Pi­še: Ve­se­lin Ra­du­lo­vić


Ču­ve­na re­če­ni­ca ko­ju de­ce­ni­ja­ma ko­ri­ste oni ko­ji su kri­mi­na­lom ste­kli ogrom­no bo­gat­stvo - ‚’ne pi­taj­te me za pr­vi mi­li­on’’. Pot­pu­no lo­gič­no, jer ono što oni sa­svim si­gur­no ne mo­gu ob­ja­sni­ti, je­ste za­ko­ni­tost po­ri­je­kla upra­vo tog pr­vog mi­li­o­na. Za osta­le mi­li­o­ne to je si­gur­no lak­še. A iza tog pr­vog mi­li­o­na ne­ri­jet­ko se kri­ju rat­no pro­fi­ter­stvo, ko­rup­ci­ja, mo­no­po­li, kri­jum­ča­re­nje ci­ga­re­ta, kri­jum­ča­re­nje dro­ge, or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal...
Za­to se če­sto ka­že da iza sva­kog ve­li­kog bo­gat­stva sto­ji ve­li­ki zlo­čin. Isti­na, to ne mo­ra da bu­de pra­vi­lo, ali či­ni se da je­ste u dru­štvi­ma ka­kvo je cr­no­gor­sko i to je, re­klo bi se, pri­lič­no ja­sno. Osim ako ne­ma­te ne­ki ste­pen men­tal­ne re­tar­da­ci­je i vje­ru­je­te u pri­če da su u Cr­noj Go­ri po­sto­ja­li ne­či­ji pre­ci ko­ji su ima­li mi­li­on­ski vri­jed­nu imo­vi­nu, pa je pri­rod­no da nji­ho­vi po­tom­ci da­nas ima­ju jah­te, sa­to­ve ko­ji vri­je­de ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura, ne­kret­ni­ne u svjet­skim me­tro­po­la­ma...
Prav­ne dr­ža­ve obez­bje­đu­ju prav­ni si­stem ko­jim na­sto­je da ko­rup­ci­ju i or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal dr­že pod kon­tro­lom ta­ko da nji­ho­vi ak­te­ri ne bu­du ja­či od sa­me dr­ža­ve. U istom ci­lju, Kon­ven­ci­ja UN za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je pre­po­ru­ču­je dr­ža­va­ma pot­pi­sni­ca­ma da raz­mo­tre mo­guć­nost pro­pi­si­va­nja kri­vič­nog dje­la ne­za­ko­ni­tog bo­ga­će­nja jav­nih funk­ci­o­ne­ra.
Ipak, Vla­da Cr­ne Go­re eks­pli­cit­no je sa­op­šti­la da je pro­tiv kri­mi­na­li­za­ci­je ne­za­ko­ni­tog bo­ga­će­nja jav­nih funk­ci­o­ne­ra. Kao glav­ni „ar­gu­ment” za ova­kav stav iz Vla­de se na­vo­di to da za­ko­ni već sa­dr­že rje­še­nja ko­ja obez­bje­đu­ju od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne ste­če­ne kri­mi­na­lom. Ovaj „ar­gu­ment” Vla­de jed­na­ko je ubje­dljiv i jed­na­ko po­ka­zu­je vo­lju iz­vr­šne vla­sti da jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma odu­zme imo­vi­nu ko­ju su ste­kli ko­rup­ci­jom, kao što to po­ka­zu­je i iz­bor di­rek­to­ra Agen­ci­je za su­zbi­ja­nje ko­rup­ci­je. Ta­ko je na tu du­žnost iza­bran pen­zi­o­ni­sa­ni slu­žbe­nik po­li­ci­je ko­ji u po­stup­ku iz­bo­ra ni­je mo­gao da na­ve­de bar je­dan slu­čaj ko­rup­ci­je ko­ji je pro­ce­su­i­rao dok je ra­dio na ru­ko­vo­de­ćim mje­sti­ma u po­li­ci­ji, ali je za­to od­mah po iz­bo­ru kao svoj pr­vi po­tez na­ja­vio pro­ce­su­i­ra­nje čla­ni­ce sa­vje­ta ko­ja je to od nje­ga tra­ži­la.
