-Pi­še: Ne­boj­ša Vu­ka­no­vić

Ce­sar, Pom­pej i Kras na­pra­vi­li su ču­ve­ni Pr­vi tri­jum­vi­rat 60. go­di­ne pri­je Hri­sta, taj­ni sa­vez tro­ji­ce ko­ji su ima­li ap­so­lut­nu vlast u Sta­rom Ri­mu, a na­kon 2.000 i ku­sur go­di­na na na­šim pro­sto­ri­ma for­mi­ran je bal­kan­ski tri­jum­vi­rat. Mi­lo Đu­ka­no­vić, Mi­lo­rad Do­dik i Alek­san­dar Vu­čić na­pra­vi­li su taj­ni sa­vez tro­ji­ce vo­đa ka­ko bi ste­kli ap­so­lut­nu vlast i kon­tro­lu sta­nov­ni­štva.
Mi­lo Đu­ka­no­vić je ne­kru­ni­sa­ni li­der i uči­telj bal­kan­ske troj­ke ko­ji ima naj­ve­ći staž, već 27 go­di­na ne­pri­ko­sno­ve­no vla­da Cr­nom Go­rom, i kao naj­i­sku­sni­ji po­sta­vlja pra­vi­la igre ko­ja sli­je­po pra­te Mi­le i Aco. Mi­lo je još 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka uz po­moć cr­no­gor­ske taj­ne po­li­ci­je i re­žim­skih me­di­ja raz­ra­dio si­stem stro­ge kon­tro­le gra­đa­na i iz­bor­nih pro­ce­sa, a nje­go­va raz­ra­đe­na cr­no­gor­ska še­ma po­sled­njih go­di­na vjer­no je pre­ko­pi­ra­na i do­dat­no pri­la­go­đe­na u Sr­bi­ji i Re­pu­bli­ci Srp­skoj. Bi­lo da je pre­mi­jer, pred­sjed­nik ili sa­mo li­der vla­da­ju­ćeg DPS-a, Mi­lo je ne­pri­ko­sno­ve­ni ap­so­lu­ti­stič­ki vla­dar ko­ji je svu vlast i moć skon­cen­tri­sao u svo­jim ru­ka­ma i ima pot­pu­nu kon­tro­lu nad dr­ža­vom, dru­štvom i svim va­žnim pro­ce­si­ma. Mo­del raz­bi­ja­nja opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja, pra­vlje­nja splet­ki, pra­će­nja si­gur­nih gla­so­va, ma­ni­pu­la­ci­je gra­đa­ni­ma, ku­po­vi­ne i pre­vo­đe­nja opo­zi­ci­o­nih pr­va­ka, kon­tro­le naj­u­ti­caj­ni­jih me­di­ja, po­li­ci­je i pra­vo­su­đa, ši­re­nja stra­ha u na­ro­du i ve­za sa pod­ze­mljem raz­ra­đen je u Cr­noj Go­ri do naj­sit­ni­jih de­ta­lja. Upra­vo za­hva­lju­ju­ći ova­kvom mo­de­lu, Mi­lo Đu­ka­no­vić i nje­gov DPS du­gi niz go­di­na ostva­ru­ju ti­je­sne po­bje­de na iz­bo­ri­ma, ne­ka­da sa sve­ga ne­ko­li­ko hi­lja­da gla­so­va raz­li­ke ili sa ma­nje od 1 odsto gla­sa­ča.
Li­de­ri bal­kan­skog tri­jum­vi­ra­ta ima­ju mno­go to­ga za­jed­nič­kog. Osim že­lje za aspo­lut­nom vla­šću i pot­pu­nom kon­tro­lom dr­ža­ve, gra­đa­na, me­di­ja i si­ste­ma, po­ve­zu­je ih i spo­sob­nost pre­svla­če­nja i ukla­pa­nja u ši­ri me­đu­na­rod­ni kon­tekst ka­ko bi obez­bije­di­li po­dr­šku cen­ta­ra mo­ći i me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce.
Li­der tri­jum­vi­ra­ta Mi­lo Đu­ka­no­vić se od ve­li­kog pro­ru­skog Sr­bi­na na­ci­o­na­li­ste ko­ji mr­zi ša­hov­ni­cu pre­tvo­rio u an­ti­srp­skog Cr­no­gor­ca ze­le­na­ša, neo­li­be­ra­la i glav­nog pro­mo­te­ra ši­re­nja NA­TO-a na Bal­ka­nu. Mi­lo­rad Do­dik je imao su­pro­tan pra­vac na istom pu­tu, i od evro­pej­ca i da­ška vje­tra Me­dlin Ol­brajt pre­tvo­rio se u „ve­li­kog Sr­bi­na“ i la­žnog na­ci­o­na­li­stu ko­ji že­li osta­vi­ti uti­sak u jav­no­sti ve­li­kog srp­skog pa­tri­o­te ka­ko bi ma­ni­pu­li­sao gra­đa­ni­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske. Alek­san­dar Aco Vu­čić se od ra­di­ka­la, ra­to­bor­nog de­sni­ča­ra, čet­ni­ka i ve­li­kog srp­skog na­ci­o­na­li­ste pre­tvo­rio u pa­ci­fi­stu, po­mir­lji­vog pro­za­pad­nja­ka i pa­te­tič­nog evro­pej­ca ko­ji se okru­žio ne­ka­da­šnjim li­de­ri­ma za­pad­nih ze­ma­lja ko­je je ne­ka­da pre­zi­rao i oštro kri­ti­ko­vao.
