„Bu­gar­ski voz” je kra­đa gla­so­va u ko­joj gla­sač do­bi­je po­pu­njen li­stić is­pred bi­rač­kog mje­sta, uba­ci ga u ku­ti­ju, iza­đe s pra­znim li­sti­ćem ko­ji je do­bio na gla­sač­kom mje­stu, po­ka­že ga Go­spo­da­ru i Go­spo­dar­či­ću, ko­ji mu na­pu­ne džep.
To po­ka­zu­je da je tač­na ona na­rod­na „s kim si – ta­kav si“, sa­mo što se u Sr­bi­ji ova mi­lo­gor­ska vje­šti­na kra­đe gla­so­va na­zi­va „bu­gar­ski voz“ da se vla­si ne do­sje­te. Ma­što­vi­ti su na­ši me­še­ta­ri, pa se u Sr­bi­ji mu­lja­lo ci­je­lu noć i dan po­sli­je iz­bo­ra oko cen­zu­sa, po­što se vi­še par­ti­ja vr­tje­lo par de­se­tin­ki oko cen­zu­sa, pri­je no što su sti­gli gla­so­vi sa Ko­sme­ta. Te gla­so­ve kon­tro­li­še Euleks – Evro­u­ni­jat­ska agen­ci­ja za oku­pa­ci­ju srp­skih ze­ma­lja.
Oni su ras­te­glji­vi, a mo­rao se ugla­vi­ti cen­zus za NA­TO trio Če­du-Čan­ka-Ta­di­ća, po na­lo­gu raz­bi­ja­ča Sr­bi­je iz Baj­de­no­po­li­sa, pa za­tim za Ra­du­lo­vi­ća – „Do­sta je bi­lo“, ko­ga će bi­ti do­sta svi­ma tek ka­da shva­te da je i on neo­li­be­ral, i Bo­ška – „Srp­skih Dve­ri“, ko­je će mu za­tvo­ri­ti San­da, jer su po Ra­ško­vić-te­o­ri­ji „Sr­bi lud na­rod“. To me­še­ta­re­nje omo­gu­ća­va­ju one de­se­tin­ke ko­je ni­su kra­đa, već „kra­duc­ka­nje“, po ču­ve­noj te­o­ri­ji Ve­lje Ili­ća.
Jer, kra­duc­ka­nje se te­že pri­mje­ti od kra­đe, a lo­po­vluk je isti. Še­še­lja ni­su di­ra­li, jer je on pla­ni­ran, i za­to pu­šten iz Ha­ga, da bu­de bez­o­pa­sna opo­zi­ci­o­na ike­ba­na, ra­di pri­vi­da opo­zi­ci­je u par­la­men­tu Sr­bi­je. Paj­ti­će­ve de­mo­kra­te ni­su pro­blem ni kao opo­zi­ci­ja, jer oni mi­sle isto što i vlast – da tre­ba Sr­bi­ju su­no­vra­ti­ti u EU i NA­TO am­bis. Sve u sve­mu ni­šta od pro­mje­na u Sr­bi­ji, ali će cir­kus bi­ti ša­re­ni­ji i raz­je­di­nje­ni­ji, baš po pla­nu evro­a­tlant­skih men­to­ra.
Na to­me se uve­li­ko ra­di i u Cr­noj Go­ri. Da se mi­je­nja ne­što da se ni­šta ne bi pro­mi­je­ni­lo. Za stra­ne men­to­re je bit­no da osta­ne na sna­zi sli­je­pa po­slu­šnost evro­a­tlan­ti­sti­ma, a za sa­da ne­ma­ju po­slu­šni­jeg od Go­spo­da­ra. Ipak, ma­lo šmin­ke je bi­lo po­treb­no u naj­no­vi­joj cr­no­gor­skoj po­li­tič­koj ko­me­di­ji, ra­di de­mo­krat­ske sce­no­gra­fi­je. Ne­ka­kva „vla­da iz­bor­nog po­vje­re­nja“. Da sja­še Kur­ta Kri­vo­mo­zgić, a uz­ja­še „opo­zi­ci­o­ni“ Mur­ta ko­ji se „pro­ti­vi“ vla­sti u ko­joj će bi­ti funk­ci­o­ner!
Za to slu­ži „leks spe­ci­ja­lis“, Mi­lo­še­vi­ćev re­cept da se pri­zna­ju na­lo­zi Za­pa­da, upr­kos vo­lji gra­đa­na. Čim je „spe­ci­ja­lis“, ni­je de­mo­krat­ski, što po­tvr­đu­je Go­spo­da­re­vu naj­ve­ću fi­lo­zof­sku mu­drost da je „Slo­bo­dan ne­što naj­bo­lje što se mo­glo de­si­ti Ju­go­sla­vi­ji...“ Kra­duc­ka­nje na iz­bo­ri­ma u Sr­bi­ji i mi­lo­gor­ski „leks spe­ci­ja­lis“ u Cr­noj Go­ri ima­ju isti smi­sao.
Raz­je­di­ni­ti opo­zi­ci­ju, a oja­ča­ti evro­a­tlant­sku vlast. Na­i­me, Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić su na­u­či­li gra­di­vo iz auto­krat­ske vla­da­vi­ne pret­hod­ni­ka, pa ga pri­mje­nju­ju ko­sti­mi­ra­ni u de­mo­kra­te.
Go­spo­dar­čić je ovim iz­bo­ri­ma opo­slio baj­de­ni­za­ci­ju Sr­bi­je, bar za sa­da, a Go­spo­dar to či­ni „leks – spe­ci­ja­li­som“, ko­ji vi­še li­či na „kleks opo­zi­ci­je“. Taj „kleks“, po eti­mo­lo­gi­ji, mo­že bi­ti i kiks. Do­ći će do da­ljeg raz­do­ra iz­me­đu opo­zi­ci­je ko­ja pri­hva­ta „kleks“, i one ko­ja ne­će da kle­či. Go­spo­dar ne­će pro­pu­sti­ti ni ovu pri­li­ku da za­va­di, pa vla­da. Dio „opo­zi­ci­je“ u vla­sti bi­će iz­bla­mi­ran, jer vlast je za­ra­zna bolj­ka. Bi­ti mi­ni­star u vla­di dik­ta­to­ra zna­či ski­nu­ti opo­zi­ci­o­nu ma­sku.
Go­spo­dar će naj­vi­še pro­fi­ti­ra­ti, jer će osta­ti naj­ve­ća ga­ran­ci­ja evro­a­tlant­skih in­te­re­sa u Cr­noj Go­ri.
Evro­a­tlan­ti­sti po­dr­ža­va­ju Go­spo­da­ra i Go­spo­dar­či­ća, jer su oni „ku­mo­vi“ po­li­tič­kih ho­bot­ni­ca sa ma­fi­ja­škim pri­mje­sa­ma, sprem­ni da se na su­rov na­čin od­rek­nu Ko­so­va i Me­to­hi­je, pri­hva­te neo­li­be­ral­no rop­stvo i na­lo­ge Za­pa­da.
„Opo­zi­ci­ja je kri­va što smo do­šli u ovu si­tu­a­ci­ju, jer ni­je zna­la da je is­ko­ri­sti“ - re­če afo­ri­sti­čar Alek­san­dar Čo­trić.
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)

Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić