Pi­še: Vo­jo Vu­le­tić


Od­lu­čio sam da ovu ko­lum­nu poč­nem sa „ni­gdje ne­bo ni­je pla­vo kao iz­nad Cr­ne Go­re“. Taj stih, li­je­po iz­ve­den uz zvu­ke mu­zi­ke i mi­lo­zvu­čan glas iz­vo­đa­ča, pro­sto pu­ni gru­di za­do­volj­stvom.
I ne sa­mo ne­bo... Tu je i pla­vo si­nje mo­re, vi­še bi­ser­nih je­ze­ra, ze­le­nih po­lja i do­li­na, pro­stor­nih šu­ma i gi­zda­vih pla­ni­na i sve to ukra­ša­va­ju pre­li­je­pe vi­ju­ga­ve ri­je­ke, po­ne­kad i buj­ni po­to­ci. Ri­ječ­ju, pre­li­je­pa ze­mlja. Uz to , ze­mlja sa svo­jom bo­ga­tom isto­rij­skom i du­hov­nom ver­ti­ka­lom , vi­te­škom i hu­ma­nom tra­di­ci­jom. Ma­la ze­mlja sa par sto­ti­na hi­lja­da sta­nov­ni­ka ko­ja ima sve uslo­ve za li­jep i do­sto­jan­stven ži­vot nje­nih ži­te­lja. No, ni­ka­ko da do­đe­mo do to­ga i do jed­nog sklad­nog dru­štve­nog si­ste­ma i od­no­sa gdje će svi gra­đa­ni ima­ti iste šan­se i odr­ži­vu so­ci­jal­nu si­gur­nost. Da ni­je bi­lo po­hle­pe i kri­mi­nal­ne sklo­no­sti s te­žnjom za lič­nim bo­gat­stvom, šan­su da iz­gra­di ta­kav dru­štve­ni od­nos to­kom du­gog pe­ri­o­da vla­da­vi­ne imao je Mi­lo Đu­ka­no­vić. No , umje­sto da bu­de ta­ko, Đu­ka­no­vi­ća vi­še od po­lo­vi­ne gra­đa­na Cr­ne Go­re na­zi­va­ju lo­po­vom i ma­fi­ja­šem... Kao i sva­ki dik­ta­tor, on vje­ru­je da tre­ba do­ži­vot­no da vla­da i dr­ža­vu sma­tra svo­jom pr­ći­jom, či­ne­ći ko­je­ka­kve ma­ri­fe­tlu­ke, po­seb­no ovih da­na na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra ko­ji su li­či­li na smu­še­nu po­zo­ri­šnu pred­sta­vu. Đu­ka­no­vić ne pre­za ni od to­ga da di­je­li te­ške, im­pro­vi­zo­va­ne op­tu­žbe na ra­čun svo­jih po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka, po­seb­no De­mo­krat­skog fron­ta. Ta­kva re­to­ri­ka, u in­ter­vjuu TV „Pink“ 9. no­vem­bra, ne­pri­mje­re­na je zre­lom, po­li­tič­ki i kul­tur­no iz­ra­slom dr­žav­ni­ku, ka­kvim se Đu­ka­no­vić ne mo­že sma­tra­ti. Đu­ka­no­vić pro­sto za­ne­ma­ru­je lo­pov­sku pri­va­ti­za­ci­ju i de­se­ti­ne hi­lja­da rad­ni­ka iz­ba­če­nih na uli­ce, ko­je je po­tom slao na Fond PIO uz ve­o­ma mi­zer­ne pen­zi­je. Za­po­sta­vlja svo­ja la­žna obe­ća­nja da će za­po­sli­ti oko 40.000 mla­dih lju­di, da će po­ve­ća­ti stan­dard gra­đa­na, a on uvo­di za­mr­za­va­nje pen­zi­ja i po­rez na pla­te i pen­zi­je, na­mjer­no za­ne­ma­ru­ju­ći po­re­ske oba­ve­ze svo­jih or­ta­ka i po­ma­ga­ča u odr­ža­va­nju na vla­sti. Pro­zi­va mno­ge za