Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca
Ni­šta ne bo­li ko pi­jan­stvo od vot­ke i ojed od ki­ne­skog ve­ša, i kad vas još po­vrh sve­ga iz­da­ju Ru­si­ja i Ki­na!
Tr­pio sam za­rad brat­ske lju­ba­vi i vot­ku i osi­pe, ali vi­še- NE!
Ka­ko sam čuo da su gla­sa­li za pri­jem „Ko­so­va“ u Me­đu­na­rod­nu uni­ver­zi­tet­sku fe­de­ra­ci­ju ta­ko sam izuo kće­ri „ja­pan­ke“ (ne oba­zi­ru­ći se na plač, bo­lje bo­sa ne­go po­ni­že­na) ko­je smo dva da­na ra­ni­je pa­za­ri­li kod Ki­ne­za i de­mon­stra­tiv­no oti­šao do rad­nje iz­daj­nič­kog đu­bre­ta, na­re­div­ši pri­je to­ga že­ni da ko­mi­sij­ski pro­spe ono po­la fla­še vot­ke u ve-ce šo­lju i pr­ko­sno pu­sti vo­du, s him­nom na usna­ma!
,,Ne pli­zna­je­mo le­kla­ma­ci­je…’’ Je l’, a „Ko­so­vo“ pri­zna­ješ, fu­ka­ro ta­či­jev­sko- bru­sli­jev­ska’’, od­bru­sim Ju­di, ba­cim one pa­pu­če, une­sem mu se u li­ce i pr­ko­sno za­pje­vam na ki­ne­skom: „Ko da mi ot­me iz mo­je du­še Ko­so­vo…“, al’ bi­će da sam mu ne­gdje u lo­šem pre­pje­vu opso­vao že­nu pa do­bi­jem pa­pu­če na­zad, po­sred če­la, no…
Su­šti­na je is­tak­nu­ta – iz­da­li su nas, i to sad na ko­rak od isto­rij­skog uspje­ha da iz­da­mo sa­mi se­be!
To što je Vu­čić po­zvao na unu­tra­šnji di­ja­log ne zna­či da je na­zvao me­đu­grad­sku i za­mo­lio ku­so i re­pa­to da sa­u­če­stvu­je u lin­gvi­stič­koj ras­pra­vi da li je Ko­so­vo i Me­to­hi­ja naj­sku­plja ili naj­glu­plja srp­ska ri­ječ?!
Mi pot­pi­sa­li Bri­sel­ski spo­ra­zum; mi da­li po­ziv­ni broj za „ge­o­graf­sku re­gi­ju“; mi Ta­či­ja kul­tur­no na­zi­va­mo pred­sjed­ni­kom Ko­so­va; mi in­si­sti­ra­mo na for­mi­ra­nju Za­jed­ni­ce srp­skih op­šti­na, ko­je bi ima­le ne­što ma­nja ovla­šće­nja od skup­šti­ne sta­na­ra; mi ulo­ži­li da „ad­mi­ni­stra­tiv­ni pre­la­zi“ na Ja­ri­nju i Mer­da­ru li­če na one na Hor­go­šu il Ke­le­bi­ji; mi po­ni­šti­li do­ku­men­ta Sr­bi­ma s Ko­so­va i Me­to­hi­je pa sad k’o Av­ga­ni­stan­ci ula­ze na te­ri­tori­ju cen­tral­ne Sr­bi­je; mi do­ma­ćeg mo­bil­nog ope­ra­te­ra pre­ve­li iz „ha­lo“ u „orno­ne“; mi for­mi­ra­li onaj drim-tim od Srp­ske li­ste ko­ja li­či na spi­sak ras­po­lo­ži­vih ani­ma­to­ra za dje­či­je ro­đen­da­ne po­ro­di­ca Ta­či, Ha­ra­di­naj, Kur­ti i osta­lih; mi, bre, na kra­ju kra­je­va bri­gu o sve­toj srp­skoj ze­mlji sve­li s mi­ni­star­stva na kan­ce­la­ri­ju, od­no­sno, pr­vi slo­bod­ni šal­ter u po­šti…a sad bi ne­ka­kvi Ru­si i Ki­ne­zi da pre­u­zmu za­slu­ge za sve, tač­ni­je, da usko­če u ri­ječ pred­sjed­ni­ku pri­je ne­go što sa­op­šti za­ključ­ke unu­tra­šnjeg di­ja­lo­ga o svom mo­no­lo­gu…
E, pa ne­će to mo­ći ta­ko, biv­ša bra­ćo!
