-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

,,Za­u­sta­vi­te pla­ne­tu, ho­ću da si­đem”, le­gen­dar­ni stih Nik­ši­ća­ni­na Vi­ta Ni­ko­li­ća, ovih da­na bi mo­gao da bu­de za­mi­je­njen pa­ra­fra­zom ”ohla­di­te pla­ne­tu, ho­ću da di­šem”. Ka­ko stva­ri sto­je, ova go­di­na će do­ni­je­ti no­ve tem­pe­ra­tur­ne re­kor­de, što ne zna­či da su zbog to­ga svi pri­zna­li da su u to­ku ozbilj­ne kli­mat­ske pro­mje­ne. Šef ame­rič­ke Agen­ci­je za za­šti­tu pri­ro­de (EPA), ko­ga je po­sta­vio pred­sjed­nik Tramp, upra­vo je osno­vao no­vim eks­pert­ski tim ko­ji tu stvar tre­ba da pro­vje­ri…
Ovaj av­gust je ne­sum­nji­vo vre­li­ji od pret­hod­nih, u šta nas je uvje­rio i nje­gov po­če­tak. Cr­na Go­ra je pro­te­kle ne­dje­lje na­krat­ko bi­la cen­tar svi­je­ta, ugo­stiv­ši, na Sa­mi­tu Ja­dran­ske po­ve­lje, ame­rič­kog pot­pred­sjed­ni­ka Maj­kla Pen­sa, ko­ji je do­ma­ći­ne ča­stio kom­pli­men­tom da ,,Ame­ri­ka ne­ma ma­le sa­ve­zni­ke”.
Bi­lo je to va­tre­no kr­šte­nje ipak naj­ma­nje čla­ni­ce NA­TO-a, na sku­pu ko­ji je po­ka­zao da je, upr­kos ha­o­su u vr­hu iz­vr­šne vla­sti u Va­šing­to­nu, ma­ši­ne­ri­ja ame­rič­ke spolj­ne po­li­ti­ke na uobi­ča­je­nom ko­lo­sje­ku – i da je Bal­kan za­i­sta ”na li­ni­ji va­tre” u su­ko­bu iz­me­đu SAD i Ru­si­je. Pri­tom su u ofan­zi­vi i Va­šing­ton i Mo­skva, ma­da se či­ni da je Ame­ri­ka u pred­no­sti, jer po­sle Cr­ne Go­re, u NA­TO će u do­gled­no vri­je­me i Ma­ke­do­ni­ja.
Što na po­me­nu­toj va­tre­noj li­ni­ji osta­vlja sa­mo Sr­bi­ju ko­ja se upi­nje da osta­ne voj­no ne­u­tral­na i po­li­tič­ki ne­svr­sta­na, a što joj je sva­kim da­nom sve te­že. Ne­svr­sta­nost je re­li­kvi­ja pro­šlo­sti i sta­rih do­brih vre­me­na ka­da nam je biv­ša za­jed­nič­ka dr­ža­va, Ju­go­sla­vi­ja, zbog ta­kve po­li­ti­ke bi­la di­plo­mat­ska ve­le­si­la. Svr­sta­va­nje je da­nas vr­li­na – bar za one ko­ji vi­še hlad­nom ra­ču­ni­com ne­go brat­skim i pra­vo­slav­nim emo­ci­ja­ma pro­cje­nju­ju šta im je istin­ski na­ci­o­nal­ni in­te­res…
Po­što mu je po­če­tak bio bu­ran, av­gust se po­la­ko pre­tva­ra u ono što je od­u­vi­jek bio: mje­sec ko­lek­tiv­nog opu­šta­nja i ras­pu­šta­nja. Na od­mor je, u pe­tak, oti­šao čak i Do­nald Tramp, ko­ji se za­kli­njao da je od­ma­ra­nje su­vi­šna stvar za one ko­ji vo­le ono što ra­de, što pod­ra­zu­mi­je­va da po­tre­bu za od­ma­ra­njem ima­ju sa­mo oni ko­ji su na po­gre­šnom mje­stu.
Ni­ko ne sum­nja da Tramp uži­va u ulo­zi i da mu go­de moć i pu­bli­ci­tet ko­ji idu sa ulo­gom pred­sjed­ni­ka SAD (”naj­moć­ni­ji čo­vjek svi­je­ta”), ma­da je im­po­zan­tan broj onih ko­ji ipak mi­sle da u nje­go­vom slu­ča­ju po­sto­ji ne­sklad iz­me­đu lič­no­sti i po­sla, po­go­to­vo po­sle pr­vih šest mje­se­ci u ko­ji­ma je pred­met ve­li­ke pa­žnje bio ne zbog po­stig­nu­ća, ne­go zbog svo­jih ga­fo­va i istin­ske po­met­nje u ti­mu ko­jim se okru­žio.
