Pred­stav­ni­ci tzv. gra­đan­ske opo­zi­ci­je (URA, De­mos, SDP) i DPS-a pot­pi­sa­li su Spo­ra­zum o stva­ra­nju uslo­va za fer i slo­bod­ne iz­bo­re. Pot­pis na do­ku­ment sta­vio je i pred­sjed­nik DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić.
Uči­nje­nom po­slu ne­ma ma­ne, ka­ko se to na­rod­ski ka­že. Ka­da smo iz­dr­ža­li vi­še od dvi­je i po de­ce­ni­je svo­je­vr­sne cr­no­gor­ske autar­hi­je, sa­če­kaj­mo on­da i ovih par mje­se­ci. Uosta­lom, iz­bor­ni ok­to­bar je, ta­ko­re­ći, sju­tra.
Pod­u­če­ni ne­do­pa­dlji­vim is­ku­stvom ali i pri­mje­ri­ma na­ma bli­skog ­tran­zi­cij­skog okru­že­nja, po­sled­njih go­di­na smo s pra­vom zna­li re­ći - dok Za­pad ne od­lu­či da “ga” ski­ne, sve je uza­lud­no.
Ni­je li mo­žda ak­tu­el­ni pro­je­kat pre­la­zne vla­de afir­ma­ci­ja upra­vo te­sin­tag­me, po­če­tak di­so­lu­ci­je, ras­pa­da te si­stem­ske re­žim­ske tje­le­si­ne, ko­ji če­ka­mo to­li­ko du­go, a ko­ji je, ja­sno je, po­dr­žan i vo­đen od­stra­ne me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce?
Po­li­ti­ka i po­li­tič­ke pro­mje­ne go­to­vo ni­kad ne nu­de či­sta i ide­al­na rje­še­nja. To je naj­če­šće “Pro­kru­sto­va po­ste­lja” u ko­joj na si­lu po­ku­ša­va­mo ne­ke dru­štve­ne vri­jed­no­sti str­pa­ti u okvi­re ko­ji mu ne od­go­va­ra­ju. Po­seb­no u auto­ri­tar­nim dr­ža­va­ma ko­je dio na­sle­đa vu­ku iz isto­ri­je tzv. “re­al­nog” so­ci­ja­li­zma, uz so­lid­ne pri­mje­sa vul­gar­nog li­be­ra­li­zma i ma­fi­o­kra­ti­je. ( Ina­če, Pro­kru­sto­va po­ste­lja je ču­ve­na po­ste­lja iz grč­kih mi­to­va, ko­ju je iz­u­mio Pro­krust i u ko­ju je po­zi­vao lju­de da se od­mo­re u nje­go­voj go­sti­o­ni­ci. A on­da bi oso­bi u le­že­ćem po­lo­ža­ju, ako je du­ža od “po­ste­lje”, od­sje­kao no­ge da bi se du­ži­ne po­klo­pi­le. Ako je oso­ba, pak, kra­ća od po­ste­lje, nje­no ti­je­lo bi bi­lo ras­te­za­no, da bi se, opet, du­ži­ne po­klo­pi­le.)
Ka­da bi prav­dao ne­ki ne­lo­gi­čan i zbu­njuj­ći po­tez svo­je ad­mi­ni­stra­ci­je, le­gen­dar­ni kar­di­nal Ri­še­lje bi po­te­zao ču­ve­ni kon­cept- “ra­i­son d’État” (“re­zon dr­žav­nog raz­lo­ga”), ili­ti, do­bro­bit dr­ža­ve oprav­da­va sva sred­stva.
Me­đu­tim, la­ko je mo­gu­će da će se ovaj na­por “pre­go­va­ra­ča” okre­nu­ti,po za­ko­ni­ma neo­cr­no­gor­ske po­li­tič­ke fi­zi­ke ka te­ži gra­vi­ta­ci­o­ne si­le DPS-a i da će re­zon dr­žav­nog raz­lo­ga osta­ti u ro­po­tar­ni­ci po­tro­še­nih ku­li­sa.
Zar sko­ra­šnji is­hod lo­kal­nih iz­bo­ra u Tiv­tu ni­je sna­žno i pe­čat­no obe­smi­slio do­go­vor o pre­la­znoj vla­di iz­me­đu di­je­la opo­zi­ci­je i DPS-a,pri­je ne­go što je pot­pi­san?
Naj­ve­ći gu­bit­nik ti­vat­skih iz­bo­ra je ide­ja pre­la­zne vla­de, na­rav­no ne i njen re­žim­ski dio, ali i me­to­da boj­ko­ta ako će­mo po­šte­no.
Da­kle, mo­že li bi­ti da je pre­la­zna vla­da po­vje­re­nja - par eks­e­lans “vu­či­ćev­ski” po­tez Đu­ka­no­vi­ća, od­no­sno, ino­stra­nih uti­caj­nih struk­tu­ra - ko­ji će do­dat­no učvr­sti­ti i po­ja­ča­ti pre­mi­je­ro­vu sve­do­mi­na­ci­ju?
Za­mi­sli­te na ko­ji će na­čin pro­sje­čan gra­đa­nin per­ci­pi­ra­ti ili pro­či­ta­ti po­ru­ku ko­ju bu­de emi­to­va­la za­le­đe­na sli­ka Vla­de sa”opo­zi­ci­o­nim” po­sla­ni­ci­ma kao mi­ni­stri­ma, uz pre­ten­ci­o­zno i stro­go pred­sje­da­va­nje Mi­la Đu­ka­no­vi­ća?
