Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Do­nald Džon Tramp je od pet­ka u pod­ne 45. pred­sjed­nik Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, naj­ve­će voj­ne, eko­nom­ske i po­li­tič­ke si­le da­nas (a po mno­go če­mu i u isto­ri­ji). S ob­zi­rom na nje­go­vu bi­o­gra­fi­ju, ka­rak­ter i po­li­tič­ka uvje­re­nja, to je do­ga­đaj ko­ji je ma­lo ko oče­ki­vao, a od ko­ga su, po­sle nje­go­vog ina­u­gu­ra­ci­o­nog go­vo­ra, po­ve­ća­na glo­bal­na stra­ho­va­nja.
Spo­lja, ”Dan T” je bio i dan još jed­ne pro­sla­ve ame­rič­ke de­mo­kra­ti­je, ce­re­mo­ni­jal­ne pri­mo­pre­da­je vla­sti s jed­ne de­mo­krat­ski iza­bra­ne lič­no­sti na dru­gu. Ma­nje spek­ta­ku­la­ran, do­du­še, od ra­ni­jih, ali je či­nje­ni­ca da se ame­rič­ki pred­sjed­ni­ci bi­ra­ju i usto­li­ču­ju po pra­vi­li­ma ko­ja se su­štin­ski ni­su pro­mi­je­ni­la od 1789. za po­što­va­nje (bez ob­zi­ra na na­še nad­me­no pod­sje­ća­nje da su ne­ki plo­to­vi u Sr­bi­ji sta­ri­ji od ame­rič­ke dr­ža­ve).
U su­šti­ni, me­đu­tim, ise­lje­nje iz Bi­je­le ku­će Ba­ra­ka Oba­me i use­lje­nje Do­nal­da Tram­pa je me­đaš či­je se po­sle­di­ce tek na­slu­ću­ju. No­vi ame­rič­ki pred­sjed­nik, pr­vi ko­ji se pri­je kan­di­do­va­nja ba­vio is­klju­či­vo bi­zni­som, pr­vi bez ika­kvog po­li­tič­kog is­ku­stva, pr­vi ko­ji je otvo­re­no kr­šio sve va­že­će nor­me po­li­tič­ke ko­rekt­no­sti, pr­vi ko­ji je po­bi­je­dio sa sko­ro tri mi­li­o­na gla­so­va ma­nje od iz­bor­nog ri­va­la, pr­vi či­ja je po­bje­da pod sum­njom zbog ozbilj­nih in­di­ci­ja da joj je do­pri­ni­je­la jed­na stra­na si­la (na spi­sku pre­se­da­na ima još pri­lič­no stav­ki) - na­ja­vlju­je no­vu eru u Ame­ri­ci, a zbog nje­ne ”te­ži­ne” u me­đu­na­rod­nim po­slo­vi­ma i u svi­je­tu.
Tram­pov ”dan pr­vi” u Va­šing­to­nu, u pe­tak tmu­ran, sa si­plji­vom ki­šom, po svom sa­dr­ža­ju ni­kog ni­je iz­ne­na­dio. Tramp osta­je Tramp, s bit­nom raz­li­kom: o nje­go­voj po­li­ti­ci vi­še ne tre­ba da se na­ga­đa, već sa­mo da se pom­no pra­ti.
Njen pr­vi čin: be­sje­da po­sle za­kle­tve, oče­ki­va­no je bi­la bez ora­tor­skih bra­vu­ra vi­đe­nih u pret­hod­nim pred­sjed­nič­kim ina­u­gu­ra­ci­ja­ma. Na­ja­vlje­na je kao ”fi­lo­zof­ska”, ali je po sve­mu bi­la – de­ma­go­ška. Umje­sto da po­nu­di ru­ku po­mi­re­nja ci­je­loj na­ci­ji, Tramp se obra­tio sa­mo svo­ji­ma, oni­ma ko­ji su gla­sa­li za nje­ga.
To­kom 16 mi­nu­ta, ko­li­ko je go­vor tra­jao, iz­nio je mrač­nu sli­ku Ame­ri­ke u ko­joj ca­ru­ju ban­de i kri­mi­nal, upo­tri­je­biv­ši čak i iz­raz ”ame­rič­ki po­kolj”. Br­za pro­vje­ra či­nje­ni­ca, ko­ju su oba­vi­li ne­ki ame­rič­ki me­di­ji, pod­sje­ti­la je me­đu­tim da je sto­pa kri­mi­na­la u ze­mlji da­nas naj­ni­ža u po­sled­njih 20 go­di­na, uklju­ču­ju­ći tu i upo­tre­bu nar­ko­ti­ka me­đu ame­rič­kim ti­nej­dže­ri­ma.
Nje­go­vu po­ru­ku da je on na če­lu ”isto­rij­skog po­kre­ta” opo­vr­ga­va već iz­ni­je­ti po­da­tak o pred­no­sti Hi­la­ri Klin­ton u ukup­nom bro­ju gla­so­va, a fo­to­gra­fi­je sa ina­u­gu­ra­ci­je ne­dvo­smi­sle­no su po­tvr­di­le dra­stič­no ma­nji broj uče­sni­ka od obje sve­ča­no­sti na ko­ji­ma je za­kle­tvu po­la­gao Ba­rak Oba­ma.
