Pro­šlo je de­set go­di­na od re­fe­ren­du­ma u Cr­noj Go­ri. De­set go­di­na od, vla­sto­dr­šci re­ko­še, „po­vrat­ka i ob­no­ve dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re’’. De­ce­ni­ja od is­pra­vlja­nja isto­rij­ske ne­prav­de i, ka­ko ve­li­ki ve­zir re­če, ‘’po­ni­šte­nja, anek­si­je od stra­ne Sr­bi­je i sram­nih od­lu­ka Pod­go­rič­ke skup­šti­ne’’. Pri­pre­me za pro­sla­vu bi­le su vi­še ne­go obim­ne. Sva­ki dan se na dr­žav­noj te­le­vi­zi­ji po­zi­va­lo na vječ­nost Cr­ne Go­re. Me­di­ji su mje­se­ci­ma ra­ni­je po­ten­ci­ra­li ve­li­či­nu isto­rij­skog do­ga­đa­ja. Na hi­lja­de i hi­lja­de re­kla­ma i bil­bor­da pre­pla­vi­le su ma­lu i na­pa­će­nu ze­mlju sta­vlja­ju­ći u pr­vi plan ne­za­vi­snost i vječ­nost, a sve dru­ge te­me gu­ra­ju­ći u za­pe­ćak. Ne­nor­mal­na ko­li­či­na za­sta­va u svim gra­do­vi­ma kao da je tre­ba­lo da za­mi­je­ni lju­de i po­svje­do­či ra­dost kva­zipra­zni­ka. Ni­ko vi­še ni­je go­vo­rio o uni­šte­noj eko­no­mi­ji, pro­pa­loj pri­vre­di, ve­li­kom ino­stra­nom du­gu, ras­pa­du pred­u­ze­ća, ner­je­ši­vim pro­ble­mi­ma ko­je ima­ju rad­ni­ci KAP-a i „Ra­do­ja Da­ki­ća’’, ne­za­po­sle­noj omla­di­ni, kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji u vr­hu dr­ža­ve. Sva pri­ča se sve­la na oslo­bo­đe­nje od Sr­ba i Sr­bi­je. A Sr­bi­ja ni­kad ni­je oku­pi­ra­la Cr­nu Go­ru. Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra su jed­no bi­će, jed­no ti­je­lo, du­ša i sr­ce i sve ne­i­sti­ne i pri­če o oku­pa­ci­ji su zlo­čin pre­ma svom na­ro­du. To je kao da maj­ka oku­pi­ra i uda­vi svo­je če­do ili da di­je­te ubi­je svo­ju maj­ku. Po­go­to­vo ako se zna da je Pod­go­rič­ka skup­šti­na le­gi­ti­man po­li­tič­ki akt ko­ji je ta­da po­dr­ža­va­lo 90 od­sto lju­di u Cr­noj Go­ri. Ovih de­se­tak pro­ce­na­ta ko­ji su bi­li pro­tiv to­ga ni­je­su to ra­di­li iz ubje­đe­nja već iz mo­ral­ne oba­ve­ze pre­ma vla­da­ju­ćoj di­na­sti­ji Pe­tro­vi­ć i kra­lju Ni­ko­li ko­ji je na­pu­štio ze­mlju. Ni­je spor­na dr­žav­nost Cr­ne Go­re, ka­ko bi i bi­la. Ber­lin­ski kon­gres je ja­sno de­fi­ni­sao Cr­nu Go­ru kao dr­ža­vu ko­ju je pri­znao či­tav svi­jet. I ona od ta­da tra­je i ja­ča, jer je po­sta­vlje­na na tra­di­ci­o­nal­nim te­me­lji­ma sve­to­rod­ne lo­ze Pe­tro­vi­ća i osta­lih srp­skih vi­te­zo­va i ju­na­ka to­ga vre­me­na. Na­po­mi­njem, srp­skih jer u Cr­noj Go­ri Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i Nje­go­ša naj­ve­ća sra­mo­ta je bi­lo bi­ti Cr­no­go­rac a ne bi­ti Sr­bin. Spor­no je to što je re­fe­ren­dum o ne­za­vi­sno­sti bru­tal­no po­kra­den, na­met­nut od stra­nih si­la i što je tim či­nom Cr­na Go­ra pre­sta­la da po­sto­ji u svom iz­vor­nom ob­li­ku. Na­pra­vlje­na je pri­vat­na dr­ža­va Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i ne­ko­li­ko po­ro­di­ca ko­je su je, ka­ko vi­di­mo na pri­mje­ru Ma­ro­vi­ća i osta­lih čel­ni­ka DPS-a, oče­ru­pa­le i opljač­ka­le. Cr­na Go­ra po­sta­je an­ti­srp­ska zbog pri­vat­nih in­te­re­sa i lo­po­vlu­ka vla­da­ju­će par­ti­je. Kao pra­vi dik­ta­tor, Đu­ka­no­vić na­rav­no ima či­tav re­pre­siv­ni apa­rat uz se­be, u ko­me pred­nja­če Du­ško Mar­ko­vić, nje­gov klan iz Moj­kov­ca i Nik­ši­ća­ni ko­ji pred­vo­de po­li­cij­ske sna­ge u Cr­noj Go­ri pred­vo­đe­ni Ko­pri­vi­com, Bla­go­je­vi­ćem, Lje­ško­vi­ćem i Ja­nju­še­vi­ćem. Na pro­sla­vi, ko­ja je u svim gra­do­vi­ma do­ži­vje­la fi­ja­sko, re­žim i po­sled­nji evrop­ski dik­ta­tor jav­no ob­ja­vlju­ju pro­gon Sr­ba u Cr­noj Go­ri. An­ti­srp­ska hi­ste­ri­ja po­sta­je ne­što što je mo­der­no. Da se ne na­lju­ti rat­ni zlo­či­nac Ha­šim Ta­či ko­ji je va­dio srp­ske utro­bi­ce u „Žu­toj ku­ći’’, a po­zvan kao naj­stid­ni­ji gost na ve­se­lje na kom ne­ma srp­skog ko­la. Sva­ki na­rod je pri­su­tan sem srp­ski. Ne­ma ono­ga ko­ji je stvo­rio ovu dr­ža­vu, gi­nuo za nju i kr­vlju svo­jih pre­da­ka svje­do­čio lju­bav i pri­vr­že­nost dr­ža­vi. Vlast ša­lje ja­snu po­ru­ku da Sr­bi­ma ni­je mje­sto u Cr­noj Go­ri. Od­mah na­kon to­ga, ve­le­i­zdaj­nik pri­je­ti Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi. Ka­že: ,,Naj­ve­ći pro­tiv­nik ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re je Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva i lju­di ko­ji je po­dr­ža­va­ju.’’ Pr­vo, cr­kva se ne po­dr­ža­va, ni­je to po­li­tič­ka or­ga­ni­za­ci­ja, ni­ti NVO kao ona ko­ju on fi­nan­si­ra ne­go ne­što sta­ro vje­ko­vi­ma, ve­će od svih nas, dar od Go­spo­da Bo­ga i svje­do­čan­stvo da po­sto­ji­mo, ali on kao ku­mro­vač­ki đak o to­me, na­rav­no, ne­ma poj­ma. Bo­gu ve­li­ko­me hva­la pa ima­mo mu­drog mi­tro­po­li­ta ko­ji zna ka­ko od­go­vo­ri­ti oni­ma ko­ji se Bo­ga ne bo­je i lju­di ne sti­de. Jed­no od naj­ve­ćih ime­na svjet­skog pra­vo­sla­vlja, pa­stir, po­mi­ri­telj i bo­rac za Nje­go­še­vu Cr­nu Go­ru pri­zi­va na ra­zum ne­u­kog, raz­u­la­re­nog i na su­kob sprem­nog dik­ta­to­ra. Šta do­ka­za­ti ne­do­ka­za­nom? Ka­ko sre­bro­ljup­ca od­u­či­ti od po­hle­pe? Ka­ko gor­dog spu­šti­ti na ni­vo nor­mal­nog čo­vje­ka? Ka­ko ono­me ko­ji mr­zi svim svo­jim bi­ćem usa­di­ti lju­bav? Te­ško, ali se vla­di­ka tru­di i na­da. Đu­ka­no­vić nas vra­ća u vri­je­me pri­je Dru­gog svjet­skog ra­ta ka­da je je­dan ši­zo­fre­ni vla­dar ži­go­sao Je­vre­je i sta­vljao im žu­te tra­ke oko ru­ku. Ta­ko i na­ma Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri vlast spre­ma tra­ke ko­je će­mo si­gur­no no­si­ti ako im ne ka­že­mo ‘’DO­STA’’! Do­sta je na­pa­da na Sr­be! Ni­jed­no ko­lo u Cr­noj Go­ri ni­je mo­gu­će bez Sr­ba. Ni­jed­na po­li­tič­ka pri­ča i put ne­će se od­vi­ti bez srp­skog uče­šća u nje­mu. Sr­bi ne­će do­zvo­li­ti da im na nji­ho­voj ze­mlji ne­ko sta­vlja žig i pra­vi ih gra­đa­ni­ma dru­gog re­da. Ni­ko ne­će ote­ti ni­je­dan ma­na­stir u Cr­noj Go­ri i ni­jed­nu cr­kvu ma ko­li­ko mi­slio da je si­lan i mo­ćan. U pa­met se, bra­ćo Sr­bi, i vi ko­ji gla­sa­te DPS i ko­ji se pla­ši­te re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, raz­mi­sli­te ko­li­ko svo­jim gla­som zla či­ni­te na­ro­du ko­jem pri­pa­da­te. A va­ma, bra­ćo Cr­no­gor­ci, da po­ru­čim, što se vječ­no­sti ti­če vje­čan je je­di­no Go­spod Bog i si­la nje­go­va. Vječ­ne su bla­go­da­ti ko­je nam da­je, za­po­vje­sti ko­je mo­ra­mo po­što­va­ti i po­u­ke ko­ji­ma nas uči. Sve ljud­sko je pro­la­zno, tru­le­žno i pro­pa­dlji­vo. U pa­met se do­bro, Cr­no­gor­ci!