Mi­lo Đu­ka­no­vić ima pred­nost nad osta­lim bal­kan­skim po­li­ti­ča­ri­ma. Ima ko da ga pred­lo­ži za pred­sjed­ni­ka re­pu­bli­ke. Uči­nio je to Fi­lip Vu­ja­no­vić, onaj isti ko­ji vla­da već če­ti­ri go­di­ne na osno­vu iz­van­red­no sum­nji­vih re­zul­ta­ta iz­bo­ra. U ovom svi­je­tu va­žno je ima­ti ne­či­ju po­dr­šku. Đu­ka­no­vić je znao da iz­ra­ču­na vek­to­re si­la. Bio je uz Mi­lo­še­vi­ća dok je ovaj bio mo­ćan, uz de­mo­krat­sku opo­zi­ci­ju u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji dok mu je bi­la po­treb­na ta­kva ve­za sa SAD i par evrop­skih si­la. Uz Ru­sku Fe­de­ra­ci­ju dok se ova po­na­ša­la kao evrop­ska Sr­bi­ja. Ustao je pro­tiv „No­vog svjet­skog po­ret­ka“ dok se to is­pla­ti­lo, a ba­ti­ne do­bi­jao srp­ski na­rod. Pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća – ka­da je ovaj već sta­no­vao u Ha­gu. Ko­štu­ni­ce ka­da je ovaj pod­nio ostav­ku... Ta po­li­ti­ka se Đu­ka­no­vi­ću i te ka­ko is­pla­ti­la. Po­sto­ji, me­đu­tim, je­dan pro­blem. Ta­kve ra­čun­dži­je mo­gu uvi­jek bi­ti u pra­vu sa­mo ako vla­da­ju krat­ko vre­me­na. S kim će bi­ti pro­tiv NA­TO-a? A mo­žda na kra­ju, po­što ne­ma vi­še ko­ga da ob­ma­ne, sa­mo on osta­ne za NA­TO. Mo­žda je Đu­ka­no­vić po­no­vo u pra­vu, a mo­že bi­ti i da je oti­šao u čet­ni­ke 1945. go­di­ne.
Na dru­goj stra­ni, Mi­lo­rad Do­dik je sta­vljen pod sank­ci­je SAD. Na jed­noj stra­ni ima­mo uspje­šnog „evrop­skog“ i atlant­skog po­li­ti­ča­ra ko­ji je ne­pri­ja­te­lje uvi­jek pro­na­la­zio u biv­šim pri­ja­te­lji­ma i uvi­jek ih je hra­bro gle­dao u le­đa, kad pad­nu, i uda­rao kad ne vi­de... Na dru­goj stra­ni je bit­no dru­ga­či­je.
Ovih da­na tra­je ras­pra­va o to­me ko bra­ni iz­vor­ni Dej­ton­ski spo­ra­zum. I u toj li­ce­mjer­noj, kaf­ki­jan­skoj po­vi­ci is­pa­da da dej­ton­ski ustav bra­ne oni ko­ji tvr­de da je to bi­la var­ka ra­di za­u­sta­vlja­nja ra­ta i da isti tre­ba mi­je­nja­ti da bi BiH ušla u EU. Ču­dim se sa­mo ka­ko je on­da ne­ka­da na­stao Spo­ra­zum o hra­mo­ni­za­ci­ji iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ko­jim je Sr­bi­ja, po­sred­stvom i ta­da­šnjeg pot­pred­sjed­ni­ka vla­de Če­do­mi­ra Jo­va­no­vi­ća, pri­hva­ti­la da bu­de eko­nom­ska ko­lo­ni­ja Đu­ka­no­vi­će­ve Cr­ne Go­re? Taj spo­ra­zum do­ne­sen je u mi­ru, iz­me­đu dvi­je ta­ko raz­li­či­te eko­no­mi­je, uz po­sre­do­va­nje EU, u vri­je­me ka­da se vje­ro­va­lo da je ula­zak u uni­ju pi­ta­nje go­di­na, a ne, kao da­nas, de­ce­ni­ja.
Ne­dav­no je jav­no iz­ra­že­na sum­nja čak i da su ne­ka­kve nad­le­žno­sti uop­šte pre­ne­se­ne na ni­vo BiH. Tih nad­le­žno­sti, me­đu­tim, ima čak 64. Sve su od­u­ze­te na si­lu, a ve­ći­na i pro­tiv­u­stav­no.
