- Pi­še: Aivo Orav

Du­ga je li­sta stva­ri ko­je gra­đa­ni Cr­ne Go­re di­je­le s gra­đa­ni­ma Evrop­ske uni­je. Ka­da bih po­čeo da na­bra­jam, po­me­nuo bih pr­vo isto­ri­ju, za­tim za­jed­nič­ko kul­tur­no na­sle­đe; mo­gao bih da po­me­nem ge­o­po­li­tič­ke i da na­sta­vim s eko­nom­skim iza­zo­vi­ma. Dio smo istog kon­ti­nen­ta; di­je­li­mo gra­ni­ce, di­je­li­mo jed­no ma­lo mo­re. Ge­o­gra­fi­ja je sud­bi­na i za­jed­nič­ka bu­duć­nost je is­pred nas. Pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klod Jun­ker po­sje­ti­će sju­tra Cr­nu Go­ru. On je o bu­duć­no­sti re­kao: ,,Evrop­ska uni­ja će ima­ti vi­še od 27 čla­ni­ca”. Ove ri­je­či, nje­go­vo pri­su­stvo, nje­gov an­ga­žman ja­sne su po­ru­ke po­sve­će­no­sti Evrop­ske uni­je Cr­noj Go­ri i nje­nim lju­di­ma.
Po­sje­ta pra­ti usva­ja­nje Stra­te­gi­je za Za­pad­ni Bal­kan Evrop­ske ko­mi­si­je. Stra­te­gi­ja po pr­vi put da­je Cr­noj Go­ri in­di­ka­tiv­ni okvir za član­stvo u EU. EU per­spek­ti­va Cr­ne Go­re je stvar­na i Cr­na Go­ra mo­že je do­sti­ći. Sa­da je na po­li­tič­kim li­de­ri­ma da is­ko­ri­ste ovaj im­puls. Vla­da i opo­zi­ci­ja tre­ba za­jed­no da ra­de u ko­rist gra­đa­na. Po­li­tič­ki di­ja­log je od ključ­nog zna­ča­ja i po­li­tič­ki ak­te­ri tre­ba da kon­struk­tiv­no uče­stvu­ju u de­mo­krat­skom pro­ce­su.
Iz tog raz­lo­ga, opet po­zi­vam po­sla­ni­ke opo­zi­ci­je ko­ji se još ni­su vra­ti­li u skup­šti­nu da to uči­ne pri­li­kom sju­tra­šnjeg obra­ća­nja pred­sjed­ni­ka Jun­ke­ra. Na­ši po­na­vlja­ni po­zi­vi ni­je tre­ba­lo da ubi­je­de ni­jed­nog po­sla­ni­ka da se od­rek­ne svo­jih po­li­tič­kih po­zi­ci­ja, već da ohra­bre sve po­li­tič­ke ak­te­re da svo­je ci­lje­ve sli­je­de unu­tar in­sti­tu­ci­ja pred­stav­nič­ke de­mo­kra­ti­je i na osno­vu man­da­ta ko­ji su do­bi­li od gra­đa­na Cr­ne Go­re. Ovaj man­dat uklju­ču­je po­sto­ja­nu po­sve­će­nost EU in­te­gra­ci­ji i evrop­skim vri­jed­no­sti­ma, i kao ta­kav on pre­va­zi­la­zi po­li­tič­ke po­dje­le – ra­di se o na­ci­o­nal­nom in­te­re­su.
Da bi­smo Cr­nu Go­ru pri­bli­ži­li Evrop­skoj uni­ji, po­tre­ban je sna­žan po­li­tič­ki pod­sti­caj i na­ci­o­nal­ni trud ko­ji će mo­bi­li­zo­va­ti sve ta­len­te u ze­mlji ka­ko bi se ostva­ri­le neo­p­hod­ne re­for­me, po­seb­no u obla­sti­ma vla­da­vi­ne pra­va, me­dij­skih slo­bo­da, bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, prav­de i osnov­nih pra­va. Ovo su osnov­ne vri­jed­no­sti Evrop­ske uni­je, ne­ras­ki­di­vo po­ve­za­ne sa da­ljim na­pret­kom na pu­tu ka EU.
