Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

„Isti­na je, od­lu­čio sam da za­vje­štam or­ga­ne že­le­ći da po­mog­nem ne­kom ko­ga ne us­pi­jem da pri­mim onih da­na ka­da is­cje­lju­jem do­di­rom od pet do de­vet, i ako me jed­nom mo­žda vi­še, even­tu­al­no, ma­da ne vje­ru­jem, RIK ne­će do­zvo­li­ti, ne bu­de me­đu va­ma, ali sva­ko ko se ro­di pri­rod­no mo­ra i da ode, a zna se da ja gdje god odem do­če­ka­ju me sa odu­še­vlje­njem, di­vlje­njem i mi­li­jar­da­ma na­mi­je­nje­nim in­ve­sti­ci­ja­ma u Sr­bi­ji!
Za­što se on­da ne bih vra­tio kad odem; zar je ma­lo što za­vje­šta­vam Sr­bi­ju ja­ču i per­spek­tiv­ni­ju od Ba­bi­će­ve be­ši­ke; što osta­vljam BDP ve­ći GDP-a (što ne zna­či ni­šta, ali vi to ne zna­te, a ni­ko ne­ma hra­bro­sti da pi­ta, pa će već sju­tra no­vi­ne pi­sa­ti o isto­rij­skom GDP-u u Sr­bi­ji, a ana­li­ti­ča­ri tu­ma­či­ti kao da su dok­to­ri­ra­li na od­no­su BDP- GDP...); na kra­ju, zar je ma­lo što sam po­lo­žio ka­men te­me­ljac za za­vje­šta­nja, usme­na pre­da­nja, obe­ća­nja, vi­zi­je i osta­le de­sti­la­te ma­gle, pa bi još i or­ga­ne da osta­vim?!
Pa, na­rav­no da ću ih osta­vi­ti, ne znam za­što ne­ko po­ten­ci­ra da ne­ću kad sam do­ka­zao svo­ju na­mje­ru osta­viv­ši još 2008. onaj ve­li­ki or­gan bez ko­jeg sam mi­slio da se ne mo­že- Še­še­lja, ali sam na­kon kra­ćeg opo­rav­ka to­kom ko­jeg sam bio pri­klju­čen na apa­ra­te za vje­štač­ko di­sa­nje pre­ko To­me i ne­kih am­ba­sa­da ko­je su mi po­mo­gle u re­ha­bi­li­ta­ci­ji- stao na no­ge i na­sta­vio da­lje re­kav­ši se­bi: „Va­la, ako se mo­že ži­vje­ti bez Vo­je mo­že i bez Ko­so­va i Me­to­hi­je, Re­pu­bli­ke Srp­ske, pen­zi­o­ne­ra, so­ci­jal­nih slu­ča­je­va, ne­za­po­sle­nih, trud­ni­ca, po­ro­di­lja...i osta­log što spa­da u ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­ne ka­te­go­ri­je ko­je šte­te zdra­vlju i man­da­tu, i bez ko­jih se mo­že sa­mo ako čo­vjek ima vo­lju da kao sva­kom po­ro­ku ka­že- NE!”
Sve na­mje­ra­vam da do­ni­ram, ne pla­še­ći se da iz­go­vo­rim i šta, iako su svi zna­li ali ni­ko ni­je imao hra­bro­sti da ka­že, a ka­mo­li za­vje­šta, ali ja ho­ću: Vu­li­na, Ste­fa­no­vi­ća, Zo­ra­nu, Zla­ti­bo­ra, Vu­jo­vi­ća, Ba­bi­ća, Jor­go­va­an­ku, Se­la­ko­vi­ća, Ve­lju, Ivi­cu, Sla­vi­cu, Ma­ju... Sve osim Ra­si­ma, ka­žu lje­ka­ri da nje­ga sva­ki or­ga­ni­zam po­ku­ša­va da od­ba­ci, ali da se ne­ka­ko uhva­ti za sa­mu kič­mu i ne pu­šta!
Bez raz­mi­šlja­nja za­vje­šta­vam i To­mu, ma­da ka­žu da umje­sto nje­ga mo­že da po­slu­ži i pra­zna ča­ša od jo­gur­ta, ali nek’ ide sve, ni­šta ne že­lim da za­dr­žim za se­be, jer znam da će na­u­ci, me­di­ci­ni i vi­ce­vi­ma bi­ti od su­štin­skog zna­ča­ja!
Ako me pi­ta­te da li se pla­šim, re­ći ću bez uvi­ja­nja- da, pla­šim se, jer strah je u pri­ro­di sva­kog čo­vje­ka, pa i Kr­ko­ba­bi­ća ko­jem sam re­kao da pla­ni­ram da ga za­vje­štam, a on pre­bli­je­dio, sje­tio se da­na ka­da su fa­ra­o­ni­ma va­đe­ni or­ga­ni pri­je mu­mi­fi­ka­ci­je i ne­kog ne­sreć­nog slu­ča­ja kad su tr­go­va­li s or­ga­ni­ma di­no­sa­u­ru­sa, što ni­kad ni­je do­ka­za­no pa i ne­ma po­tre­be za is­tra­gom!