Na od­mo­ru – u jed­nom od svo­jih golf klu­bo­va ko­je ima ši­rom Ame­ri­ke - pro­ve­šće čak 17 da­na. To će mu vi­še­stru­ko ko­ri­sti­ti – em će se od­ma­ći od vre­le po­li­tič­ke ku­hi­nje Va­šing­to­na, em će se po­ve­ća­ti pri­ho­di nje­go­ve kom­pa­ni­je ko­ja upra­vlja golf klu­bo­vi­ma. Ame­rič­ki po­re­ski ob­ve­zni­ci će, na­i­me, pod­mi­ri­ti ra­ču­ne smje­šta­ja pred­sjed­ni­ko­vog obez­bje­đe­nja i nje­go­vih sa­rad­ni­ka ko­ji mo­ra­ju da mu bu­du pri ru­ci i kad se od­ma­ra – što je sa­mo je­dan od pre­se­da­na pro­is­te­kao iz či­nje­ni­ce da je na če­lu SAD pred­sjed­nik ko­ji zbog to­ga ni­je pre­stao da bu­de i bi­zni­smen.
Na od­mor, me­đu­tim, ni­je oti­šao spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Ro­bert Mi­ler ko­ji vo­di is­tra­gu o ”ru­skim ve­za­ma” Tram­pa i nje­go­vih lju­di – i ko­ji bez­ob­zir­no ga­zi sve ”cr­ve­ne li­ni­je” ko­je mu, tvr­de­ći da je ta is­tra­ga ”naj­ve­ći lov na vje­šti­ce u ame­rič­koj isto­ri­ji”, po­sta­vlja pred­sjed­nik. Mi­ler je pro­šle ne­dje­lje ta­ko an­ga­žo­vao i ta­ko­zva­nu Ve­li­ku po­ro­tu, što bi mo­glo da zna­či da je pri­ku­pio do­volj­no do­ka­za, ili bar osno­va­nih sum­nji, da su po­či­nje­na ne­ka kri­vič­na dje­la.
Sem to­ga, na­ja­vio je da će kon­tro­li­sa­ti i Tram­po­ve fi­nan­sij­ske di­lo­ve iz vre­me­na kad ni­je bio pred­sjed­nik, jer je sve vi­še, za­sad sa­mo po­sred­nih, na­go­vje­šta­ja da su pre­ko po­slo­va Tram­po­vih kom­pa­ni­ja (i nje­go­vog ze­ta) opra­ne ve­li­ke pa­re ru­skih oli­gar­ha i da je to u stva­ri ”kom­pro­mat” – kom­pro­mi­tu­ju­ći ma­te­ri­jal – ko­ji bi mo­gli da ima­ju Ru­si za ”dr­ža­nje u ša­ci” ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka. U sva­kom slu­ča­ju, ri­ječ je o ve­li­kom za­me­ša­telj­stvu či­je ras­pe­tlja­va­nje mo­že da po­tra­je.
Na od­mo­ru je ovih da­na i Vla­di­mir Pu­tin – ne­gdje u Si­bi­ru. Su­de­ći pre­ma ob­ja­vlje­nim fo­to­gra­fi­ja­ma, dru­štvo mu pra­vi mi­ni­star od­bra­ne Ser­gej Šoj­gu, a taj od­mor je, kao i do­sa­da­šnji, pri­li­ka da se na­ci­ji pri­ka­že da je pred­sjed­nik u top-for­mi: usli­kan je ka­ko, do po­la nag, pe­ca, ka­ko lo­vi ri­bu u spe­ci­jal­noj ro­ni­lač­koj uni­for­mi, pla­ni­na­ri… I sva­ka­ko raz­mi­šlja šta je po­šlo lo­še u nje­go­vom ”pro­jek­tu Tramp” ko­ji je u jed­nom mo­men­tu do­sta obe­ća­vao.
Sva­ko­me je, da­kle, po­tre­ban od­mor, pa i svjet­skim li­de­ri­ma. An­ge­la Mer­kel je ta­ko sa su­pru­gom za pre­dah oda­bra­la pla­ni­ne na sje­ve­ru Ita­li­je, a ne­da­le­ko od nje od­ma­ra­la se i bri­tan­ska pre­mi­jer­ka Te­re­za Mej…
Da li to zna­či da će osta­tak av­gu­sta bi­ti pre­dah uoči uz­bu­đe­nja ko­ja će se na­sta­vi­ti u sep­tem­bru? Ne­ma od­go­vo­ra na ovo pi­ta­nje, jer su na od­mo­ru i oni ko­ji to even­tu­al­no zna­ju. Evro­pa, na­i­me, is­tra­ja­va na si­ste­mu ko­lek­tiv­nih od­mo­ra: to je prak­sa ve­li­kih kom­pa­ni­ja, pa i dr­žav­nih slu­žbi. Kri­ti­ča­ri tvr­de da je to ne­što što je pre­va­zi­đe­no, ali ko je u pra­vu svje­do­či či­nje­ni­ca da od de­set naj­pro­duk­tiv­ni­jih ze­ma­lja svi­je­ta sa­mo jed­na (Ame­ri­ka, na pe­tom me­stu) – ni­je evrop­ska.
(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ,, Po­li­ti­ke’’)