- Piše: Slobodan Savović

Morao sam da poslušam svog ministra. Zna čovjek kada kaže da gotivi kritičko mišljenje. I da, štaviše, ohrabruje takvo mišljenje kod drugih. Sebi rekoh, dosta je više klimanja glavom i prećutnog slaganja sa svime što kažu iz raznih ministarstava. Kaže ministar, da sada po novom, nije sveta istina sve što kažu razni referenti i savjetnici iz ministarstava. Klimanje glavom i ćutanje na sve i svašta je moglo do sada, dok smo bili u početnoj fazi stvaranja mlade nam države i njoj pripadajućeg obrazovanja. Sada kada smo se odbranili i uredili obrazovanje, smijem da mislim svojom glavom bez opasnosti da budem proglašen neprijateljem države. Opet. Jedino neću moći da posjetim zgradu RTCG jer njima niko nije javio da je država odbranjena i da nema više državnih neprijatelja. I da je dopušteno kritičko mišljenje. Dakle, kritički da mislim, kaže ministar. Ali, klimajući glavom i slušajući razne direktore direktorata, ja sam zaboravio šta to bješe kritičko mišljenje. Jednostavno, zaboravio sam da tako mislim. Znam jedino da se slažem sa svim i svačim što mi dođe od njih. Oni mi kažu šta je dobro za mene i kako da mislim i kako da glasam. A sad odjednom ministar mi kaže nema više toga, i da moraš sam da misliš svojom glavom. Pohvalno, ministre, ali ja ne umijem. Ili umijem? Ne znam dok ne probam. Pa da probram.

I tako. Evo.

Jedva čekam da prođe mart. Ne samo zbog toga što nemam para i jedva čekam platu. Nije zbog para. I nije to ništa novo. Nije zbog plate. Pa zaboga naš BDP raste po stopi 4,9 odsto i osjećaju se efekti tog rasta na mojoj koži. Nije zbog plate da ja jedva čekam kraj ovog mjeseca. Nego zbog drugog.

Jedva čekam da prođe mart zbog babe i jarčeva i mlade zelene trave. Računam da kada prođu i baba i djed i jarčevi i kad se pojavi prva trava, biće mi lakše. Jer kaže se ne lipši magarče do zelene trave. Dolazak aprila i novog mjeseca biće potvrda da sam zimu izimio.

U martu se uvijek događaju neke ružne stvari. Te tada smo rušili Trojni pakt, te tada su nas bombardovali agresivno, te tada smo svašta ružno preturili preko glave. I kao vrhunac svega, u martu ne daju nam sada da pomjeramo časovnike i pređemo na ljetnje računanje vremena! E, nećemo tako. Ako ove prve martovske nevolje, kojih sam se sjetio, ne smijemo da kritikujemo ili se ne daj bože bunimo, vala majci protiv ove odluke Evropske unije ima da vrisnemo. Oni će nama da zabrane da pređemo na ljetnje računanje vremena. Pazi, molim te! A ne daju nam da budemo dio njihove zajednice. Nego pregovaraju sa nama. Molim lijepo. Oni će nama da zabrane da prelazimo na ljetne računanje vremena? Ima da prelazimo kad god mi hoćemo. Ako treba i po pet puta godišnje ćemo da računamo vrijeme čas ovako- čas onako. Makar je vrijeme naše. Znaju li ti Evropljani ko smo mi? Mislim mi ne znamo ko smo ponekad, ali makar vrijeme da računamo znamo. Evropo, crnogorsko računanje vremena je samo naše. Ovo je trideseta godina posle Mila. Ovo su Milove godine, ej bre. Vi ćete nama da kažete kako i kad ćemo to da mijenjamo. Mislim zimsko računanje vremena. E, nećemo tako. Ili hoćemo? Da mijenjamo? Šta da mijenjamo? Mila ili računanje vremena? Zbunio sam se sada. Najbolje mi je kao i do sada. Da li da mijenjamo računanje vremena, pitaću mog ministra. Ipak mi ne ide ovo kritičko mišljenje.

---