-Autor: Ra­do­je An­drić

Je­dan od naj­ve­ćih, ako ne i ži­vot­ni uspjeh Vu­ka Dra­ško­vi­ća, zbio se pri­je ne­ko­li­ko da­na, u Mi­lo­če­ru: sa­ti­ma je, na te­ra­si re­sto­ra­na, sje­dio za sto­lom i raz­go­va­rao sa Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, biv­šim pred­sjed­ni­kom Cr­ne Go­re!
To i ne bi bio na­ro­čit uspjeh, da ni­je sle­de­će či­nje­ni­ce: Da­ni­ca Dra­ško­vić, Vu­ko­va su­pru­ga, sje­dje­la je ne­ko­li­ko sto­lo­va da­lje, sa­ma, pi­la svo­je pi­će i ni­je se mi­je­ša­la u raz­go­vor…
Ova epi­zo­di­ca sa Vu­kom u šort­su i ma­ji­ci, Mi­lom u far­me­ri­ca­ma i ko­šu­lji sa du­gim ru­ka­vi­ma i Da­nom za dru­gim asta­lom, naj­ja­či je šla­gvort za ba­žda­re­nje po­li­gra­fa ko­jem bi, jed­nog da­na, tre­ba­lo iz­lo­ži­ti naj­ču­ve­ni­ji opo­zi­ci­o­ni brač­ni par Sr­bi­je.
Po­li­graf bi, na pret­hod­no, već za­vri­štao kao Da­mja­nov „ze­len­ko”, jer i ove spra­ve bez mo­zga zna­ju da Vuk i Da­na ne ži­ve kao brač­ni par, već kao brač­ni tro­u­gao sa vla­šću, u ko­me obo­je va­ra­ju vlast.
Ja­ča je Vu­ko­va te­škom mu­kom iz­bo­re­na sa­mo­stal­nost da bez Da­ne raz­go­va­ra sa Mi­lom – ne­go sa­mo­stal­nost Cr­ne Go­re, za ko­ju se iz­bo­rio Mi­lo; ja­če je Vu­ko­vo po­je­di­nač­no član­stvo za Mi­lo­vim sto­lom, ne­go član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO!
Ali – što bi mi tru­ni­li u ča­še iz ko­jih oni pi­ju za odvo­je­nim asta­li­ma?
Sa­mo za­to da ne bi o Vu­ku i nje­go­voj ovo­go­di­šnjoj pred­sre­bre­nič­koj iz­ja­vi „da je naj­ve­ći broj zlo­či­na i u Hr­vat­skoj i u Bo­sni i na Ko­so­vu po­či­ni­la srp­ska stra­na”. Da ne bi o iz­ja­vi „da su Sr­bi kla­li i ubi­ja­li ne­vi­nu dje­cu po Bal­ka­nu”, za ko­ju je Vuk na Tvi­te­ru ob­ja­vio „da to ni­je ni­ka­da re­kao i da je to sram­na laž „Vi­dov­da­na”… Ali, ni­je tvi­to­vao pro­tiv one pret­hod­ne iz­ja­ve, po ko­joj su naj­vi­še zlo­či­na po­či­ni­li Sr­bi!
Pi­sac „No­ža”! ”No­ći Đe­ne­ra­la”!
Ni­smo ga od­mah na „po­li­graf” – jer je va­lja­lo sa­če­ka­ti da bu­de i pro­đe ko­me­mo­ra­ci­ja u Sre­bre­ni­ci: objek­tiv­no – po­sto­ja­la je mo­guć­nost da se po­sle ona­kvih iz­ja­va Vuk po­ja­vi u Sre­bre­ni­ci i jav­no se­bi od­si­je­če jed­nu ru­ku, pa je­zik, onaj je­zik ko­ji je de­ve­de­se­tih na mi­tin­gu u Uži­cu po­ru­čio da će od­sje­ći sva­ku mu­sli­man­sku ru­ku ko­ja u San­dža­ku po­dig­ne „ze­le­ni bar­jak”!
