- Pi­še: prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić

Iz­ja­va pred­sjed­ni­ka DPS-a o sta­nju u vas­pit­no-obra­zov­nom si­ste­mu je iskre­na i isti­ni­ta. Za ova­kvo sta­nje u vas­pit­nom i obra­zov­nom si­ste­mu na svim ni­vo­i­ma od­go­vor­na je vlast iz vi­še raz­lo­ga. Pr­vo, vi­še od de­set go­di­na mi­ni­stri obra­zo­va­nja su lju­di ko­ji ni­je­su ra­di­li u obra­zov­nom si­ste­mu i to im je bi­lo uz­gred­no, spo­red­no, par­tij­sko za­ni­ma­nje. Sle­de­će, mi­ni­stri su po­sta­vlja­li lju­de za di­rek­to­re vas­pit­no- obra­zov­nih usta­no­va bez uti­ca­ja stru­ke i na­stav­nič­kih ko­lek­ti­va, a uslov je bi­la par­tij­ska knji­ži­ca i po­slu­šnost. Ta­ko su raz­o­ča­ra­ni pro­svjet­ni rad­ni­ci po­sta­li ne­moć­ni i in­do­lent­ni, a mno­gi i de­sti­mu­li­sa­ni za va­lja­no rad­no an­ga­žo­va­nje. Ma­li broj di­rek­to­ra bi do­bio po­vje­re­nje na­stav­nič­kog ko­lek­ti­va, ali od­lu­či­va­la je par­tij­ska pri­pad­nost, a ne struč­nost i spo­sob­nost. Ino­va­ci­ja par­tij­skih mi­ni­sta­ra ne-pro­fe­so­ra je i ta da mno­ge ne-pro­fe­so­re obra­zu­ju na dvo­dnev­nim se­mi­na­ri­ma za do­bi­ja­nje struč­nog is­pi­ta ka­ko bi po­sta­li pro­fe­so­ri me­to­dič­ko- pe­da­go­ški i psi­ho­lo­ško ospo­so­blje­ni za ovo vr­lo za­htjev­no za­ni­ma­nje. Za­hva­lju­ju­ći ta­kvoj po­li­ti­ci i or­ga­ni­za­ci­ji u obra­zov­nom si­ste­mu, na pr­ste mo­že­mo pre­bro­ja­ti pro­fe­so­re fi­zi­ke, he­mi­je, bi­o­lo­gi­je i dr. Sve su to pri­u­če­ni pro­fe­so­ri bez pe­da­go­ško-psi­ho­lo­škog i me­to­dič­kog obra­zo­va­nja. Ako nji­ma pri­klju­či­mo eko­no­mi­ste, prav­ni­ke, lje­ka­re i dru­ge ko­ji su uze­li dnev­nik kao spo­red­no za­ni­ma­nje, on­da nam je ja­sno za­što je pred­sjed­nik DPS-a u pra­vu.
Ta­ko­đe, za­ključ­ci pred­sjed­ni­ka DPS-a odsli­ka­va­ju sta­nje i na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re. Na­sta­vu iz ve­li­kog bro­ja pred­me­ta iz­vo­de ne­kom­pe­tent­ni na­stav­ni­ci bez od­go­va­ra­ju­će stru­ke i iz­bor­nog zva­nja za pred­me­te či­ji pro­gram re­a­li­zu­ju, či­me se uru­ša­va­ju struč­nost i za­ko­ni­to­sti. Po­sle­di­ce su ne­sa­gle­di­ve. Do­da­mo li to­me par­tij­sku ka­drov­sku po­li­ti­ku, rek­to­ra, pred­sjed­ni­ka uprav­nog od­bo­ra i de­ka­na, ko­je ni­je­su bi­ra­li stru­ka i ko­lek­ti­vi, sli­ka o uni­ver­zi­te­tu bi­će ja­sni­ja. Ka­dro­vi iz obla­sti fiskul­tu­re upra­vlja­ju obez­gla­vlje­nim uni­ver­zi­tet­skim je­di­ni­ca­ma – fa­kul­te­ti­ma. Struč­nja­ci ni­je­mo po­sma­tra­ju ko će bi­ti ja­či, fis ili kul­tu­ra? Je­dan od biv­ših mi­ni­sta­ra bi re­kao - mi­či­te ih sve, oni ne mo­gu bi­ti ni raz­red­ne star­je­ši­ne. U slu­ča­ju vi­so­ke me­di­cin­ske, bo­lje re­ći po­li­tič­ke