Po­đi­mo re­dom: 1997. BiH je pre­u­ze­la dru­gi ste­pen rje­ša­va­nja o dr­ža­vljan­stvu, 1998. go­di­ne – pro­tiv­u­stav­no je osno­va­na Agen­ci­ja za sta­ti­sti­ku BiH ko­ja je pre­u­ze­la ve­ći deo nad­le­žno­sti en­ti­tet­skih za­vo­da; 2001. go­di­ne su Srp­skoj od­u­ze­li pra­vo na akre­di­ta­ci­je i pre­ba­ci­li na ni­vo BiH, me­tro­lo­gi­ju – stan­dar­di­za­ci­ju mje­ra di­je­lom su pre­ni­je­li u nad­le­žnost po­seb­nog BiH in­sti­tu­ta, dio stan­dar­di­za­ci­ja pre­ne­sen je na BiH za­vod ; 2002. od­u­zet je još je­dan pa­ket pra­va na akre­di­ta­ci­ju pri­je sve­ga u obla­sti pri­vre­de, ener­ge­ti­ke i raz­vo­ja, kon­tro­la kva­li­te­ta naf­te od­u­ze­ta je en­ti­tet­skim usta­no­va­ma, od­u­ze­ta su ovla­šće­nja MUP-u i slu­žbi dr­žav­ne bez­bjed­no­sti ka­ko bi bi­la osno­va­na Slu­žba bez­bjed­no­sti BiH, pi­ta­nje de­po­zi­ta i osi­gu­ra­nja kre­di­ta od­u­ze­to je en­ti­te­ti­ma, do­ne­sen je Za­kon o sta­ti­sti­ci BiH i pre­ne­sen još je­dan dio nad­le­žno­sti sa en­ti­tet­skih za­vo­da, uki­nu­te su i en­ti­tet­ske gra­nič­na ve­te­ri­nar­ska in­spek­ci­ja, pre­bi­va­li­šte i bo­ra­vi­šte gra­đa­na, iz­da­va­nje lič­nih ka­ra­ta, dio ovla­šće­nja u te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma; 2003/04. pre­ni­je­te su nad­le­žno­sti u za­šti­ti i kon­tro­li spolj­nih gra­ni­ca, re­gu­li­sa­nja ula­ska, bo­rav­ka, pro­tje­ri­va­nja stra­na­ca i da­va­nja azi­la, pro­iz­vod­nja i uvoz voj­ne opre­me i na­o­ru­ža­nja, iz­da­va­nje rje­še­nja o re­gi­stra­ci­ji stra­nog ula­ga­nja, dio ovla­šće­nja u obla­sti ci­vil­ne za­šti­te, in­di­rekt­nog opo­re­zi­va­nja; 2004. pre­ne­sen je zna­čajn dio pla­ni­ra­nja, a ko­or­di­na­ci­ja po tom pi­ta­nju sa en­ti­te­ti­ma uči­nje­na je lič­nom umje­sto in­sti­tu­ci­o­nal­nom... Dio ovla­šće­nja oko raz­vo­ja ta­ko­đe je pre­ne­sen, još dio ovla­šće­nja oko me­tro­lo­gi­je pre­ba­čen je sa en­ti­te­ta, ve­ći dio stan­dar­di­za­ci­ja pre­ne­sen je na no­vo­o­sno­va­ni BiH za­vod, od­u­zet je dio ovla­šće­nja en­ti­te­ta u ener­ge­ti­ci - pri­je sve­ga pre­nos ener­gi­je 110 kV i vi­še, en­ti­tet­ska ovla­šće­nja u sud­stvu pre­ne­se­na su na no­vo­u­spo­sta­vlje­ni Vi­so­ki tu­ži­lač­ki i sud­ski sa­vjet BiH, kao i kon­tro­la jav­nih na­bav­ki, ve­ći dio oba­vje­štaj­no-bez­bjed­no­snih po­slo­va, set ovla­šće­nja u uvo­zu oko po­ljo­pri­vre­de, upra­va za in­di­rekt­no opo­re­zi­va­nje pre­u­ze­la je pra­vo da­va­nja po­tvr­da oko po­je­di­nih ca­rin­skih i po­re­skih olak­ši­ca; 2005. – od­u­zet je dio ovla­šće­nja u obla­sti ener­ge­ti­ke - pri­je sve­ga pi­ta­nje re­gu­la­tor­nih ti­je­la i stva­ra­nje je­din­stve­ne stra­te­gi­je... Iz­vr­šen je i ko­na­čan po­ku­šaj uje­di­nje­nja sta­ti­stič­kih usta­no­va, pre­ne­sen je set ovla­šće­nja u ve­zi sa upra­vlja­njem že­lje­znič­kom struk­tu­rom, kao i ak­ci­ze i po­rez na de­ri­va­te naf­te; 2006. – teh­nič­ka re­gu­la­ti­va pre­ba­če­na je na ni­vo vla­sti u BiH (u dva na­vra­ta to­kom te go­di­ne), uve­de­ne su usta­no­ve na osno­vu BiH Za­ko­na o su­zbi­ja­nju dro­ga, te Za­ko­na o bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja, BiH do­bi­ja pri­ho­de od po­re­za na pro­met, 2007. - kon­tro­la po­slov­nog okru­že­nja i ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća pre­ba­če­ni su na usta­no­ve BiH, a dio ovla­še­nja MUP-a pre­ne­sen na In­sti­tut za ne­sta­la li­ca BiH; 2008. - dr­žav­na po­moć, pod­sti­ca­ji, kon­tro­la kon­ku­rent­no­sti do­šli su u nad­le­žnost jed­nog BiH mi­ni­star­stva, pre­ne­se­na je upra­va nad di­je­lom jav­nih pred­u­ze­ća, re­gu­li­sa­nje pro­me­ta lje­ko­va na ve­li­ko od­u­ze­to je en­ti­ti­ma, a dio teh­nič­ke re­gu­la­ci­je pre­ba­čen na ni­vo BiH.
Da ne spo­mi­nje­mo na but­mir­skom aero­dro­mu od­re­đe­ne za­sta­vu, grb, him­nu...
Vre­me­nom Srp­ska bi iz­gu­bi­la sva ovla­šće­nja, osim pra­znog na­zi­va dr­ža­ve. Ka­sni­je bi pra­va iz­gu­bi­li i Sr­bi – na je­zik, pi­smo, po­sao, rav­no­prav­nost. Zna­mo to iz pri­mje­ra Cr­ne Go­re.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu
u Be­o­gra­du)