- Pi­še: Mar­ko Lo­pu­ši­na

To što je Be­o­grad osli­kan li­ko­vi­ma po­zna­tih pi­sa­ca, umjet­ni­ka, ali i ubi­je­nih mo­ma­ka i ne­kih de­lin­kve­na­ta, tek sa­da, ka­da su ih hu­li­ga­ni uni­šti­li cr­nom far­bom, ne­ki va­žni Be­o­gra­đa­ni pre­po­zna­ju kao ulič­nu umjet­nost. Stra­ni tu­ri­sti su te na­še gra­fi­te odav­no pre­po­zna­li i fo­to­gra­fi­sa­li, či­me su na­pra­vi ka­ta­log ulič­ne umjet­no­sti u srp­skoj pre­sto­ni­ci. Na­še grad­ske i kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je ni­su to ni­ka­da ura­di­le, jer su se sti­dje­le gra­fi­ta s li­ko­vi­ma po­zna­tih Be­o­gra­đa­na. Ne znam da li se sa­da lju­di za­du­že­ni za li­jep Be­o­grad sti­de, ka­da su hu­li­gan­ski na­vi­ja­či cr­ve­no-bi­je­lih ili ko već, cr­nom fa­brom okre­či­li Be­o­grad.
Isto­vre­me­no, naš bi­je­li grad je „ukra­šen“ i dru­gom vr­stom po­ru­ka o ko­ji­ma, ta­ko­đe, ni­ko ne bri­ne. Be­o­grad je od Ba­taj­ni­ce do Ba­nji­ce, od Žar­ko­va do Ka­ra­bur­me ob­li­je­pljen pa­pi­ri­ma for­ma­ta A4 s po­ru­ka­ma od pro­da­ji stva­ri, ot­ku­pu kom­pju­te­ra ili uslu­ga­ma kuć­nih maj­sto­ra. Ob­li­je­plje­na su naj­vi­še sta­ja­li­šta Jav­ne di­rek­ci­je za jav­ni pre­voz, iako na nji­ma pi­še da je to za­bra­nje­no.
I to je do­kaz da ni­ko ne bri­ne o to­me da naš grad bu­de li­je­pa, či­sta i bi­je­la pre­sto­ni­ca. Kad ko­mu­nal­ne slu­žbe ne ra­de svoj po­sao, on­da nor­mal­ni lju­di po­mi­sle da iza hu­li­ga­na i iza „di­vlja­ka“ ko­ji li­je­pe sve i sva­šta po Be­o­gra­du, sto­ji ne­ki za­šti­će­ni ro­đak po­li­ti­ča­ra iz vla­sti. Ka­ko dru­ga­či­je obi­čan gra­đa­nin, ko­ji pla­ća ured­no sve ra­ču­ne gra­du i dr­ža­vi, mo­že da pro­tu­ma­či či­nje­ni­cu da ne­ko ru­ži nje­gov grad, a da za to taj ne­ko ne bu­de uhva­ćen, ka­žnjen i ome­ten da i da­lje to ra­di.
Dr­ža­va ne re­a­gu­je čak ni ka­da me­đu­na­rod­ne sport­ske or­ga­ni­za­ci­je na­pla­ću­ju vi­so­ke ka­zne na­šim jav­nim pred­u­ze­ći­ma, od­no­sno klu­bo­vi­ma, zbog iz­gre­da nji­ho­vih „na­vi­ja­ča“. Te ka­zne ko­je sti­žiu iz EU se ra­ču­na­ju kao uspjeh na­vi­jač­kih hor­di i kao mr­ža­nja Evro­pe pre­ma Sr­bi­ma.
Ne zna­mo šta vlast Gra­da Be­o­gra­da mi­sli o cr­no pre­far­ba­nim zgra­da­ma u gra­du, o pre­li­je­plje­nim sta­ja­li­šti­ma, ogra­da­ma i ban­de­ra­ma, o upr­lja­nom i una­ka­že­nom Be­o­gra­du. Mo­žda se če­ka­ju na­red­ni iz­bo­ri, pa da on­da ak­ti­vi­sti stra­na­ka na vla­sti u be­o­grad­skim op­šti­na­ma pre­li­je­pe Be­o­grad po­ste­ri­ma s li­ko­vi­ma svo­jih vo­đa. Ko će, kad poč­ne bor­ba za vlast u pre­sto­ni­ci, da raz­mi­šlja o far­ba­ri­ma Be­o­gra­da u cr­no ili o ar­mi­ji lju­di ko­ja sva­ke ne­dje­lje pre­le­plju­je Be­o­grad.