- Piše: Dragoljub Pavićević

Kada i kako će Ujedinjeno kraljevstvo napustiti Evropsku uniju još se ne zna! Zemlju je preplavio bijes građana. Povjerenje u demokratiju doživljava kolaps. Vlada zaglavljena pred izlaznim vratima EU. Više od dvije i po godine prošlo je od kada su građani Britanije na referendumu u junu 2016. većinom glasali za napuštanje Evropske unije! Premijerka Tereza Mej zatražila je prošle sedmice od EU, u ime Britanije, da prolongira rok za izlazak do 30. juna. Pošto u Briselu ne vjeruju da Mej može više dobiti podršku u parlamentu za sporazum o izlasku, odbili su njenu molbu da se rok za izlazak produži do 30. juna. Odobren je produžetak roka samo do 22. maja, jer su 23. maja zakazani izbori za Evropski parlament. Na njima Britanija ne treba da učestvuje pošto napušta Uniju. Ali i taj kraći produžetak je uslovan. Naime, do 12. aprila Mej bi morala obezbijediti podršku u parlamentu za sporazum koji je usaglasila s Briselom do sada. U protivnom,Britanija treba da napusti Uniju bez ikakvog dogovora o budućim odnosima 22. maja, ili da traži duže prolongiranje.

Na što bržem izlasku Britanije iz Unije u Briselu je 20. marta snažno insistirao predsjednik Francuske Makron. Njegova je želja da vidi Britaniju što prije izvan Evropske unije. Agonija oko izlaska Britanije remeti Makronu takozvanu evropsku agendu. Ne može da se posveti radu na reformisanju Unije zajedno sa Njemačkom kao dvjema lokomotivama koje vuku evropski voz. Rastu uz to i podjele unutar Evropske unije oko načina izlaska Britanije iz političkog bloka, a obuzima ga i strah od tzv. „domino efekta”.

Sada je Britanija bliža izlasku iz EU bez ikakvog sporazuma sa zvaničnicima iz Brisela. Neki evrofanatici uz to još vjeruju da izlaska Britanije neće ni biti. To je, čini se, samo teorijska mogućnost. Čak je i vođa laburista Džeremi Korbin koji ovih dana „obija pragove” po Briselu odbacio mogućnost ostanka u Uniji.

Nastojeći da Britaniju izvede iz EU uz što bolji dogovor sa zvaničnim Briselom, premijerka Tereza Mej doživjela je dva teška i ponižavajuća poraza u parlamentu tokom poslednja tri mjeseca.

Prvo su poslanici odbacili sporazum koji je na jedvite jade postigla sa birokratama i tehnokratama iz Brisela. Potom se u parlamentu glasalo o predlogu da Britanija napusti EU bez ikakvog sporazuma. Predlog je odbijen. I na kraju, u parlamentu se glasalo za predlog da se od EU zatraži dodatnih nekoliko mjeseci kako bi se postigao neki sporazum oko zajedničkog tržista i carina. Potom je pozvala kamermane i majstore tona pa sasula teške riječi poslanicima što joj odbacuju sporazum s Briselom oko izlaska. Iritirani televizijskim nastupom premijerke, poslanici i ministri po kuloarima i po medijima intenzivirali su zahtjeve da Tereza Mej što prije napusti funkciju premijera.

Na upućenu molbu Britanije da se produzi vrijeme za eventualni sporazum, „zvanicni

Brisel” je bio nevoljan da produžava rok duže od nekoliko nedjelja jer bi rok poslije 22. maja značio učešće Britanije na izborima za Evropski parlament. Pošto Brisel panično strahuje od najezde evroskeptika nakon majskih izbora, zato i traži kredibilno objašnjenje zahtjeva za produžetak roka.

Doduše, Britanija je usvojila Zakon o Bregzitu po kome treba da izađe iz Evropske unije 29 marta 2019. Samo nekoliko dana prije isteka zvaničnog roka još niko ne zna kad će i kako Britanija napustiti EU. Britanija gubi ugled i uticaj na međunarodnoj sceni. Krenuli su mitinzi i kontramitinzi, za izlazak i protiv njega. Zemlja zalazi u ozbiljnu političku krizu.

Britanci su glasali za izlazak iz EU na referendumu 2016. godine. Nijesu glasali ni za „tvrdi” ni za „meki” Bregzit. Jednostavno, glasali su za izlazak iz EU. Irska strahuje, Britanija uvjerava da neće biti „tvrde granice” između njih. Brisel, Barnije i Mej pretvorili su izlazak UK iz EU u putujući cirkus koji se približava kraju puta.

Budući da je sve iskomplikovano, više opcija je u igri.

Ultra ljevičar Korbin, vođa opozicione Laburističke partije, vjeruje da se može uobličiti sporazum po kome bi Britanija ostala u carinskoj uniji sa 27 zemalja bloka. Vjeruje se takođe i u međupartijski konsenzus između laburista i dijela torijevaca oko sporazuma „Norveska plus” po kome bi Britanija zadržala pristup zajedničkom tržištu i ostala u carinskoj uniji. Poslanici u parlamentu odbacili su većinom glasova opciju - novi referendum. Malo je ko u establišmentu, osim bivšeg višestrukog premijera Blera, bio voljan da tako bagateliše slobodno izraženu volju britanskih građana tokom referenduma 2016.

„Sve je pošlo đavoljijem tragom” onog dana kada su posle povlačenja Dejvida Kameruna u Konzervativnoj partiji odlučili da zemlju iz Evropske unije izvede dotadašnja ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej. Uoči referenduma, učestvovala je u kampanji za ostanak u EU. Pretpostavljam da su je odabrali vjerujući da može spasiti britansko društvo dubokih podjela nakon za mnoge šokantnog ishoda referenduma u junu 2016. Podsjećam, 17.400.000 građana je glasalo za izlazak, a 16 miliona za ostanak u EU.

I evo samo nekoliko dana prije nego što istekne zvanični legalni rok za izlazak još niko ne zna hoće li UK zaista 29. marta napustiti EU, ili će to biti 22. maja ili nekog datuma u skoroj budućnosti!?

Da li će se izbjeći izlazak bez ikakvog dogovora? Teško.

Optužbe da parlament u Londonu izdaje volju britanskih građana već stižu dok s one strane La Manša, Evropska unija mrcvareći Britaniju, ucjenjujući je i ponižavajući je zapravo želi prikriti da je i sama u teškoj političkoj i strukturalnoj krizi.

Evropska unija je u dubokoj krizi! Britanija, takođe! I jedni i drugi žele to prikriti.

---