-Piše: Dragan Mraović

Jugo - vlada u bježaniji je preko Radio Londona pozvala ministra vojnog Dragoljuba Mihailovića da prekine saradnju sa Njemcima i borbu protiv komunista. Četnici to nisu poslušali. Zato je kralj Petar Drugi 12. avgusta 1944. ražalovao „načelnika štaba Vrhovne komande u okupiranoj otadžbini“, pa se on nije više borio „za kralja i otadžbinu“, već samo za otadžbinu bez kralja i bez komunista, ali sa švapskim okupatorima. Mlađanom kralju ni to nije bilo dosta, pa je 12. septembra 1944, tačno u podne, preko Radio Londona „naredio” pripadnicima četničke vojske da se stave pod komandu Josipa Broza Tita!

Pošto je Petrov otac Aleksandar unesrećitelj uništio Kraljevinu Srbiju da bi stvorio Kraljevinu Jugoslaviju i oprostio Hrvatima i Slovencima što su vješali Srbe po Mačvi sa Josipom Ambrozijem Titom, austrugarskim podnarednikom u 10. četi, 3. bataljona, 25. puka „vražje” divizije, kralj se patetičnim glasom obratio „svome narodu“ iz Londona, umjesto da zbori na Ravnoj Gori: „Dragi moji Srbi, Hrvati i Slovenci“ (zaboravio na Crnogorce iako mu se otac rodio na Cetinju, a kralj Nikola mu bio pradjed)... pozivam da pristupite Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom...“, jer sam ja zaključio „važne i korisne sporazume sa tom našom narodnom vojskom“. Dakle, kralj je Brozovu vojsku proglasio „našom“, a Dražu je ražalovao! Eto ko nam je kriv što smo imali Broza? Ali, kralj proglašava Dražu čak izdajnikom, jer kaže „Svi... koji se ne bi odazvali pozivu, neće uspjeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom, ni pred istorijom“. Dakle, nije samo Broz proglasio Dražu izdajnikom, već i kralj Petar Drugi nejaki. Zato je Aleksandar Drugi, nazvan tako po đedu unesrećitelju srpskog naroda, postao engleski oficir, zakleo se na vjernost engleskoj kraljici, a lažno se predstavlja kao NjKV i nekakav prestolonaslednik kraljevine koju je ukinuo njegov otac. Jer, nije Broz ukinuo Kraljevinu Srbiju. On je ukinuo Kraljevinu Jugoslaviju, a Aleksandar unesrećitelj je pogazio kraljevski grb Srbije i proglasio trojnu antisrpsku Jugoslaviju, doveo hrvatske i slovenačke austrougarske oficire da komanduju srpskim oficirima koji su dobili rat protiv njih, ali su sve izgubili pod megalomanskom palicom unesrećitelja. Srpski heroji invalidi su prosili pred crkvama, a u srpskim komandnim uniformama se šepurili njihovi dojučerašnji dželati. Ražalovao je unesrećitelj i vojvodu Mišića koji se žestoko protivio tom ponižavanju srpskih junaka iz Velikog rata. Broz je sve to ponovio 1945. i ponizio srpske partizane. Recimo, đed Ane Brnabić, srpske premijerke, bio je ustaški okupatorski satnik do 1944, a onda se vratio u slobodu iz partizana. Baš kao što reče Brana Crnčević „otišao u četnike, a vratio se iz partizana“. Ništa nisu učinile podbrozice, što već nije učinio Aleksandar unesrećitelj koji je i stvorio preduslove da se desi Jasenovac. On je učinio i nešto što ni Broz nije. Zabio je nož u leđa svome đedu kralju Nikoli. Da je Nikola vladao, ne bi srpstvo propalo ni u Jugoslaviji, ni danas u milogori.

Unesrećiteljev sin Petar se zalagao za Jugoslaviju protiv Srbije i da Dražini četnici, pod komandom Broza, sačuvaju „neokaljanu čast i slavu Jugoslavije“. Draža se zalagao za „otadžbinu“, odnosno za Jugoslaviju. Broz za Jugoslaviju. Niko se nije zalagao za Srbiju.

I danas je slično. Gospodarčić se ovih dana zalaže za „mini Jugoslaviju“ s Albanijom, baš kao što je to htio Broz s Enver Hodžom. A lijepo nas je pitao ruski ambasador Aleksandar Konuzin: „Ima li ovdje Srba?“

(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)

---