Zna­ju­ći Vu­ka, ne bi mu bi­lo te­ško da, po­tom, dr­že­ći nož u usti­ma, od­si­je­če se­bi i onu dru­gu ru­ku, a na kra­ju, s no­žem iz­me­đu sto­pa­la – sam se­bi pre­re­že gr­kljan!
Ka­ko bi i na se­bi do­ka­zao da su Sr­bi naj­ve­ći ko­lja­či!
Ne­ma on pro­blem sa no­žem, ne­go pro­fit: pro­fi­ti­rao je pro­da­ju­ći Sr­bi­ma knji­gu o usta­škim zlo­či­ni­ma, da­nas pro­fi­ti­ra kod Hr­va­ta i inih na­ro­da tvrd­njom da su Sr­bi, u stva­ri, naj­ve­ći ko­lja­či!
Ne­ma, on, pro­blem ni sa srp­skom i svjet­skom jav­no­šću, već sa so­bom ka­da se, sva­kog ju­tra, na­đe u di­le­mi is­pred svog re­ga­la: da li tog da­na da ob­u­če odi­je­lo za No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost ili odi­je­lo za No­be­lo­vu na­gra­du za mir?
Ko­ja li će pri­je sti­ći, ko­ja će ga iz­ne­na­di­ti?
Da je, po Da­ni prav­de, dav­no bi do­bio obje, jer ni­ko kao on ni­je umio da opi­še Hr­va­te ko­ji su po­kla­li sve Sr­be osim nje­ga – da bi jed­nog da­na mo­gao da pri­ča i pi­še o srp­skim zlo­či­ni­ma!
Pa će, kao je­di­ni ko­ji o to­me slo­bod­no go­vo­ri, do­bi­ti No­be­lo­vu na­gra­du za mir!
Re­al­no, tu je na­gra­du za­slu­žio dav­no, još u pr­vim da­ni­ma bra­ka ka­da su se, on i Da­na, po­ro­dič­no, do­go­va­ra­li – ko će od njih dvo­je da se bri­je, ka­da je on sav te­ret ovo­ga svi­je­ta pre­u­zeo na se­be, re­kav­ši: „Da­no, ja ću no­si­ti bra­du!”
Da­ni je do­pa­lo da no­si nov­ce, u sva­kom re­ži­mu, pa i u ovom u ko­jem, ni kri­va ni du­žna, sva­kog mje­se­ca mo­ra da mi­sli – ka­ko će do­če­ka­ti sle­de­ći pr­vi u mje­se­cu sa sa­mo 800 hi­lja­da di­na­ra za te­gob­ni rad u Uprav­nom od­bo­ru EPS-a…
Za nju i nje­ne za­slu­ge, to je ma­lo, da je vi­še po­di­je­li­la bi rod­bi­ni i pri­ja­te­lji­ma ko­ji su bez po­sla! A, ova­ko, sve je mo­ra­la da ih za­po­sli! Vuk ni­je ni­kog za­po­šlja­vao, osim Da­ne, jer su nje­go­ve sve po­kla­li usta­še.
I – sram da je Alek­san­dra Vu­či­ća, ko­ji Da­ni ni­je od­go­vo­rio na jav­no pi­smo. Do­du­še, ne znam da li je od­go­vor iz­o­stao za­to što se Vu­čić po­nio kao en­gle­ska kra­lji­ca ili za­to što se Da­na po­ni­je­la kao To­ma Ni­ko­lić, ko­ji je pi­sao en­gle­skoj kra­lji­ci, a ova mu ni­ka­da ni­je od­go­vo­ri­la…
Ka­ko god, sve je to u is­toj ko­a­li­ci­ji.
Iz­u­zev en­gle­ske kra­lji­ce.
wwwi­skra.co