-Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić

U biv­šim ju­go­slo­ven­skim re­pu­bli­ka­ma, da­na­šnjim no­vo­stvo­re­nim ,,su­ve­re­nim” dr­ža­vi­ca­ma vla­da­ju­će ,,eli­te” upor­no ko­pa­ju po svo­joj da­ljoj i bli­žoj isto­rij­skoj pro­šlo­sti- vr­še nje­no bez­oč­no re­vi­di­ra­nje i pri­la­go­đa­va­nje po­tre­ba­ma i ci­lje­vi­ma ak­tu­el­ne po­li­ti­ke.
Je­dan od naj­svje­tli­jih da­tu­ma u isto­ri­ji Cr­ne Go­re, 13. jul 1941. go­di­ne, dan op­šte­na­rod­nog ustan­ka pro­tiv fa­ši­stič­kog oku­pa­to­ra i nje­go­vih do­ma­ćih slu­gu, pro­gla­šen je Da­nom dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re , iako ovaj na­rod­ni pra­znik Pred­sjed­ni­štvo cr­no­gor­ske na­rod­ne skup­šti­ne, (na sjed­ni­ci odr­ža­noj 29.ju­na 1945. go­di­ne na Ce­ti­nju ), ni­je pro­gla­si­lo da­nom dr­žav­no­sti fe­de­ral­ne Cr­ne Go­re. Ni­je spor­no čak ni me­đu ostra­šće­nim ze­le­na­ši­ma: ni­ko od uče­sni­ka ustan­ka ni­je se bo­rio za ne­za­vi­snu i su­ve­re­nu Cr­nu Go­ru- bo­ri­li su se za Ju­go­sla­vi­ju, za Cr­nu Go­ru ko­ja će bi­ti rav­no­prav­na čla­ni­ca u sa­sta­vu no­ve fe­de­ra­tiv­ne dr­ža­ve. Ak­tu­el­ni vla­sto­dr­šci i i nji­ho­vi in­te­le­ku­al­ci – la­ke­ji mo­ra­li su se okre­nu­ti na­šoj da­ljoj pro­šlo­sti - Dan dr­žav­no­sti po­ve­za­li su sa Ber­lin­skim kon­gre­som, odr­ža­nim od 13. ju­na do 13. ju­la 1878. Me­đu­tim, i pri­je ovog kon­gre­sa San­ste­fan­skim mi­rom, po ugo­vo­ru iz­me­đu Ru­si­je i Tur­ske ( 3. mart 1878.) Cr­noj Go­ri je pri­zna­ta ne­za­vi­snost. Da­kle, bi­tan je da­tum ka­da su Ru­si­ja, a po­seb­no Tur­ska ko­ja je ra­to­va­la pro­tiv Cr­ne Go­re, pri­zna­le nje­nu ne­za­vi­snost, a ne da­tum ka­da su ve­li­ke si­le u Ber­li­nu, i to po­sled­nji dan odr­ža­va­nja, for­mal­no po­tvr­di­le do­ni­je­tu od­lu­ku.
U ovom pri­lo­gu bi­će ri­je­či o vi­đe­nju i ocje­na­ma ta­da­šnjeg ze­le­na­škog, se­pa­ra­ti­stič­kog, pro­fa­ši­stič­kog re­ži­ma o Tri­na­e­sto­jul­skom ustan­ku, tom ve­li­čan­stve­nom, je­din­stve­nom op­šte­na­rod­nom ot­po­ru u ta­da po­ro­blje­noj Evro­pi. Žan Pol Sar­tr, fran­cu­ski fi­lo­zof i pi­sac, bo­rac za ljud­ska pra­va, slo­bo­du i prav­du je­dan je od ri­jet­kih ko­ji nam je to pri­znao, a dru­gi­ma, Evro­pi i svi­je­tu za­mje­rio je da nam ni­je­su oda­li du­žno pri­zna­nje o na­šoj he­roj­skoj bor­bi „ne­ma ni po­me­na ni u jed­noj isto­ri­ji Dru­gog svjet­skog ra­ta.”
Da na­ve­de­mo ,,Pro­glas'' ko­ji je Glas Cr­no­gor­ca ob­ja­vio 21. ju­la 1941. go­di­ne: ,,Cr­no­gor­ci, Slav­na voj­ska moć­ne ita­li­jan­ske im­pe­ri­je do­šla je u Cr­nu Go­ru ne da ju za­ro­bi, ne­go da us­po­sta­vi ne­za­vi­snu cr­no­gor­sku dr­ža­vu, ko­ju je Cr­no­gor­ski Sa­bor pro­gla­sio na Pe­trov­dan. Na po­ziv iz Mo­skve, a pod­sti­ca­ni i nov­ča­no po­ma­ga­ni od be­o­grad­skih i lon­don­skih age­na­ta, ko­mu­ni­sti su se od­met­nu­li i iz za­sje­de uspje­li, u pr­vi mah ubi­ti ne­ko­li­ko ita­li­jan­skih voj­ni­ka, ko­ji su svo­jim brat­skim po­na­ša­njem Cr­no­gor­ce za­va­zda za­du­ži­li. Po­bje­do­no­sne ar­mi­je Oso­vi­ne na pra­gu su Mo­skve, ko­ja je eva­ku­i­sa­na. Zar da gro­bu So­vjet­ske Ru­si­je iz­vo­ju­je po­bje­du ko­mu­ni­zma ša­ka cr­no­gor­skih pri­sta­li­ca?
