Pi­še: Mag­da Pa­ter­nek


Sva­ka maj­ka naj­vi­še vo­li svo­je di­je­te. Si­na po­go­to­vo. Ni­šta no­vo. Ali ka­da ta lju­bav pre­đe gra­ni­ce ta­mo gdje ih pri­ro­da i ži­vot jed­no­stav­no mo­ra­ju po­sta­vi­ti i na­met­nu­ti, on­da na­sta­ju pro­ble­mi. Ta­ko je i sa od­no­som, tj. lju­ba­vlju si­na pre­ma maj­ci. Ne­mi­nov­no je da će od ta­kvog si­na po­sta­ti ni­šta dru­go ne­go edi­po­vac. Vječ­no ma­mi­no di­je­te i vječ­no di­je­te. Edi­pov kom­pleks je kon­cept ko­jim se ba­vio Sig­mund Frojd ko­ji je in­spi­ri­sao Kar­la Gu­sta­va Jun­ga (on je opi­sao kon­cept i dao na­ziv ‘’kom­pleks’’) ka­ko bi ob­ja­snio raz­voj dje­ča­ka kroz iden­ti­fi­ka­ci­ju s ocem i že­ljom pre­ma maj­ci. Če­sto je ko­ri­šćen po­jam u psi­ho­a­na­li­zi. Do­bio je ime po sta­ro­grč­kom mi­tu o Edi­pu, ko­ji je ubio svog oca La­ja i vjen­čao se sa svo­jom maj­kom Jo­ka­stom. Stva­ra­nje i raz­vi­ja­nje ove ano­ma­li­je sma­tra se na­sta­je u pe­ri­o­du od tre­će do pe­te go­di­ne ži­vo­ta. Sig­mund Frojd sma­tra ovaj kom­pleks ba­zom su­per-ega i po­kre­ta­čem svih ljud­skih od­no­sa. Broj­ni psi­hi­ja­tri opi­su­ju zna­čaj edi­pal­nih od­no­sa u lič­nom raz­vo­ju u za­pad­noj kul­tu­ri u vi­du lju­ba­vi pre­ma maj­ci i an­ta­go­ni­zmu pre­ma ocu, ne nu­žno kao sek­su­al­ni ri­va­li­tet, već kao re­ak­ci­ju na maj­či­nu auto­ri­tar­nu sna­gu. Iako ve­li­ku od­go­vor­nost i kri­vi­cu u ‘’stva­ra­nju’’ edi­pov­ca vi­dim u maj­čin­skom od­no­su i nje­noj pre­tje­ra­noj pri­vr­že­no­sti i ve­li­ča­nju svog si­na, ipak sma­tram da je ma­min sin mo­rao na vri­je­me shva­ti­ti pro­blem i otrg­nu­ti se od maj­či­nog za­gr­lja­ja. Ni­je la­ko ‘’za­po­sta­vi­ti’’ ogrom­nu lju­bav pre­ma maj­ci i usmje­ri­ti je na ži­vot­ne i lju­bav­ne iza­zo­ve, ali ako se ne že­li bi­ti za­to­če­nik sop­stve­nih mu­ka bo­ga­mi se to mo­ra uči­ni­ti. Edi­pov­ci po pri­ro­di ‘’svog po­sla’’ tra­že že­nu ko­ja pod­sje­ća ili li­či na nji­ho­vu maj­ku. Ako je i na­đu (a mi­slim da je ne­mo­gu­će) ni­kad se ne­će oslo­bo­di­ti one re­če­ni­ce: ‘’Ovo je stvar­no uku­sno što si pri­pre­mi­la, ali mo­ja ma­ma sta­vi unu­tra još ma­lo...’’ So­li ili bi­be­ra? Še­će­ra? Ma­lo vi­še lju­te pa­pri­či­ce, mo­žda? Pot­pu­no je sve­jed­no, jer nje­go­va maj­ka, jed­no­stav­no to ra­di ne na ne­ki dru­gi na­čin već baš ona­ko ka­ko tre­ba! Ti­pi­čan edi­pov­ski pri­mjer. U ovom slu­ča­ju ni­ka­ko se ne tre­ba na­lju­ti­ti ili re­a­go­va­ti bur­no. Ubi­je­đe­na sam da bi od­go­vor (na­rav­no kroz osmi­jeh) tre­ba­lo da gla­si: ‘’Šte­ta što kao Edip ni­si ože­nio svo­ju maj­ku’’. Ili mo­žda: ‘’A da po­zo­ve­mo mo­žda tvo­ju maj­ku na ru­čak, pa da joj ipak ja ‘’za­bi­be­rim?’’ Va­ša du­ho­vi­ta opa­ska bi­će, vje­ruj­te, mno­go dje­lo­tvor­ni­ja, od bi­lo ka­kvog iz­li­va bi­je­sa. Da­kle, ako osje­ti­te edi­pov­ca u sop­stve­nom bra­ku mo­ra­te ima­ti tak­ta, du­ha, ali i od­luč­no­sti, da ozbilj­no po­raz­go­va­ra­te o ovom pro­ble­mu. Ono što mno­ge že­ne za­va­ra je­ste fi­zič­ki iz­gled mu­škar­ca (ma­čo men,) za ko­ji struč­nja­ci ka­žu da je upra­vo sa­mo fa­sa­da za pri­kri­va­nje pre­tje­ra­ne ve­za­no­sti za ma­mi­nu suk­nju. Te­ško je raz­ot­kri­ti šta sto­ji iza od­luč­ne i čvr­ste lju­štu­re ta­kvih mu­ška­ra­ca, ali pra­vi uzro­ci ta­kvog po­na­ša­nja, na­la­ze se u na­či­nu na ko­ji je on u dje­tinj­stvu ‘’po­bi­je­dio’’ oca i za­do­bio lju­bav maj­ke. Psi­ho­lo­zi tvr­de (du­bo­ko im vje­ru­jem) da sva­ki mu­ška­rac u svom raz­vo­ju pro­la­zi kroz edi­pal­nu si­tu­a­ci­ju, kroz po­zi­ci­ju gdje na­sto­ji da za­do­bi­je maj­či­nu lju­bav i ujed­no iz te igre iz­ba­ci oca. Od na­či­na na ko­ji iza­đe iz te igre za­vi­si­će ka­ko će se i emo­ci­o­nal­no raz­vi­ja­ti. Ako ne us­pi­je da pre­vla­da tu si­tu­a­ci­ju, po­ku­ša­će da pri­đe maj­ci iz jed­ne pot­či­nja­va­ju­će po­zi­ci­je još ma­njeg dje­te­ta, či­ne­ći se ne­moć­ni­ji i sla­bi­ji i nje­go­ve ma­ni­pu­la­tiv­ne teh­ni­ke i na­či­ne pri­mje­nji­va­će u bra­ku. Još ako na­i­đe na ja­ku i si­gur­nu že­nu do­ži­vlja­va­će je kao oso­bu ko­ja će ga do­ži­vot­no vu­ći za so­bom, kao ko­pi­ju svo­je maj­ke i bi­će za­do­vo­ljan što je na­šao onu pra­vu. Ili, uko­li­ko se kri­je iza fa­sa­de ma­čo me­na, na sva­ki na­čin će po­ku­ša­ti da je eli­mi­ni­še kao lič­nost. Svje­do­ci smo da i maj­ka edi­pov­ca, tj.mo­gu­ća bu­du­ća sve­kr­va, ona­ko kao slu­čaj­no sret­ne svo­ju ta­ko­đe (ne)mo­gu­ću sna­hu i, ka­ko to ‘’do­li­ku­je’’ nje­noj lju­ba­vi pre­ma si­nu, oci­je­ni da sna­ha ni­je ta ko­ja bi tre­ba­lo da se u pot­pu­no­sti po­sve­ti nje­nom si­nu, a ka­mo­li da mu pru­ži svo­ju lju­bav, jer ni­ko to ne mo­že i ne smi­je bo­lje od nje. Nje­na ko­nač­na od­lu­ka gla­si­će- NE, jer on će ne­mi­nov­no po­sta­ti rob te že­ne! Ta­da tek na­sta­ju pro­ble­mi i ve­li­ki ma­min sin se još vi­še upe­tlja­va u mre­žu maj­ke, ve­o­ma od­luč­ne u bor­bi za svo­je di­je­te.
Stid i strah ko­ji se for­mi­ra­ju u dje­tinj­stvu ta­ko­đe igra­ju ve­li­ku ulo­gu i oni su opa­sni fak­to­ri u da­ljem raz­vo­ju ma­mi­nog si­na. Psi­ho­lo­ška od­bra­na od sti­da, ka­ko ka­že dr Ma­rić, če­sto se ma­ni­fe­stu­je u pre­tje­ra­noj am­bi­ci­ji ka me­ha­ni­zmu kom­pen­za­ci­je. On pod di­ri­gent­skom pa­li­com svo­je maj­ke sti­če i vi­so­ko obra­zo­va­nje, ali mu to mno­go ne vri­je­di, jer je ostao emo­tiv­no i psi­ho­lo­ški slab, ta­ko da će ga iza­bra­ni­ca nje­go­vog sr­ca ja­ko br­zo raz­ot­kri­ti.
Za­to, dra­ge mo­je, ako ne­ma­te sre­će pa na­le­ti­te na edi­po­va­ca i nje­go­vu naj­vo­lje­ni­ju ma­mu, ni­kad ni­je ka­sno da ‘’od­le­ti­te’’. Bo­lje da sa­mi se­bi za­pr­ži­te čor­bu ne­go da to nje­go­va maj­ka kon­stant­no ra­di u va­šoj za­jed­nič­koj ku­hi­nji. Ja, umje­sto edi­pov­ca u ku­ći, odav­no imam bič. Jer edi­pov­ci su kič.
(Autor je pje­snik)