Za­vje­šta­vam či­ta­vu opo­zi­ci­ju na če­lu s onim Paj­ti­ćem, ma­da iskre­no ne znam šta bi od nje­ga mo­glo da se is­ko­ri­sti osim Mi­ću­no­vi­ća kao čir na skup­štin­skoj bla­gaj­ni, ako ne­ko­me već tre­ba čir?!
Osta­vljam či­tav na­rod, bre!
Pr­ven­stve­no onaj dio ko­ji ni­je gla­sao za me­ne, ne­ka ga pre­sa­đu­ju ma­da je, re­al­no, to in­fi­ci­ra­no tki­vo ko­je je naj­bo­lje dr­ža­ti na iz­u­zet­no ni­skoj tem­pe­ra­tu­ri i u ve­li­kom stra­hu; a ne­ću ža­li­ti ni onaj dio ko­ji je pre­mu­dro gla­sao za li­stu ko­je sam bio no­si­lac, kao što sam no­si­lac naj­skrom­ni­jih odi­je­la, obu­će po­zajm­lje­ne od bra­ta, la­be­la od La­zan­skog ko­ji ne ko­ri­stim ni po naj­ve­ćim sme­to­vi­ma kad spa­sa­vam dje­cu i mla­đe ado­le­scen­te od Fe­ke­ti­ća pa do Var­da­ra i Tri­gla­va, ali i no­si­lac ide­je, vi­zi­je i po­li­ti­ke ko­ja je Sr­bi­ju uči­ni­la li­de­rom u ra­stu GDP-a, FMP-a i SRM-a!
Za­vje­šta­ću, nek’ se zna i to, raz­de­ljak ko­ji ne ža­lim da po­ki­sne dok ka­me­re sni­ma­ju; lo­pa­tu ko­jom sam po­lo­žio ono­li­ke te­melj­ce; ma­pu gdje se na­la­ze ka­ko ge­ne­ra­ci­je ne bi mo­ra­le da po­la­žu no­ve; sve ugo­vo­re ko­je sam pri­je dvi­je go­di­ne obe­ćao na uvid naj­ka­sni­je za dvi­je go­di­ne od da­na ka­da ja ka­žem da su pro­šle dvi­je go­di­ne; čo­vje­ka iz vr­ha grad­ske vla­sti od­go­vor­nog za slu­čaj „Sa­va­ma­la”; in­di­ci­je da su Hr­va­ti i mar­sov­ci obo­ri­li voj­ni he­li­kop­ter; sva tri isto­rij­ska od­liv­ka ka­ši­či­ca za ka­fu pro­iz­ve­de­nih u sme­de­rev­skoj Že­lje­za­ri; obje ci­je­vi „Ju­žnog to­ka” da se od njih na­pra­ve to­bo­ga­ni za pr­vi par­kić u „Be­o­gra­du na vo­di”; dok­to­ra­te naj­bli­žih sa­rad­ni­ka ko­je su po­šte­no ste­kli uče­njem i po­u­ze­ćem; re­kord­ni iz­voz „fi­ja­ta 500” u gra­do­ve oko Kra­gu­jev­ca i onih pet ko­ma­da ko­je smo iz­ve­zli u Ru­si­ju pa su vra­će­ni da im se mon­ti­ra­ju toč­ko­vi što je sit­ni­ca, za­bo­ra­vlje­na zbog ro­ko­va i us­hi­će­nja...
Ma, do­ni­ram i ko­žu s le­đa na­ro­da, bre, ne že­lim ni­šta da osta­ne što ne­ko­me mo­že da ko­ri­sti, i na­da­sve že­lim da to uči­nim ano­nim­no, jer ne že­lim da sa­ku­pljam jef­ti­ne po­e­ne na či­nje­ni­ci da sva­ki or­gan mo­ra da ima eti­ke­tu s mo­jim pot­pi­som i da sva­ki pri­ma­lac mo­ra da me sla­vi kao kr­snu sla­vu i umje­sto ,,Amin’’ ka­že- Alek, osim ako baš ne že­li da osta­ne bez po­sla ako ga ima, ili da ne do­bi­je ako ga vje­ro­vat­ni­je ne­ma!
Eto, ni­sam že­lio da eks­plo­a­ti­šem ovu te­mu, ali kad ste već in­si­sti­ra­li mo­rao sam da otvo­rim du­šu, a u njoj- ni­šta!
Mi­slim, ni­šta jer sam sve dao!
Sve, bre, do zad­nje ka­pi va­še kr­vi...”