Da­kle, ima­mo za­ko­ne ko­ji omo­gu­ća­va­ju od­u­zi­ma­nje ne­za­ko­ni­to ste­če­ne imo­vi­ne, ali Vla­da ni­je ob­ja­sni­la za­što on­da ne­ma­mo slu­ča­je­va u ko­ji­ma je od­u­ze­ta ta­kva imo­vi­na ne­kom jav­nom funk­ci­o­ne­ru ili s nji­me po­ve­za­nom li­cu. Zna­či li to da u Vla­di sma­tra­ju da po­sto­ji pro­blem u pri­mje­ni tih za­kon­skih rje­še­nja, jer re­zul­ta­ti iz­o­sta­ju, ili pak sma­tra­ju da u Cr­noj Go­ri ne­ma jav­nih funk­ci­o­ne­ra ko­ji su se ne­za­ko­ni­to obo­ga­ti­li?
Ipak, ako je u pi­ta­nju ovo pr­vo, on­da je to upra­vo ar­gu­ment vi­še za kri­mi­na­li­za­ci­ju ne­za­ko­ni­tog bo­ga­će­nja, jer bi se na taj na­čin nad­le­žnim or­ga­ni­ma, pri­je svih dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, omo­gu­ći­lo da se efi­ka­sni­je bo­ri pro­tiv ko­rup­ci­je i da na tom po­lju naj­zad ostva­ri mjer­lji­ve re­zul­ta­te, od­no­sno da se odu­zme imo­vi­na ko­ju su jav­ni funk­ci­o­ne­ri ste­kli ko­rup­ci­jom. S dru­ge stra­ne, ako u Cr­noj Go­ri ne­ma jav­nih funk­ci­o­ne­ra ko­ji su se ne­za­ko­ni­to obo­ga­ti­li, on­da se po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko su to me­đu­na­rod­ni eks­per­ti utvr­di­li da ima­mo pro­ble­ma sa ko­rup­ci­jom na vi­so­kom ni­vou i da se to upra­vo po­kla­pa sa zna­čaj­nim pri­mje­ri­ma neo­bja­šnje­nog bo­gat­stva jav­nih funk­ci­o­ne­ra.
Ta­ko­đe, ako ne­ma­mo funk­ci­o­ne­ra ko­ji su se obo­ga­ti­li ko­rup­ci­jom, ko­ja je ulo­ga Agen­ci­je za spr­je­ča­va­nje ko­rup­ci­je, osim ako ni­je for­mi­ra­na da bi se bo­ri­la pro­tiv onih ko­ji mi­sle da ima­mo pro­blem sa ko­rup­ci­jom na vi­so­kom no­vou. On­da bi bi­la ra­zu­mlji­va na­ja­va pr­vog po­te­za di­rek­to­ra ove Agen­ci­je da pro­ce­su­i­ra čla­ni­cu sa­vje­ta ko­ja ga je pi­ta­la za re­zul­ta­te u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je. Jed­no je si­gur­no, ova­kva na­ja­va pr­vog po­te­za di­rek­to­ra agen­ci­je po­ka­zu­je da se on u bor­bi, bi­lo pro­tiv ko­rup­ci­je ili pro­tiv ne­is­to­mi­šlje­ni­ka, ne mo­že baš po­u­zda­ti u struč­nost.
Da se vra­ti­mo opet na pr­vi mi­li­on s po­čet­ka tek­sta. Pot­pu­no sam si­gu­ran da su pro­tiv kri­mi­na­li­za­ci­je ne­za­ko­ni­tog bo­ga­će­nja svi jav­ni funk­ci­o­ne­ri ko­ji su ko­rup­ci­jom ste­kli ogrom­no bo­gat­stvo. Uvo­đe­nje tog kri­vič­nog dje­la mo­glo bi ih do­ve­sti u ne­la­god­nu si­tu­a­ci­ju da ob­ja­šnja­va­ju po­ri­je­klo pr­vog mi­li­o­na. A za pr­vi mi­li­on se ipak ne pi­ta. Za nje­ga jav­ni funk­ci­o­ne­ri za sa­da mo­gu da ka­žu „na­ša stvar” ili „na­ši in­te­re­si” (Co­sa No­stra).
Do­sad je tu­ži­la­štvo u Cr­noj Go­ri po­što­va­lo za­htje­ve ko­rum­pi­ra­nih funk­ci­o­ne­ra i sa nji­ma po­ve­za­nih li­ca: „Ne pi­taj­te me za pr­vi mi­li­on. Za osta­le mi­li­o­ne ako baš mo­ra­te da pi­ta­te, na­go­di­će­mo se. Lju­di smo”.
(Autor je advo­kat)