ko­je­ka­kve „zlo­u­po­tre­be“, a ne uzi­ma u ob­zir da je u Nik­ši­ću da bi obez­bi­je­dio od­bor­nič­ku ve­ći­nu ku­pio Dra­ga Đu­ro­vi­ća, da je ra­di odr­ža­va­nja na vla­sti pri­li­kom gla­sa­nja o nje­go­vom po­vje­re­nju ku­pio Dar­ka Pa­jo­vi­ća i usto­li­čio ga na mje­sto dru­gog čo­vje­ka u dr­žav­noj hi­re­jar­hi­ji... I još mno­go to­ga. Za­bo­ra­vlja na Te­le­kom, KAP, EPCG, „Li­men­ku“, sa­na­ci­ju po­ro­dič­ne Pr­ve ban­ke, na uni­šte­nje sve­ko­li­ke pri­vre­de, mo­ral­nog, du­hov­nog i eko­nom­sko-so­ci­jal­nog si­ste­ma, na uvo­đe­nje dr­ža­ve u du­žnič­ko rop­stvo. Mno­go zla. I još is­pri­ča či­tav plan ko­ji je pri­pre­mio sa svo­jim bo­jov­ni­ci­ma i kri­mi­nal­ci­ma za dan iz­bo­ra, a on­da po­ku­ša­va da to pre­ba­ci na De­mo­krat­ski front... Još na­ja­vi i do ko­je cr­te će se kre­ta­ti slo­bo­de lju­di i do­seg de­mo­kra­ti­je u Cr­noj Go­ri. Dr­žav­nič­ki, ne­ma šta! U stva­ri, tim iz­ja­va­ma tra­si­ra put svom na­mje­šte­ni­ku ako bu­de iza­bran za pre­mi­je­ra. No, sve ma­hi­na­ci­je i ma­ni­pu­la­ci­je ko­je Đu­ka­no­vić po­ku­ša­va da pre­ba­ci sa se­be na DF-a ne­će baš mo­ći da do­bi­ju na va­lid­no­sti. Ni­je­su li­de­ri DF-a na­iv­ni lju­di. Zna­ju oni, kao i ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re, s kim ima­ju po­sla. Na če­lu DF-a su, po mom su­du ko­ji ni­je pro­iz­vo­ljan, ve­o­ma zre­le lič­no­sti ko­je su spo­sob­ne i sprem­ne da Cr­nu Go­ru po­ve­du u sreć­ni­ju bu­udćnost.
Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac je po­seb­na pri­ča. Iz nje­go­ve ulo­ge u iz­vo­đe­nju „dr­žav­nog uda­ra“ mo­že se za­klju­či­ti da je sve što je do­sad ra­dio ura­dio po pla­nu i do­go­vo­ru sa Đu­ka­no­vi­ćem. Po­seb­no Bu­dvu, jer je to tre­ba­lo Đu­ka­no­vi­ću da za­do­vo­lji za­htje­ve svo­jih ino -ga­zda kad je ri­ječ o na­vod­nom ob­ra­ču­nu s kri­mi­na­lom na vi­šem ni­vou. Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac se po­nio kao pro­pa­gan­di­sta i je­di­ni po­zva­ni da za­šti­ti pre­mi­je­ra od „na­je­zde“ pro­iz­vo­đa­ča „dr­ža­nog uda­ra“ i pri­jet­nji hap­še­njem i li­kvi­da­ci­jom. Ru­žna je i tu­žna sli­ka ko­ja se ovih da­na ša­lje i o SDT, i o pre­mi­je­ru, i o na­šoj dr­ža­vi. Sve to gra­đa­ni ve­o­ma do­bro pre­po­zna­ju i ne­će ih za­ve­sti i za­va­ra­ti Đu­ka­no­vić nje­go­vom dr­skom, la­žnom i ne­pri­stoj­nom re­to­ri­kom. U stva­ri , Đu­ka­no­vi­ćev je pro­šlost... Sam se­be je ba­cio u isto­rij­ski br­log.