ško­le u Be­ra­na­ma, obri­san je na­uč­ni rad­nik Vla­di­mir Pe­šić. Pro­fe­so­ra Pe­ši­ća po­zna­jem vi­še od 20 go­di­na, bio je i moj stu­dent, ka­da je po­ka­zao ve­li­ki afi­ni­tet za is­tra­ži­va­nja u na­u­ci. Pri­je dvi­je go­di­ne, iza­bran je za naj­bo­ljeg mla­dog na­uč­ni­ka Cr­ne Go­re, uspje­šno se bo­rio i iz­bo­rio za na­pre­dak Uni­ver­zi­te­ta. Nje­ga svo­ja­ta­ju Njem­ci, Ira­ča­ni, Ko­re­jan­ci i dru­ge dr­ža­ve ko­je je za­du­žio ot­kri­ćem ra­znih vr­sta bes­kič­me­nja­ka. Nje­ga sa­da pred­la­žu za smje­nu jer je mi­slio na stu­den­te. Sme­tao je mno­gi­ma što je Sr­bin i što ima bo­lje re­fe­ren­ce ne­go svi pro­fe­so­ri na po­je­di­nim fa­kul­te­ti­ma. Or­ga­ni­za­ci­ju na­sta­ve Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le tre­ba ob­ja­vi­ti kao ino­va­ci­ju u svjet­skim ča­so­pi­si­ma. Me­di­ci­na je bi­o­lo­ška na­u­ka i za 50 go­di­na ni­kad ta­ko ne­što u te­o­ri­ji i prak­si ni­je­sam vi­dio i čuo. Na­me­će se pe­da­go­ško-me­to­dič­ko pi­ta­nje – ka­da će bi­ti prak­tič­ne vje­žbe or­ga­ni­zo­va­ne - na­kon pre­da­va­nja ili pri­je pre­da­va­nja, ili kao ne­ka po­sma­tra­nja? Ka­ko će to bi­ti or­ga­ni­zo­va­no u uče­nju s nu­žnim ele­men­ti­ma pro­blem­ski usmje­re­ne na­sta­ve, po­go­to­vu u te­ma­ma ko­je ima­ju svo­je upo­ri­šte u iz­vo­đe­nju prak­tič­nog ra­da, rje­ša­va­nju pro­ble­ma i sl. U no­vi­je vri­je­me, s ob­zi­rom na in­ter­ak­tiv­no uče­nje (ak­tiv­nost na­stav­ni­ka po­mje­ra­mo na ak­tiv­nost stu­de­na­ta). Ta ino­va­ci­ja ne­će us­pje­ti pa će stu­den­ti da is­pa­šta­ju. Sve se br­zo mi­je­nja. Pro­mje­ne su br­ze i ra­di­kal­ne, da iz­gle­da da su i sa­me pro­mje­ne pro­mjen­lji­ve. Prak­tič­no ospo­so­blja­va­nje stu­de­na­ta (struč­na prak­sa, prak­tič­ne vje­žbe, prak­ti­čan rad) pod­ra­zu­mi­je­va uče­nje stu­de­na­ta u pro­ce­su, ka­ko bi se osi­gu­ra­lo da se oni uz sti­ca­nje zna­nja ospo­so­be za kon­kre­ti­za­ci­ju i pro­vje­ru te­o­rij­skih na­če­la, da stek­nu umi­je­će i pri­mi­je­ne zna­nja u prak­si. Če­sto će se de­ša­va­ti u prak­si da stu­den­ti stek­nu ve­ću ili ma­nju ko­li­či­nu zna­nja, no oni ni­je­su na­u­či­li da ih pri­mje­nju­ju. Da­kle, te­o­rij­ski zna­ju, ali prak­tič­no ne umi­ju. Tre­ba pri­zna­ti da je Vi­so­ka me­di­cin­ska ško­la za­pra­vo vi­so­ka- po­li­tič­ka, jer tre­ba da po­mog­ne na iz­bo­ri­ma na­kon uki­da­nja Uči­telj­skog, Elek­tro­teh­nič­kog i Fa­kul­te­ta za en­gle­ski je­zik či­je je uki­da­nje do­sta uti­ca­lo na pad vla­sti u Be­ra­na­ma. Ako bi na­kon uki­da­nja tri fa­kul­te­ta dis­lo­ci­ra­li ili ne­u­spje­šno or­ga­ni­zo­va­li Vi­so­ku me­di­cin­sku ško­lu, to bi se od­ra­zi­lo na iz­bo­re i mi­gra­ci­ju sta­nov­ni­ka sa tog pod­ruč­ja.