Ni­smo mi To­mi­sla­vu Ni­ko­li­ću otvo­ri­li ham­bur­ger­dži­ni­cu, ovaj, Kan­ce­la­ri­ju za sa­rad­nju s Ru­si­jom i Ki­nom da bi­ste vi či­ni­li ne­što mi­mo pro­ro­čan­stva Ta­ra­bi­ća i pret­hod­nog To­mi­nog tu­ma­če­nja istog!
Iz­da­li ste nas i ne­ma dru­gog na­zi­va za to, po­stav­ši Ta­či­je­vi Ru­si i Ki­ne­zi, za šta je sra­mot­no bi­la op­tu­ži­va­na ona gru­pa Sr­ba ko­ji su sa­mo iz­i­gra­va­li da su im lo­jal­ni i da će na nji­hov mig iz vo­de u va­tru, a za­pra­vo su to či­ni­li da bi za­ma­ski­ra­li svo­ju pra­vu ulo­gu: nji­ho­vo je bi­lo da se dan pri­je zva­nič­nog Be­o­gra­da za­plju­nu: „Ko­so­vo re­pu­bli­ka“, u toj igri žmur­ke u ko­joj se svi kao kri­ju, ali ni­ko ni­kog ne tra­ži…
Sve, bre, uči­ni­mo ka­ko bi nas Ko­so­vo sju­tra pri­zna­lo kao ozbilj­nu i su­ve­re­nu dr­ža­vu, a ovi nam po­kva­re sve pla­no­ve!
Ja­ka su nam to bra­ća!
Da je­su do­vi­je­ka bi osta­li ve­ći Sr­bi od nas sa­mih, a ne ova­ko da nam vra­te za sve što smo uči­ni­li za Pri­šti­nu…
Mi­slim, za sve što smo uči­ni­li da Pri­šti­na shva­ti ka­ko će do­vi­je­ka bi­ti dio Sr­bi­je, osim kad onaj šal­ter za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju ne ra­di, ili je na pa­u­zi, cr­ve­no slo­vo, dr­žav­ni pra­znik, sla­va šal­ter­skom slu­žbe­ni­ku/slu­žbe­ni­ci, bo­lo­va­nje, go­di­šnji od­mor, oni da­ni u mje­se­cu…
Da­kle, što smo se vo­lje­li- vo­lje­li smo se, ovo im se ne smi­je pre­ću­ta­ti i opro­sti­ti!
Iz­da­li su i to se mo­ra ja­sno i gla­sno re­ći!
Iz­da­li su, a ni­su ima­li pra­va na to!
Ne dok zva­nič­ni Be­o­grad ne ka­že: „Aj sa­če­kaj­te još ko­ji dan pa da to za­jed­no uči­ni­mo, blam nas da po­sled­nji ula­zi­mo na žur­ku…“
Ne dok se Ne­ma­nji­na 11 i pred­sjed­ni­štvo ta­ko gr­če­vi­to bo­re da ob­ja­sne Pri­šti­ni ka­ko od ne­za­vi­sno­sti ne­ma ni­šta!
Ko­so­vo i Me­to­hi­ja ne­će bi­ti ne­za­vi­sni dok li­je­po ne pri­zna­ju Sr­bi­ju kao ozbilj­nu i su­ve­re­nu dr­ža­vu, i pre­sta­nu da ze­za­ju Vu­li­na!
Re­koh i po­no­vi­ću- ni­šta go­re od Ta­či­je­vih Ru­sa i Ki­ne­za, očas is­ti­snu u dru­gi plan Ta­či­je­ve Sr­be, a to­li­ko se go­di­na tru­de da za­slu­že no­mi­na­ci­ju za naj­bo­lju spo­red­nu ulo­gu, no…
Što smo tr­pje­li osip i od vot­ke pi­jan­stva- tr­pje­li smo, da­lje na­sta­vlja­mo go­lo­gu­zi i ap­so­lut­no tri­je­zni u unu­tra­šnji di­ja­log, mo­li­mo me­đu­grad­sku da nam se ne mi­je­ša u iz­da­ju, ovaj, na­po­re da se pr­vi za­plju­ne­mo…