Tvrd­nja da su se dru­ge ze­mlje obo­ga­ti­le na ra­čun Ame­ri­ke, te da je ona zbog to­ga za­o­sta­la, ta­ko­đe su po­ka­za­le već po­slo­vič­nu Tram­po­vu ”rav­no­du­šnost pre­ma isti­ni”: SAD su i da­lje naj­bo­ga­ti­ja ze­mlja svi­je­ta (pre­ma po­da­ci­ma Svjet­ske ban­ke) i ame­rič­ka sto­pa ne­za­po­sle­no­sti je is­pod pet od­sto – što je te­o­ret­ski pu­na za­po­sle­nost…
I ta­ko da­lje. Nje­go­va po­ru­ka da je od mo­men­ta nje­go­vog usto­li­če­nja vlast iz ru­ku po­li­ti­ča­ra pre­šla u ru­ke na­ro­da te­ško mo­že da bu­de uvjer­lji­va kad se zna da je za čla­no­ve svog ka­bi­ne­ta oda­brao uglav­nom biv­še ge­ne­ra­le i pri­pad­ni­ke me­na­džer­ske eli­te sa Vol­stri­ta, či­je je ukup­no bo­gat­stvo oko 14 mi­li­jar­di do­la­ra.
U be­sje­di je sa­mo us­put­no po­me­nuo da će ”za­dr­ža­ti sta­ra sa­ve­zni­štva”: nje­go­va sli­ka svi­je­ta je ona po ko­joj dru­gi ”iz­ra­blju­ju Ame­ri­ku”. Ni ri­je­či o ame­rič­kim vri­jed­no­sti­ma, nje­nom mi­si­o­nar­stvu u pro­mo­vi­sa­nju ljud­skih pra­va, de­mo­kra­ti­je i glo­bal­nom li­der­stvu. ”Ame­ri­ka pri­je sve­ga” gla­si nje­go­va pa­ro­la, što učvr­šću­je uvje­re­nje da je po­če­tak Tram­po­ve ere ujed­no i kraj ”ame­rič­kog sto­lje­ća”.
Ukrat­ko, Ame­ri­ka je od pet­ka te­ško pre­po­zna­tlji­va i u da­ni­ma ko­ji do­la­ze svi su iz­gle­di da to bu­de još ma­nje. To što će bi­ti sa­mo jed­na me­đu ve­li­kim si­la­ma ne mo­ra da bu­de ne­što lo­še – nje­na post hlad­no­ra­tov­ska oho­lost ni­je do­ni­je­la do­bro i njen in­ter­ven­ci­o­ni­zam je u te­me­lji­ma da­na­šnjeg ha­o­sa na Bli­skom is­to­ku ko­ji po­tre­sa Evro­pu.
Ali, Ame­ri­ka je bi­la sto­žer unu­tra­šnjeg je­din­stva Za­pa­da, pa ti­me i pred­vi­di­vo­sti glo­bal­nog po­ret­ka. Ame­rič­ki na­ci­o­na­li­zam ko­ji je na­ja­vio Tramp pod­sta­ći će i na­ci­o­na­li­zme dru­gih, Ki­ne pri­je sve­ga, pa se s raz­lo­gom stre­pi od su­ko­ba tih na­ci­o­na­li­za­ma. Svi­jet, sa Tram­po­vom Ame­ri­kom, bi­će sva­ka­ko svi­jet sa vi­še ri­zi­ka i ma­nje bez­bjed­no­snih osi­gu­ra­ča. Da­kle, svi­jet glo­bal­nih kon­fron­ta­ci­ja.
Utje­ha bi je­di­no mo­gla da bu­de u op­ti­mi­stič­kom sta­vu da ”tram­pi­zam” ne­će po­tra­ja­ti. Da će, ra­ni­je ili ka­sni­je, no­vi pred­sjed­nik sa svo­jim eks­tre­mi­zmom i pr­tlja­gom ko­ji je unio u Bi­je­lu ku­ću – pr­tlja­gom u ko­jem je pu­no kon­fli­ka­ta in­te­re­sa, po­ten­ci­jal­ne ko­rup­ci­je (ni­je se od­re­kao svo­jih po­slov­nih in­te­re­sa), pri­jet­nja­ma ko­je do­no­se is­tra­ge o ru­skim ve­za­ma nje­go­vog okru­že­nja, skri­va­li­ca­ma oko nje­go­ve po­re­ske isto­ri­je (u ko­joj su i či­nje­ni­ce o to­me ko­li­ko i ko­me sve du­gu­je) – do­ći u su­kob sa si­ste­mom, ko­ji će ga ili ob­u­zda­ti, ili, ne us­pi­je li u to­me, za­mi­je­ni­ti.
(Autor je biv­ši glav­ni
i od­go­vor­ni
ured­nik ,,Po­li­ti­ke’’)