Ključ­ni zna­čaj vla­da­vi­ne pra­va u pro­ce­su EU in­te­gra­ci­je sna­žno je po­tvr­đen uvo­đe­njem ,,no­vog pri­stu­pa” po­gla­vlji­ma 23 i 24, ko­ji je po­čeo da se pri­mje­nju­je na Cr­nu Go­ru od 2012. go­di­ne. Od ta­da, broj­ne ini­ci­ja­ti­ve i no­vi ala­ti raz­vi­je­ni su ka­ko bi kan­di­da­ti za pri­stup da­li vla­da­vi­ni pra­va, prav­di i osnov­nim pra­vi­ma naj­ve­ći pri­o­ri­tet. Na­pre­dak je ostva­ren, ali uglav­nom na in­sti­tu­ci­o­nal­noj i za­ko­no­dav­noj stra­ni; im­ple­men­ta­ci­ja osta­je ne­do­volj­na u obla­sti­ma bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, osnov­nih pra­va i slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja. Za opi­pljiv uti­caj i vje­ro­do­stoj­ne re­zul­ta­te u ovim obla­sti­ma neo­p­hod­na je dru­štve­na tran­sfor­ma­ci­ja. I ovo ni­je vje­žba na pa­pi­ru: ovo je mjer­ljiv na­pre­dak na osno­vu ko­ga će EU oci­je­ni­ti iz­gle­de Cr­ne Go­re za pri­stu­pa­nje, na osno­vu ko­ga ra­stu in­ve­sti­ci­je i rob­na raz­mje­na, i na osno­vu ko­ga će se gra­đa­ni Cr­ne Go­re osje­ća­ti di­je­lom Evrop­ske uni­je ili se ne­će ta­ko osje­ća­ti.
U dru­gim obla­sti­ma Cr­na Go­ra je već po­ka­za­la da je dio evrop­ske po­ro­di­ce i po­u­zdan part­ner EU. Cr­na Go­ra u pot­pu­no­sti po­dr­ža­va po­zi­ci­je EU u vanj­skoj po­li­ti­ci i za pri­mjer je u još jed­nom ključ­nom kri­te­ri­ju­mu: do­bro­su­sjed­ski od­no­si i re­gi­o­nal­na sa­rad­nja. Neo­d­lo­žnom pi­ta­nju ugo­vo­ra o de­mar­ka­ci­ji s Ko­so­vom Vla­da Cr­ne Go­re pri­stu­pi­la je dr­žav­nič­ki i po­li­tič­ki zre­lo. Za­jed­nič­ka iz­ja­va ko­ju su 16. fe­bru­a­ra pot­pi­sa­li pred­sjed­ni­ci Cr­ne Go­re i Ko­so­va Fi­lip Vu­ja­no­vić i Ha­šim Ta­či je sim­bo­li­čan, ali ko­rak na­pri­jed vri­je­dan po­hva­le, ko­ji još jed­nom po­tvr­đu­je za­jed­nič­ki in­te­res da se ovo pi­ta­nje ri­je­ši.
EU će na­sta­vi­ti da bu­de uz Cr­nu Go­ru i da je po­dr­ža­va u po­slu ko­ju pred­sto­ji. Uni­ja će po­ja­ča­ti svo­je an­ga­žo­va­nje i una­pri­je­di­ti svo­je po­li­ti­ke ka­ko bi bo­lje po­dr­ža­la tran­sfor­ma­tiv­ne pro­ce­se u ci­je­lom re­gi­o­nu, što je u stra­te­škom in­te­re­su EU. Ovo po­ja­ča­no an­ga­žo­va­nje će se, iz­me­đu osta­log, ogle­da­ti u po­ste­pe­nom po­ve­ća­nju fi­nan­si­ra­nja i u vi­še vo­de­ćih ini­ci­ja­ti­va usmje­re­nih na kon­kret­ne obla­sti u in­te­re­su EU i sa­mih ze­ma­lja Za­pad­nog Bal­ka­na.
Po­dr­ška gra­đa­na Cr­ne Go­re pro­ce­su pri­stu­pa­nja EU bi­la je kon­stant­no vi­so­ka to­kom po­sled­nje de­ce­ni­je. Ne­dav­no is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja je po­ka­za­lo da, ka­da bi se sa­da or­ga­ni­zo­vao re­fe­ren­dum o član­stvu Cr­ne Go­re, čak 81 od­sto iza­šlih bi gla­sa­lo ,,za’’. Tre­ba da na­sta­vi­mo za­jed­no da ra­di­mo i oče­ku­jem da Cr­na Go­ra po­ja­ča svo­je na­po­re u na­red­nom pe­ri­o­du. Sa­mit Za­pad­nog Bal­ka­na u So­fi­ji u ma­ju, pr­vi sa­mit ove vr­ste u po­sled­njih 15 go­di­na, bi­će pri­li­ka za va­žne raz­mje­ne mi­šlje­nja li­de­ra iz EU i li­de­ra Za­pad­nog Bal­ka­na.
Evrop­ska uni­ja je na va­šoj stra­ni. Ovo ni u kom slu­ča­ju ne zna­či auto­ma­ti­zam na­ših pro­ce­sa – pri­stu­pa­nje je­ste i osta­će pro­ces za­sno­van na po­je­di­nač­nim za­slu­ga­ma sva­ke ze­mlje. Ne­dav­no usvo­je­na stra­te­gi­ja ucr­ta­la je put ka EU. Sa­da je na Cr­noj Go­ri da is­ko­ri­sti pri­li­ku i ide tim pu­tem.

(Autor je šef De­le­ga­ci­je EU u Cr­noj Go­ri)