu, tu se nađe i zluradi Srbin iz Srbije. Desio se slučaj da je predstavnik privatne firme iz Beograda iznajmio pukovničku uniformu da bi prisustvovao suđenju nekom crnogorskom mafijašu u Marbelji. Kažnjen je globom od 200 eura zato što je skakao na noge i aplaudirao kad god tužilac zastane u čitanju ili podigne pogled od papira.

I sad ovo... Gdje baš udariše gdje nam je najsvetije? Hajde što se Srbi iz Srbije ubijaju međusobno u crnogorskim gradovima. To je logično pošto je Crna Gora šampion integracija, standarda, urbanizma i renesanse. Zato su beogradski donovi, evo, pobili četrdesetak ljudi na berićetnim i prebogatim crnogorskim ulicama. Razumjeli bismo to da nema indicija da su namjerno „izvezeni“ da pokvare idilu najboljih, u zemlji slobodnih. Trpjeli bismo sve da se nije desilo ovo. Prije nekoliko dana u Podgoricu se vratio najbogatiji Crnogorac. Dok se sreo sa ljudima iz Evropskog pokreta, pomogao ambasadore Unicefa, stigao je da se vidi i sa jednim od dioklijskih episkopa. Nije prošlo mnogo, a zločinačka ruka šumadijskih agenata pucala je na najbogatijeg Crnogorca. Zašto su to učinili? Iz čistog rasizma – mrze ga zato što je kao Tajlanđanin izabrao Crnu Goru za svoju domovinu, a Srbija nije mogla da trpi ni onih par stotina hiljada svojih Crnogoraca. Žele da ga otjeraju iz Crne Gore i oslabe korifeje demokratije Mila i Duška. Pitam se samo ko li je iz Beograda poslao atentatore: možda je Vučić, sumnjam i na onog dr Nebojšu Stefanovića, ima indicija da je krivac gradski funkcioner Goran Vesić (pošto je hiperaktivan), a neko bi rekao da je sve to podstakla ona Ana Brnabić (jer svaki detektiv prvo sumnja u najmutavijeg).

U svakom slučaju, prije nego što nas bombardujete, dragi građani Crne Gore, razmislite o tome da tražite ekstradiciju. Znam... teško vam je sa tolikim osumnjičenim. Da je obrnuto, i da ste na našem mjestu, a sumnjate na vas, znali biste: ili je jedan ili je drugi. Jedan zbog drugog. Nikako zajedno.

(Autor je istoričar i predsjednik Naprednog kluba)

---