- Piše: Ratimir Vujačić

Glasači DPS-a su moralni pobjednici najnovijih nemira. Migova koverta je više znak da se ima i može, nego da nešto nije u redu. Ničije poštenje nije dovedeno u pitanje. Ili nedajbože pravna država i integracije. Vlada već štampa Obveznice i zadužuje se novih 190 miliona. Ide se sigurnim korakom: sve, sve, samo ne prazne koverte.

S druge strane, pokazuje se kako DPS vješto rukovodi nezadovoljnicima i eksploatisanim masama. Ko im je uostalom kriv što su prekobrojni: DPS-u treba samo 40 odsto i to ne građana CG, nego glasača. Ide se ka idealnoj kvoti, gdje će na „Izbore“ izlaziti samo glasači DPS-a, što bi smanjilo troškove održavanja demokratije i evropeizacije. Sve dok izlazi polovina i više upisanih glasača, mora da košta. Od toga 40 odsto bezecuju vlastodršci. Kako se tader čuditi kuvijertama. Što su deblje, to je korak sigurniji.



SAD BI NEKO REKAO



Sad bi neko rekao što će nam tu još Opozicija, koja ište dodatnog troška? I vrati nas tako u mračne 90-te. Kad se strahovalo kako ćemo bez Komunista. Sjeđeli su na uši sve ove godine ili su bili zabavljeni nečim drugim. Ne vide da je to riješeno pitanje. I da se bez opozicije više ne može. Bolje je i da ne priznaje državu nego da je nema. Da nije riješeno, imali bi i dalje onaj poredak - takoreći jednopartijski sistem. A što je ovo, opet će graknuti neko, dozlaboga neupućen u integracije. Dabogme, pomoglo nam se da se snađemo, kako da preživimo u novim okolnostima: sa komunistima ali bez komunizma. Da zaživimo demokratiju s jednom partijom. I da se zna ko drži visak, a ko miješa malter. Opoziciji opet nije loše: plaća joj se za posao koji radi. Nalazi sebi neki ćar.

ŠARENO NA OBJE BANDE



Vlastodršci su toliko šareni, da je pravo čudo kako uopšte imaju ime, i da se skrasiše kao socijalisti. Kapitalisti, globalisti, Crnogorci sa dna kace, građani, Dukljani i evropejci. Titoisti Krsta Zrnova.

Ali nije mane ni opozicionarima ovdašnjim. To jeste njihovim: ništa ne preduzimaju što im prvo neće biti naznačeno od strane gore navedenih. Pa ako vlastodršci govore mnoge jezike i s ponosom nose sve boje, opozicija ima skromniju ulogu. Mahom su jednobojci. Tako je jednima pripalo da budu Dukljani, drugima građani, dok su treći četnici. Uprkos tome, ili možda baš zbog toga, svi zajedno su veoma osjetljivi na svoju samostalnost i autokefalnost.

SUVERENA I NENADMAŠNA



Uvrijediće se i Četnici i Dukljani ovdašnji, ako se primijeti da su podložni DPS nagovoru i ideologiji. Ipak, kod Dukljana je upliv vladajuće ideologije manje- više očigledan, s obzirom na to da dijele iste vrijednosti. Samo što su vlastodršci, radeći s medom, malo više lizali prste. Traže da se to reguliše, da se ime Duklje ne ukalja. A i Evropa im se sviđa.

Četnici su pak skloniji obnavljanju bliže prošlosti. Olakšano im je komat time što koreografiju mogu da vide u filmovima Veljka Bulajića. Dukljani moraju sami da se snalaze što im se mora priznati kao otežavajuća okolnost. Kao što im je takođe teško da sa Tuđemilskih visova sagledaju situaciju, i šire duh evropske tolerancije i vladavine prava.

DPS zamisao je da se beskrajno svađaju i da jedni druge ne čuju i ne razumiju. Da žive kao odvojeni entiteti, Lajbnicove monade bez prozora, svaki za sebe i u sebe zatvoren.

P.S.

U trenucima kada su ljudi postajali zreliji za istinu o sebi samima i svojim socijalnim odnosima, vlastodršci pokušavaju razbiti ogledalo u kojemu uviđaju ko su i što se s njima zbiva.

---