-Pi­še: Ran­ko Raj­ko­vić

Kad po­sta­ne­mo čla­ni­ca NA­TO sa­ve­za ho­će­mo li ima­ti pra­vo da raz­mi­šlja­mo o ma­nje ba­ha­toj, ma­nje po­hlep­noj, ma­nje bo­ga­toj, ma­nje kri­mi­na­li­zo­va­noj i ap­so­lut­no ne­do­dir­lji­voj vla­sti, a da nas ne pro­gla­se pro­tiv­ni­ci­ma evro­a­tlan­ti­zma ko­jem se na­ša dr­ža­va pri­klo­ni­la?
U pret­hod­nih de­set go­di­na, kao gra­đa­nin Cr­ne Go­re, to pi­ta­nje sam se­bi po­sta­vljao mno­go pu­ta.
Od­go­vor sti­že uz dva pa­ra­le­no ak­ti­vi­ra­na alar­ma, cr­ve­nog ko­ji je iz­da­la hi­dro­me­te­o­ro­lo­ška slu­žba zbog eks­trem­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra u Pod­go­ri­ci i ul­tra­cr­ve­nog po­ve­za­nog sa bez­bjed­no­šću ame­rič­kog pop­pred­sjed­ni­ka Pen­sa to­kom nje­go­ve po­sje­te po­li­tič­ki uža­re­nom pod­ruč­ju zet­sko – bje­lo­pa­vlić­ke rav­ni­ce.
Majkl Pens je do­šao da po­zdra­vi či­nje­ni­cu što smo, upr­kos du­bo­koj po­di­je­lje­no­sti u na­ro­du, po­sta­li no­va čla­ni­ca NA­TO sa­ve­za. Iz nje­go­vog po­zdrav­nog go­vo­ra shva­tio sam da sa­da još ma­nje smi­je­mo raz­mi­šlja­ti o na­si­lju, kri­mi­na­lu, pljač­ki, pro­pa­da­nju dru­štva, jer to vi­še ne pred­sta­vlja na­pad na du­bo­ko kri­mi­na­li­zo­va­nu cr­no­gor­sku vlast već na­pad na no­vog part­ne­ra NA­TO sa­ve­za. Ne za­bo­ra­vi­mo, NA­TO de­vi­za gla­si - kad je na­pad­nu­ta jed­na od NA­TO čla­ni­ca, na­pad­nut je či­tav NA­TO sa­vez.
Na na­šu ve­li­ku ne­sre­ću, cr­no­gor­ska vlast sa­mim ula­skom u NA­TO sa­vez (je­dan od naj­moć­ni­jih u ukup­noj svjet­skoj isto­ri­ji) i ne­dav­nom po­sje­tom ame­rič­kog pot­pred­sjed­ni­ka Pen­sa do­bi­ja do­dat­no oruž­je za oču­va­nje svo­jih dvo­de­ce­nij­skih man­da­ta i kri­mi­no­ge­nih do­stig­nu­ća. Gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re je in­di­rekt­no po­ru­če­no – ge­o­po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja je ta­kva da je još ra­no za sva­ko raz­mi­šlja­nje o uža­sa­va­ju­će po­ra­znim re­zul­ta­ti­ma cr­no­gor­skih vla­sti i pro­te­sti­ma pro­tiv nje. Po­ru­če­no im je i da ta­kve na­mje­re po­sta­ju do­dat­no opa­sni­je či­nje­ni­com da se mo­gu le­gi­tim­no kla­si­fi­ko­va­ti kao na­pad na NA­TO sa­vez. (Oslu­šni­te Pen­so­vu opa­sku o afe­ri „Dr­žav­ni udar”)
Ne za­bo­ra­vi­mo, naj­moć­ni­ji voj­ni sa­vez na svi­je­tu pri­hva­tio nas je sa na­šom sta­rom po­li­tič­kom mak­si­mom – pr­vo dr­ža­va, pa de­mo­kra­ti­ja. Iako na­ša dr­ža­va na pa­pi­ru zva­nič­no po­sto­ji već de­set go­di­na, svi zna­mo ( i oni ko­ji su za­o­kru­ži­li „DA” i oni ko­ji su za­o­kru­ži­li „NE”) da de­mo­kra­ti­je, pra­va, prav­de, slo­bo­de u ne­za­vi­snoj i su­ve­re­noj Cr­noj Go­ri ne­ma ni u na­zna­ka­ma. Me­đu­tim, to ni­je bio ni naj­ma­nji pro­blem za Na­to sa­vez. Iz go­vo­ra ame­rič­kog pot­pred­sjed­ni­ka shva­ti­li smo da je NA­TO sa­vez na­šu sta­ru de­vi­zu ,,pr­vo dr­ža­va pa de­mo­kra­ti­ja’’ sto­pio sa svo­jom stra­te­gi­jom – pr­vo lo­jal­nost na­šeg no­vog part­ne­ra u ob­ra­ču­nu s Ru­si­jom pa tek on­da even­tu­al­ni ob­ra­čun sa de­ce­nij­ski du­gim dr­žav­no- or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom na­šeg no­vog NA­TO part­ne­ra.
Još je­dan pri­mjer du­plih stan­dar­da.