Sva tro­ji­ca ima­ju uspje­šnog bra­ta ko­ji je raz­vio uno­san bi­znis, obo­ga­tio se i osta­vio u sje­ni svog skrom­nog bra­ta li­de­ra ko­ji se od­luč­no bo­ri za na­rod i dr­ža­vu. Mi­lov brat Aco vla­snik je Pr­ve cr­no­gor­ske bran­ke i vi­še uspje­šnih cr­no­gor­skih kom­pa­ni­ja, Acov brat An­drej ve­zu­je se za či­tav niz uspje­šnih pred­u­ze­ća i pro­je­ka­ta u Sr­bi­ji, a Mi­lo­ra­do­va ci­je­la po­ro­di­ca, od bra­ta Go­ra­na, si­na Igo­ra, kćer­ke Go­ri­ce do ne­vje­ste Iva­ne je ve­o­ma uspje­šna i slo­žno su raz­vi­li ve­li­ki kon­cern ko­ji se uspje­šno ba­vi po­ljo­pri­vre­dom, spor­tom, tr­go­vi­nom naf­tom, me­di­ji­ma, ugo­sti­telj­stvom, far­ma­ci­jom...
Mi­lo, Mi­le i Aco me­đu­sob­no se po­ma­žu i do­bro sa­ra­đu­ju.
Mi­lo i Mi­le pr­vi su raz­vi­li me­đu­sob­no ja­ke ve­ze i od­no­se još po­čet­kom devedeset i rat­nog šver­ca ci­ga­re­ta i dru­ge ak­ci­zne ro­be, a do­dat­no ih utvr­di­li to­kom Do­di­ko­vog pr­vog pre­mi­jer­skog man­da­ta od 1998. do 2001. U dru­gom pre­mi­jer­skom man­da­tu Do­dik je imao ve­o­ma va­žnu ulo­gu to­kom re­fe­ren­du­ma za ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re 2006. go­di­ne jer se u ma­ju 2006. u Ti­to­voj vi­li u Iga­lu sa­stao sa ugled­nim Sr­bi­ma i pri­vred­ni­ci­ma iz Her­ceg No­vog i Pri­mor­ja ubje­đu­ju­ći ih da tre­ba da po­dr­že Mi­la i ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru, a upra­vo te 2006. srp­ska op­ci­ja u Her­ceg No­vom ima­la je naj­sla­bi­ji re­zul­tat ko­ji je mo­žda bio i pre­su­dan da se Cr­na Go­ra odvo­ji od Sr­bi­je i po­sta­ne ne­za­vi­sna dr­ža­va.
Iako se u jav­no­sti ne po­ja­vlju­ju če­sto za­jed­no po­ku­ša­va­ju­ći pri­kri­ti taj­ne ve­ze i bli­zak od­nos, Mi­lo i Aco ta­ko­đe do­bro sa­ra­đu­ju po­sled­njih 10-ak na­pred­njač­kih go­di­na. Mi­lo je na­vod­no po­mo­gao stva­ra­nje na­pred­nja­ka u Sr­bi­ji, po­ve­zao Acu i To­mu sa za­pa­dom, a za­uz­vrat Aco po do­la­sku na vlast ga­zi pro­srp­sku opo­zi­ci­ju u Cr­noj Go­ri. Zbog to­ga su upra­vo Vu­či­ćev TV Pink i In­fo­r­mer glav­ne me­dij­ske uzda­ni­ce Mi­la Đu­ka­no­vi­ća u Cr­noj Go­ri, ne­mi­lo­srd­no na­pa­da­ju­ći srp­ske opo­zi­ci­o­ne li­de­re u Cr­noj Go­ri i pra­veći ba­lans opo­zi­ci­o­nom Danu i Vi­je­sti­ma.
Aco je brat­ski po­mo­gao sa­bra­tu Mi­lu i u mon­ta­ži la­žnog dr­žav­nog uda­ra na dan po­sled­njih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri, i me­dij­ski po­mo­gao spin o to­bo­žnjem po­ku­ša­ju na­sil­nog pre­u­zi­ma­nja vla­sti u Cr­noj Go­ri.
O za­ku­li­snim ve­za­ma i taj­na­ma tro­je bra­će po vla­sti mo­glo bi se na­pi­sa­ti još mno­go to­ga, ali bi­lo bi su­vi­šno jer je ve­ći­na gra­đa­na svje­sna si­tu­a­ci­je i na­ka­rad­nog dru­štva u ko­me ži­vi­mo. Že­lja za neo­gra­ni­če­nom vla­šću, mo­ći i bo­gat­stvom, te po­ro­blja­va­nje i stro­ga kon­tro­la­ vla­sti­tog na­ro­da glav­na je spo­na Bal­kan­skog tri­jum­vi­ra­ta. Po sve­mu su­de­ći, te­ško će na ovim pro­sto­ri­ma do­ći do bi­lo ka­kvog zna­čaj­ni­­jeg na­pret­ka, is­ko­ra­ka ka ure­đe­nom dru­štvu, prav­noj dr­ža­vi, istin­skoj slo­bo­di gra­đa­na i ži­vo­tu do­stoj­nom čo­vje­ka u 21. vi­je­ku sve dok se ne ras­ki­nu me­đu­sob­ne spo­ne i tro­ji­ca bal­kan­skih li­de­ra ne odu u dav­no za­slu­že­nu po­li­tič­ku pen­zi­ju.