Ako vo­li­te va­šu do­mo­vi­nu znaj­te da in­te­res va­še do­mo­vi­ne ni­je u Mo­skvi.”
„Krv­ni­ci ko­ji su po­si­ja­li smrt me­đu voj­ni­ci­ma na­vik­nu­tim na ča­snu bor­bu, pla­ti­ti će sku­po sva­ku kap kr­vi ko­ja bu­de pro­li­ve­na u uni­šte­nju ovog lu­dač­kog i oce­u­bi­lač­kog či­na.«
I da­lje: ,,Ita­li­jan­ski voj­ni­ci do­šli su u Cr­nu Go­ru kao bra­ća. Osi­gu­ra­li su cr­no­gor­skom na­ro­du ne­za­vi­snost, prav­du i slo­bo­du. Ne­ko­li­ko iz­daj­ni­ka i krv­ni­ka pu­ca­lo je ku­ka­vič­ki, iz za­sje­de na voj­ni­ke Ita­li­je, osra­mo­tiv­ši ti­me vi­te­ške tra­di­ci­je svo­je Ze­mlje. Na kriv­ce, i na nji­ho­ve ja­ta­ke, pa­sti će ne­iz­bje­žna pra­ved­na osve­ta taj­ne po­li­ci­je.”
Na­rod su ,,za­ve­li” i po­bu­ni­li »ne­ko­li­ko iz­daj­ni­ka” -«ša­či­ca ko­mu­ni­sta«i »be­o­grad­ski i lon­don­ski agen­ti.« Zna se: od 417. 000 sta­nov­ni­ka, ko­li­ko je Cr­na Go­ra ta­da ima­la, oko 32. 000 lju­di uče­stvo­va­lo u bor­ba­ma pro­tiv fa­ši­stič­kog oku­pa­to­ra i nje­go­vih slu­gu se­pa­ra­ti­sta-ze­le­na­ša. Ne­pri­ja­telj­ski gu­bi­ci su bi­li ve­li­ki : 735 mr­tvih, oko 1.120 ra­nje­nih i 3000 za­ro­blje­nih. I rat­ni pli­jen je bio ogro­man: za­pli­je­nje­no je i ve­li­ko oruž­je, mu­ni­ci­ja, hra­na i rat­na opre­ma.
Oku­pa­tor je za gu­še­nje ustan­ka u Cr­noj Go­ri ( » pro­tiv ne­ko­li­ko iz­daj­ni­ka«) an­ga­žo­vao šest di­vi­zi­ja i ve­ći broj sa­mo­stal­nih je­di­ni­ca, ukup­no pre­ko 100. 000 voj­ni­ka.
Ita­li­jan­ski fa­ši­sti ši­rom Cr­ne Go­re za­ve­li su ma­sov­ni te­ror, ubi­ja­li i mu­či­li usta­ni­ke, pa­li­li i pljač­ka­li se­la, od­vo­di­li u lo­go­re ne­du­žno sta­nov­ni­štvo. Isto­ri­čar dr Đu­ro Vu­jo­vić u pu­bli­ka­ci­ji ,,Ce­ti­nje 1482- 1982.'' na­vo­di da je oku­pa­tor u ce­tinj­skom sre­zu stri­je­ljao na de­se­ti­ne usta­ni­ka i dru­gih li­ca. Pre­ko 1.500 li­ca je za­tvo­re­no i in­ter­ni­ra­no. Po­pa­ljen je ve­li­ki broj ku­ća pa i či­ta­vih se­la.
Dva­de­set dru­gog ju­la po­čeo je sa ra­dom Van­red­ni voj­ni rat­ni sud, ko­ji je to­ga da­na iz­re­kao dvi­je smrt­ne pre­su­de. Ka­da su 31 . ju­la, na osno­vu pre­su­de tog su­da, stri­je­lja­na tri usta­ni­ka iz Bje­lo­ša, oku­pa­tor je od­u­stao od jav­nih stri­je­lja­nja, jer je dr­ža­nje na stre­li­štu tih usta­ni­ka ima­lo su­pro­tan efe­kat od onog ko­ji je oče­ki­vao. Pri­mjer tro­ji­ce bje­lo­ških ju­na­ka, ko­ji su pje­va­ju­ći iza­šli na stre­li­šte, bio je op­šta po­ja­va.
Dr Vu­jo­vić ne na­vo­di ime­na ro­do­lju­ba iz Bje­lo­ša, ma­da je nji­ho­va he­roj­ska smrt pri­mo­ra­la Pir­ci­ja Bi­ro­li­ja da od­u­sta­ne od jav­nih stri­je­lja­nja i da svo­joj Vr­hov­noj ko­man­di sa­op­šti isti­nu o usta­ni­ci­ma- he­ro­ji­ma. U pra­vu je bio Do­bri­ca Ćo­sić ka­da je u jed­nom od svo­jih pr­vih ro­ma­na za­pi­sao da je »te­ško pa­sti za otadž­bi­nu ka­da oni ko­ji do­đu po­sle vas ne­će zna­ti ni da ste po­sto­ja­li«.
Šta se to do­go­di­lo sa Cr­no­gor­ci­ma (mi­slim na sve ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri), ne li­či­mo na na­še tri­na­e­sto­jul­ske pret­ke- is­ko­pa­li smo se. Na­ro­di­li su se oni dru­gi: dva­na­e­sto­jul­ski.