Pri­je 224 go­di­ne u de­kla­ra­ci­ji jed­ne od NA­TO čla­ni­ca pi­sa­lo je: „Ka­da vla­sti kr­še pra­va na­ro­da, ot­por je ka­ko za na­rod u cje­li­ni, ta­ko i za sva­ki dio na­ro­da, naj­sve­ti­je od svih pra­va i naj­ne­op­hod­ni­ja od svih du­žno­sti”.
U istom vre­me­nu, 1791. go­di­ne u po­ve­lji dru­ge NA­TO čla­ni­ce pi­sa­lo je da se „ga­ran­tu­je pra­vo na pra­vič­no su­đe­nje i pra­va op­tu­že­ne oso­be”.
A kod naj­mla­đe NA­TO čla­ni­ce i dan-da­nas (Ilin­dan 2. av­gust 2017.) ne­pre­sta­no se gu­še i kr­še gra­đan­ske slo­bo­de, ne­ma pra­vič­nih su­đe­nja ni­ti ika­kvih pra­va za op­tu­že­ne oso­be, a go­to­vo da ne­ma ni ši­reg ot­po­ra ko­ji bi tre­bao da bu­de ci­vi­li­za­cij­sko do­stig­nu­će i nu­žnost.
Za „na­rod i de­mo­kra­ti­ju” na­še dr­ža­ve kao no­ve NA­TO čla­ni­ce i da­lje osta­je naj­re­le­vat­ni­je do­stig­nu­će ču­ve­na Lip­ki­na ci­fra iz 2006. go­di­ne. Lip­ki­na ci­fra pred­sta­vlja tač­no utvr­đe­ni broj iz­daj­ni­ka dr­ža­ve Cr­ne Go­re, od­no­sno 44,5 od­sto pr­o­no­si­ra­nih gla­sa­ča (pred­sjed­nik, pre­mi­jer i vi­so­ki zva­nič­ni­ci upo­zo­ra­va­ju na njih sva­ko­dnev­no) ko­ji su se usu­di­li svo­jom ru­kom za­o­kru­ži­ti ,,NE’’ ova­kvim vla­sti­ma i nje­nim ide­o­lo­škim pro­jek­ti­ma. Vre­me­nom, Lip­ki­na ci­fra je po­ra­sla. Sa­da ima­mo vi­še od 50 od­sto onih ko­ji su pro­tiv član­stva Cr­ne Go­re u NA­TO upra­vo zbog ove, ova­kve i ne­smje­nji­ve vla­sti ko­joj je ame­rič­ki pot­pred­sjed­nik do­šao u po­sje­tu.
S ob­zi­rom na to da NA­TO sa­ve­zu, po svim ras­po­lo­ži­vim sta­ti­sti­ka­ma, ni­je part­ner na­rod Cr­ne Go­re već cr­no­gor­ska vlast, za oče­ki­va­ti je da će svim sred­stvi­ma bra­ni­ti cr­no­gor­sku vlast kao svog no­vog part­ne­ra od cr­no­gor­skog na­ro­da. Bra­ni­će je od gnje­va ko­ji po­ti­če od obes­pra­vlje­nih cr­no­gor­skih gra­đa­na i nji­ho­vih žud­nji za slo­bo­dom i de­mo­kra­ti­jom, a ne od de­struk­ci­je ko­ja nam na­vod­no do­la­zi iz Ru­si­je na ko­ju se ame­rič­ki pot­pred­sjed­nik po­seb­no osvr­nuo.
Ru­si­ja nam je ta­ko da­le­ko, a ne­prav­da ta­ko bli­zu.
Htje­li mi to ili ne, Ru­si­ja nam je u pri­jat­nim uspo­me­na­ma na do­bro­čin­stvo i uz nje­nu po­moć iz­gra­đe­nu dr­žav­nost. Ru­si­ja nam je u jed­no­rod­nom du­hu, da­hu i svje­tlo­sti vje­kov­nih na­rod­nih ve­za i tra­di­ci­ja.
Ma ko­li­ko je ma­ski­ra­li, ne­prav­da nam sto­lu­je u po­ni­znoj dr­ža­vi sa sta­tu­som no­vog NA­TO sa­ve­zni­ka, hi­ste­rič­nog ne­pri­ja­te­lja Ru­si­je i us­hi­će­nog Pen­so­vog do­ma­ći­na.
Ru­si­ja nas opo­mi­nje na isto­rij­sko, du­hov­no i dr­žav­no po­ri­je­klo.
NA­TO sa­ve­zni­štvo, iz­bo­re­no du­bo­kom po­di­je­lje­no­šću na­ro­da, pro­du­ža­va i osna­žu­je na­še ras­cje­pe i ne­prav­du ko­ja nam pre­ko ma­ri­o­net­ske vla­sti i nje­nog evro­a­tlant­skog slu­gan­stva sva­ko­dnev­no di­še za vra­tom.
Na­rav­no, Majk Pens je do­šao da nas upo­zo­ri na pred­no­sti ne­prav­de po­dr­ža­ne evro­a­tlan­ti­zmom i na ri­zi­ke od pro­mje­ne vla­sti, us­po­sta­vlja­nja prav­de, dr­žav­nog do­sto­jan­stva i odr­ža­va­nja bi­lo ka­kvih ve­za s Ru­si­jom.