- Autor: Vla­di­mir Gli­go­rov

Ger­šen­kron, ko­ji je naj­vi­še po­znat po te­o­ri­ji o pri­vred­noj za­o­sta­lo­sti i o no­si­o­ci­ma nje­nog pre­va­zi­la­že­nja, bra­nio je upo­tre­bu hi­po­te­tič­kih su­do­va u isto­rij­skim is­tra­ži­va­nji­ma na sle­de­ći na­čin: „Kao što je Kur­ne jed­nom re­kao, funk­ci­ja pred­ska­za­nja ni­je pred­vi­đa­nje bu­duć­no­sti, već osvjetljavanje sa­da­šnjo­sti. Uva­ža­va­nje ove či­nje­ni­ce sto­ji iza sva­kog „šta bi bi­lo kad bi bi­lo“ pri­stu­pa isto­ri­ji. Svjesno ili ne, to je osno­va sva­ke ras­pra­ve o po­či­nje­nim „gre­ška­ma“ i za­to na­ro­či­to re­le­vant­na u slu­ča­je­vi­ma „namjernih za­blu­da“ ko­je smo sklo­ni da do­vo­di­mo u ve­zu sa neuspjesima“ (A. Ger­še­korn ,,Pro­pa­li eko­nom­ski po­du­hvat: če­ti­ri pre­da­va­nja o austrij­skoj isto­ri­ji'', str. 4).
On tu upu­ću­je na Kur­no­o­va „Sje­ća­nja“ gdje je on na­pi­sao:
„Svi zna­mo ko­li­ko je opa­sno i čak smi­je­šno mi­je­ša­ti se u po­sao pro­ro­ka, ali na­ga­đa­nja o bu­duć­no­sti ko­ja bi kao pro­ro­čan­stva bi­la smi­je­šna, ni­su ta­kva ka­da ih ko­ri­sti­mo kao na­čin iz­ra­ža­va­nja tre­nut­nog sta­nja na­ših ide­ja. Na­ga­đa­nja o bu­duć­no­sti su u tom smi­slu kao su­do­vi o pro­šlo­sti: pod­lo­žni is­prav­ka­ma vre­me­na. Za­to na­ši su­do­vi o pro­šlo­sti, baš kao i na­ša na­ga­đa­nja o bu­duć­no­sti, ne­ma­ju ap­so­lut­nu vri­jed­nost: i jed­ni i dru­gi su pro­la­zne po­ja­ve, stal­no pro­mje­njiv si­stem ide­ja ko­ji tre­ba uva­ža­va­ti, jer nam po­ma­že da ra­zu­mi­je­mo vri­je­me u ko­me ži­vi­mo“ (A. Kur­no, ,,Sje­ća­nja'', 1913, str. 251).
Ka­ko bi­smo, da­kle, mo­gli da ka­že­mo da je Ok­to­bar­ska re­vo­lu­ci­ja ili bar Sta­lji­no­va ko­lek­ti­vi­za­ci­ja bi­la po­gre­šna po­li­ti­ka raz­vo­ja, po­li­tič­kog i eko­nom­skog? Ka­ko bi­smo mo­gli, op­šti­je re­če­no, da oci­je­ni­mo ili vred­nu­je­mo ne­ku raz­voj­nu stra­te­gi­ju ili po­li­ti­ku? Pri­mje­ra ra­di, Serž Ha­li­mi u na­pi­su u re­vi­ji ,,Le Mon­de di­plo­ma­ti­que'' in­du­stri­ja­li­za­ci­ju, eman­ci­pa­ci­ju že­na, so­ci­jal­no i pen­zij­sko osi­gu­ra­nje i zdrav­stve­nu za­šti­tu ubra­ja me­đu uspje­he Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je i So­vjet­skog sa­ve­za, i uop­šte ih vi­di kao sred­stva eman­ci­pa­ci­je, pa i pro­svje­ti­telj­stva, bar ka­da je ri­ječ o uti­ca­ju na ze­mlje i na­ro­de ko­ji su se oslo­ba­đa­li od ko­lo­ni­ja­li­zma i po­tla­če­no­sti sva­ke vr­ste. Iste se vri­jed­no­sti i us­pje­si is­ti­ču i ka­da se ocje­nju­ju ju­go­slo­ven­ski so­ci­ja­li­zam i ulo­ga ko­mu­ni­sta.
Po­re­đe­nje na ko­jem se za­sni­va ova isto­rij­ska ocje­na je ono sa pret­hod­nim sta­njem, da­kle pri­je Okro­bar­ske re­vo­lu­ci­je ili pri­je do­la­ska ko­mu­ni­sta na vlast u Ju­go­sla­vi­ji. To, me­đu­tim, ne ka­zu­je mno­go i za­pra­vo ne po­ve­ća­va na­še po­zna­va­nje isto­ri­je. Im­pli­cit­no, sve tvrd­nje o us­pje­si­ma o ko­ji­ma ima­mo isto­rij­sko sa­zna­nje, to jest zna­mo šta se de­si­lo, pret­po­sta­vlja­ju da bi ina­če ze­mlje o ko­ji­ma je ri­ječ osta­le ne­raz­vi­je­ne, ili da u sva­kom slu­ča­ju ne bi bi­le u toj mje­ri uspje­šne u ko­joj su bi­le po­slije Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je ili po­slije stva­ra­nja so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je. To, na­rav­no, ne mo­že­mo zna­ti isto­rij­skim po­re­đe­njem, jer ne­ma isto­ri­je al­ter­na­tiv­nog raz­vo­ja So­vjet­skog sa­ve­za i Ju­go­sla­vi­je, ili uosta­lom bi­lo ko­je dru­ge ze­mlje na osnov­nu sa­mih isto­rij­skih po­da­ta­ka. Mi na osno­vu po­da­ta­ka iz pro­šlo­sti za­pra­vo ne zna­mo mno­go vi­še od ono­ga što je sa­dr­ža­no u tim po­da­ci­ma. U tom smi­slu, u isto­ri­ji je go­to­vo ne­iz­bje­žan po­zi­ti­vi­zam.
Druk­či­je sto­ji stvar sa pred­vi­đa­nji­ma ili oče­ki­va­nji­ma. Raz­li­ka je u to­me što su oče­ki­va­nja za­sno­va­na ne sa­mo na po­da­ci­ma već i na pra­vil­no­sti­ma, na kva­li­ta­tiv­nom ili čak kvan­ti­ta­tiv­nom mo­de­lu o to­me ka­ko se, re­ci­mo, do­no­se po­li­tič­ke ili bi­lo ko­je dru­ge od­lu­ke ili, opet, ka­ko se po­na­ša­ju dru­štva i pri­vre­de. Ta­ko da u sva­kom da­tom ča­su zna­mo ko­li­ko je vje­ro­vat­no da će do­ći do ne­kog is­ho­da ako de­la­mo na je­dan ili dru­gi na­čin. Na osno­vu to­ga mo­že­mo da oci­je­ni­mo da bi, re­ci­mo, ras­pad Ju­go­sla­vi­je vje­ro­vat­no ve­o­ma sku­po ko­štao, dok bi, opet, de­mo­kra­ti­za­ci­ja u od­no­su na ras­pad ima­la po­zi­ti­van is­hod po sve i sva­ko­ga po­je­di­nač­no, što ne zna­či i u is­toj mje­ri. Isto se mo­glo re­ći za Ok­to­bar­sku re­vo­lu­ci­ju, re­ci­mo, u fe­bru­a­ru ili apri­lu 1917.
Na osno­vu ovog po­sled­njeg, Ger­šen­kron je, kao i Kur­no, sma­trao da mo­že­mo da se vra­ti­mo una­zad i raz­mo­tri­mo al­ter­na­ti­ve pred ko­ji­ma se na­la­zio Bem-Ba­verk, austrij­ski mi­ni­star fi­nan­si­ja s kra­ja 19. i po­čet­ka 20. vi­je­ka i oci­je­ni­mo ko­ja od njih bi da­la bo­lje oče­ki­va­ne re­zul­ta­te, i on­da mo­že­mo da su­di­mo o uspje­šno­sti ili ne­u­spje­šno­sti isto­rij­ski iza­bra­nog pu­ta. Da bi­smo to mo­gli, po­treb­na nam je od­go­va­ra­ju­ća te­o­ri­ja na osno­vu ko­je bi­smo mo­gli da od­re­di­mo ci­lje­ve, vred­nu­je­mo sred­stva i pri­pi­še­mo vje­ro­vat­no­će mo­gu­ćim is­ho­di­ma. To sve mo­že­mo da zna­mo u sva­kom da­tom tre­nut­ku, što zna­či da mo­že­mo da zna­mo če­mu ko­ji iz­bor vo­di i da on­da ne bi­lje­ži­mo sa­mo isto­rij­ske do­ga­đa­je, već i da oci­je­ni­mo ko­li­ko je uči­nje­ni iz­bor bio va­ljan ili ni­je, za sa­me do­no­si­o­ce od­lu­ka i za sve du­ge.
Ta­ko da mo­že­mo da zna­mo, pri­je sve­ga u re­al­nom vre­me­nu a on­da i re­tro­spek­tiv­no, šta se od da­na­šnjih i bu­du­ćih od­lu­ka mo­že oče­ki­va­ti i ko­ja od njih je bo­lja. Re­ci­mo, mo­že­mo ar­gu­men­to­va­ti da je li­be­ral­na Ru­si­ja bi­la bo­lji iz­bor od re­vo­lu­ci­o­nar­ne i da je de­mo­kra­ti­za­ci­ja Ju­go­sla­vi­je bi­la bo­lji iz­bor od ras­pa­da. Ta­ko da mi vi­še zna­mo o bu­duć­no­sti ne­go što zna­mo o pro­šlo­sti.Pe­šča­nik.net