Neka su čudna vremena: svakojaka glupost se pravda, brani i kiti državom i državnim interesom. Usred veličanja i glorifikacije države, stvarnost ide ka tome, da sve liči na sprdnju i porugu. Desetine je raznih institucija, koje badava jedu narodni `lebac, pa da ustanovimo i Narodni odbor za zaštitu imena i lika države. Da taj Odbor, prije svega, jasno i razgovijetno obznani šta je to država. Zabrani i kazni svako izrugivanje, sprdanje i zloupotrebu imena i pojma države - tog najpotonjeg oslonca i braniča smisla - društvenog života i ljudske zajednice.
Raniji vlastodršci su bili skromniji. Tu nedavno, svakako poslije 48-me, preciznije negđe oko referenduma, jedan povjerenik partije objašnjavao je sumnjive poslovne poteze, a povodom prodaje Telekoma, pa reče: takva je politika. To je bilo dovoljno. Nije potezao državu. Kao ono, u državnom je interesu da rasprodamo državnu imovinu. Ne, samo toliko: direktiva. Jasno. Pa je i sada na čelu jedne jake firme – privatne, razumije se.
NIJE SAMO KILIBARDA EVOLUIRAO
U međuvremenu, interes vladajuće klase ne sprovode samo ambiciozni skorojevići i karijeristi, nego i opozicione stranke, penzioneri, invalidi, nezavisni sudovi. Svima se osladile nekretnine i `leb bez motike. Kao da je država postala drugo ime za korupciju i lezi hljebe da te jedem.
Pojedine prljave poslove, ili one sumnjive ispravnosti, DPS lukavo prepušta raznim opozicionim i nezavisnim srebroljupcima. Pa se s obzirom na stvarnu ili obećanu nagradu, pomenuti subjekti otimaju o zadatke i ko će prije. Partija penzionera, invalida i restitucije, apeluje čak na Ustavni sud i obrazlaže neophodnost rada praznicima i sedam dana u nedjelji. Jer je to interes tajkuna tj. države. Eto, neće da kažu da su i oni tako radili cio radni vijek i veselo dočekali penziju i invalidu.
ELEM, DRŽAVNI INTERES
Nikakve restitucije radničkih prava ne smije i ne može da bude poručuje PIR (Partija penzionera, invalida i restitucije) jer radnici nikad ništa nijesu ni imali. Elem, oni koji nijesu zaslužili da rade kod države, ponajboljeg poslodavca, neka rade dok crknu. Jer je to u državnom interesu. Naši penzioneri i invalidi razumiju se u biznis. Bave se time od malih nogu. Počeli su kao
Titini pioniri. Stoga se i bore za restituciju. Ne manje od DPS-a, znaju što je slobodna inicijativa i državni interes. Nekad je kompartija pomjerala brda i planine, sada to radi nesputana biznis inicijativa.
KAKO JE CIGA SPROVEO SVOJ INTERES
Naš slučaj nije bez presedana. Čuven je Ciga zbog originalne ideje da navikne konja da ne jede. I taman ga je bio navikao, kad grešno kljuse crče. Naravno nije za uporediti visprenog Cigu – sa našim tajkunima. I Partijom penzionera, invalida i restitucije. Onaj prvi nije pohađao odgovarajuće kurseve, tako da mu je ostala nepoznata snaga suverene države. Ograničen i zaslijepljen svojim sebičnim interesom htio je samo da smanji troškove. Takođe, kljuse nije imao ko da zastupa, počev od nezavisnih, samostalnih sindikata pa nadalje, zaključno sa vladajućom partijom (demokratskih) socijalista. Tako je beznadežno skapavalo do svog neminovnog kraja. Cigo u konačnici nije uspio, uskraćen, bez svoje države, da razmahne profit i trgovinu, do neslućenih granica.
Pisac Ustava je mudro predvidio da jagmu za novcem valja ograničiti onamo gdje ide na štetu zdravlja ljudi. Partiji penzionera je promaklo da se Ustav upravo tu kršio decenijama unazad. Pa su, umjesto što se glupiraju, mogli pokrenuti pitanje restitucije i naknade štete obespravljenim radnicima. Ali ne, traže od Ustavnog suda da ozakoni satiranje zdravlja, desetinama hiljada robova uposlenih u trgovini. U evropskoj Crnoj Gori. Ako je i od invalida, mnogo je.
”Oni koji nijesu zaslužili da rade kod države, ponajboljeg poslodavca, neka rade dok crknu. Jer je to u državnom interesu
)){kind=small}
