Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


Sr­bi­ja oko­va­na sni­je­gom - pre­mi­jer pre­u­zeo od­go­vor­nost za muč­ki udar zi­me, taj pro­kle­ti re­likt pro­šlo­sti ko­jom ma­ni­pu­li­še sta­no­vi­ti taj­kun, ne­ko­li­ko am­ba­sa­do­ra i vi­še N. N. li­ca ko­ja su pod okri­ljem no­ći na­pra­vi­la de­se­ti­na Sne­ška Be­li­ća, ko­ri­ste­ći dje­cu (po­zajm­lje­nu od kom­ši­ja, po­tvr­đe­no) kao iz­go­vor.
-Ja­sno je da gru­dva­ma po­ku­ša­va­ju da uda­re na me­ne, baš kao u no­vo­go­di­šnjoj no­ći pe­tar­da­ma mar­ke “di­na­mi­ta­ra” i onim iskri­ča­vim šta­pi­ći­ma či­je ime je­di­no ja smi­jem da iz­go­vo­rim - pr­ska­li­ce! Ja­sno je da ne­ko­me od­go­va­ra Sr­bi­ja pod sni­je­gom, sad kad smo otvo­ri­li po­gla­vlja u ko­ji­ma se ne po­mi­nje ni ‘’S’’ od sni­je­ga; sad kad su arap­ski in­ve­sti­to­ri pro­sli­na­vi­li zbog mi­nu­sa; sa­da kad Zo­ra­na Ba­bi­ća ma­mi žu­ti sni­jeg da po­klek­ne po­sle 720 da­na neo­d­la­ska u to­a­let, ali po­ru­ču­jem: sni­jeg mo­že da oku­je Sr­bi­ju, ali Sr­bi­ja ni­kad ne­će oko­va­ti sni­jeg, ako razumijete šta že­lim da ka­žem, a že­lim da ka­žem da ne pri­hva­ta­mo ni­ka­kve ste­ge i lan­ce, osim ste­ga ko­je će se pro­iz­vo­di­ti u sme­de­rev­skoj Že­lje­za­ri i lan­ce za toč­ko­ve, uko­li­ko je Al­vi­ro­vić ape­lo­vao da vo­za­či pri­la­go­de vo­žnju zim­skim uslo­vi­ma i skre­nu de­sno kod Aspro­val­te…- po­ru­čio je pre­mi­jer na van­red­no-re­dov­noj kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je po­vo­dom ta­lač­ke kri­ze u ko­joj ne­ko­li­ko pu­te­va, gra­do­va, re­gi­o­na… dr­že či­tav na­rod pod op­sa­dom.
-Na­re­dio sam hit­nu smje­nu svih za­ve­ja­nih pu­te­va, jer ne mo­že čo­vjek bi­ti kriv ako isto­vre­me­no, u sin­hro­ni­zo­va­noj ak­ci­ji, de­se­ti­ne put­nih pra­va­ca od­bi­je da se sa­mo­o­či­sti! Po­li­ci­ja je već pri­ve­la Ibar­sku ma­gi­stra­lu, vje­ru­je­mo da je ona ini­ci­ja­tor po­ku­ša­ja dr­žav­nog uda­ra i, ko­li­ko sam oba­vi­je­šten, ni­je pro­šla po­li­graf, dok za Ko­ri­dor 10 ima­mo pro­vje­re­nu in­for­ma­ci­ju da ni­je uče­stvo­vao u za­vje­ri, već mu je ukra­de­na lič­na kar­ta i ne­ko je na nje­go­vo ime po­ku­šao da se sa­mo­za­ve­je… Ako već in­si­s­ti­ra­te na od­go­vor­no­sti po­je­din­ca, evo spre­man sam da od­mah po­no­vo smi­je­nim Bra­ti­sla­va Ga­ši­ća, mi­ni­stra za ha­i­ku ostav­ke, jer ne mo­že osta­ti mi­ni­star do 17 sa­ti onaj ko iz­ja­vi: “Vo­lim ba­be ko­je se la­ko okli­znu na sni­je­gu”, a tim istim ba­ba­ma će usko­ro to­li­ko bi­ti po­ve­ća­ne pen­zi­je da će ima­ti i za ski­ji­ce, a bo­ga­mi i za vje­štač­ki kuk, ko­ji će se ta­ko­đe pro­iz­vo­di­ti u Že­lje­za­ri, ko­ja to­li­ko do­bro po­slu­je da je go­to­vo iz­vje­sno da će rad­ni­ci do­bi­ti pla­te i po­klon pa­ko­va­nje uni­seks vje­štač­kih ku­ko­va čim pr­vi iza­đu s pro­iz­vod­ne tra­ke…- isto­rij­ski, kao i uvi­jek; bez la­be­la, ka­pe i ru­ka­vi­ca po­en­ti­rao je čo­vjek pred ko­jim se gru­dve to­pe i pre­tva­ra­ju u vo­du ko­ja će bi­ti is­ko­ri­šće­na za “Be­o­grad na vo­di, ki­šni­ci i snje­žni­ci”, ko­ju van­red­na si­tu­a­ci­ja od mi­ni­stra- Ve­li­mir Ilić, uve­li­ko pri­ku­plja onim što ima ono du­gač­ko na­pri­jed i ide na­pri­jed - na­zad, a ni­je jed­na od bez­o­bra­znih mr­da­li­ca ko­ji­ma je ukra­sio ka­bi­net.
P. S. Ka­ko se ne bi po­no­vio slu­čaj “Fe­ke­tić” ko­ji je na naj­sram­ni­ji na­čin is­ko­ri­šćen pro­tiv pre­mi­je­ra, Alek­san­dar Vu­čić je od­lu­čio da ove go­di­ne iz sme­to­va iz­vu­če Vu­li­na, ko­ji se, ka­ko sa­zna­je­mo, već dva da­na na­la­zi pod sni­je­gom u bli­zi­ni Kla­do­va i već mo­dar kao Štrumpf od­bi­ja sva­ku po­moć nad­le­žnih slu­žbi, po­ru­ču­ju­ći: “Pri­đe­te li još ko­rak pro­gu­ta­ću gru­dvu i dvi­je pe­ta­r­de! On će do­ći po me­ne, iz­vu­ći me iz sme­ta, uze­ti u na­ruč­je ne pi­ta­ju­ći: ko sam, šta sam, ko­je sam na­ci­o­nal­no­sti i če­mu za­pra­vo slu­žim, ra­ši­ri­ti kri­la i za­jed­no će­mo od­le­tje­ti u bu­duć­nost u ko­ju vje­ru­je­mo, kao u pje­smi onog Ma­ti­ća:”Ne­ke pti­ce ni­kad ne po­le­te”, ili bje­še ne, tu je valj­da mi­slio na pin­gvi­ne”…
dva­u­je­dan.rs