Mi, ko­ji do­ne­kle pra­ti­mo po­li­tič­ku stvar­nost, ko­ji je ni­jan­si­ra­mo i ana­li­zi­ra­mo, ni­smo re­per ko­lek­tiv­nog ili ve­ćin­skog do­ži­vlja­ja po­li­tič­ke i dru­štve­ne fe­no­me­no­lo­gi­je.
Pro­sječ­ni gra­đa­nin si­tu­a­ci­ju po­sma­tra kroz sli­ke, kroz vi­zu­el­ne pred­sta­ve iz pr­vih mi­nu­ta dnev­ni­ka, sa na­slov­ni­ca štam­pe, i taj pro­sječ­ni gra­đa­nin će re­ći - po­gle­daj ka­ko ih je Mi­lo pri­ku­pio i pot­ku­pio, po­str­o­jio, po­ni­zio, ko­rum­pi­rao, i ta­da mit do­bi­ja još sna­žni­je obri­se, još moć­ni­je ova­plo­će­nje. Pro­jek­ci­ja je pot­pu­na ipa­ra­li­šu­ća, uz ja­snu su­ge­sti­ju gla­sa­ču da je opo­zi­ci­ja, ni­šta dru­go do slu­ški­nja vla­sti.
Uz­gred, jed­na stvar vi­še ne­go bi­lo šta dru­go ob­ja­šnja­va svu­po­gub­nost no­vo­na­sta­le ( da li baš no­vo­na­sta­le? ) si­tu­a­ci­je, ali i njen­smjer kre­ta­nja: Mi­lo Đu­ka­no­vić i Du­ško Mar­ko­vić ovih da­na mi­re frak­ci­je pre­go­va­rač­ke opo­zi­ci­je, po­sva­đa­ne oko si­ne­kur­skih po­lo­ža­ja, mo­že se ču­ti u ku­lo­ar­skim pri­ča­ma ili spi­no­vi­ma!
Za­to je URA, do­bra­no svje­sna ovog po­gub­nog efek­ta, u svo­joj “kvo­ti an­ga­žo­va­la lju­de iz ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, od­no­sno od­lič­nog Bo­ri­sa Ma­ri­ća iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje ( po­me­nu­ti uti­caj Za­pa­da ).
Dok će Go­ran Da­ni­lo­vić, ako pri­hva­ti mje­sto mi­ni­stra po­li­ci­je, a sve go­vo­ri da ho­će, opet de­mon­stri­ra­ti taj sko­ro­je­vić­ki i ne­str­plji­vi men­ta­li­tet so­lid­nog di­je­la cr­no­gor­ske opo­zi­ci­je, na ko­ji tra­di­ci­o­nal­no i uspje­šno igra re­žim svih ovih go­di­na.
Te­ško će tu išta pro­mi­je­ni­ti an­ga­žman ne­za­vi­snih i re­žim­ski me­di­ja, no­vi­na i por­ta­la, po pr­vi put na istom za­dat­ku, mo­bi­li­sa­nih sa ci­ljem da oči­gled­no “pe­gla­ju” ovu čud­nu i kom­plek­snu si­tu­a­ci­ju. Ali, ka­ko god uze­li, slo­bod­ni me­di­ji su naj­zdra­vi­ji i naj­či­sti­ji di­o­cr­no­gor­skog dru­štva pa bi kraj­nje bi­lo su­lu­do otva­ra­ti odi­jum pre­ma­nji­ma.
Na istom tra­gu, u po­ku­ša­ju ne­u­tra­li­sa­nja “po­gre­šnog” tu­ma­če­nja­spo­ra­zu­ma, je­ste i ne­ra­zu­mlji­va de­kla­ra­ci­ja ko­ju pot­pi­su­ju Žar­ko Rak­če­vić, Mi­o­drag Le­kić i Sr­đan Mi­lić, oba­ve­zu­ju­ći se da ne­će­pra­vi­ti pred­iz­bor­ne i po­sti­zbor­ne sa­ve­ze sa DPS-om!?
Zar dvi­je ili vi­še stra­na­ka mo­gu bi­ti kon­struk­ti jed­ne je­din­stve­ne­vla­de a da ni­su u ne­koj vr­sti ko­a­li­ci­je ili sa­ve­za? Zar je mo­gu­će uistom tre­nut­ku pot­pi­sa­ti brak i raz­vod kod ma­ti­ča­ra, da se po­slu­ži­mo­e­le­men­tar­nom lo­gi­kom?
De­fi­ni­tiv­no, ula­zi­mo u jed­nu vr­stu jed­no­par­ti­zma, u jed­nu spe­ci­fič­nu”du­hov­nu si­tu­a­ci­ju vre­me­na”, da kroz ma­lo iro­ni­je ci­ti­ram Kar­la Ja­sper­sa.
Ali, kao što re­koh na po­čet­ku - sa­če­kaj­mo epi­log ove pa­pa­zja­ni­je, ipo­že­li­mo uspjeh pre­go­va­rač­koj opo­zi­ci­ji, bez ob­zi­ra na is­ka­za­nu skep­su i ubje­đe­nje da će sve ovo ići sa­mo u ko­rist Đu­ka­no­vi­ću i DPS-u.

Pi­še: Du­ško Ko­va­če­vić