Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


Na ne­dav­no odr­ža­nom sa­stan­ku Sa­vje­ta stra­nih in­ve­sti­to­ra u Cr­noj Go­ri iz­vr­šni di­rek­tor cr­no­gor­skog Te­le­ko­ma Ru­di­ger Šulc pi­tao je ‘’go­spo­da­ra’’ ko­je bi tri že­lje oda­brao u na­red­noj go­di­ni, uz ga­ran­ci­ju da će mu ih ne­ko is­pu­ni­ti. Od­go­vo­rio je: ‘’I pr­va i dru­ga i tre­ća že­lja ve­za­na je za eko­no­mi­ju i iz­vr­ša­va­nje do­brog tem­pa eko­nom­skog ra­sta... To je je­di­na mo­ja že­lja’’, i da ‘’u na­red­nih 10 go­di­na eko­nom­ski rast Cr­ne Go­re iz­no­si iz­me­đu če­ti­ri i pet od­sto’’. Po­hva­lio se i ra­stom cr­no­gor­ske eko­mo­ni­je ( u ovoj go­di­ni iz­no­sio je če­ti­ri i pet od­sto) , a što je ‘’po­sle­di­ca do­bre tu­ri­stič­ke se­zo­ne, do­brog tem­pa re­a­li­za­ci­je stra­te­ških in­ve­sti­ci­ja i do­brog in­du­strij­skog ra­sta u ovoj go­di­ni’’. Po­me­nuo je, ona­ko uz­gred, i jav­ni dug- da ni­je ‘’ne­pro­mi­šlje­no stvo­ren već je na lo­gič­nom(?) i po­treb­nom ni­vou, ka­ko bi dr­ža­va kre­nu­la u re­a­li­za­ci­ju stra­te­ških in­ve­sti­ci­ja i ot­kla­nja­nje uskih gr­la, naj­pri­je u in­fra­struk­tu­ri, ko­ja su po­sle­di­ca eko­nom­skog za­o­sta­ja­nja....Taj dug mo­že­mo ser­vi­si­ra­ti’’, re­če ‘’go­spo­dar’’ si­gu­ran u se­be, ne­bit­no vje­ru­je li u ono što go­vo­ri. Ostva­ri­va­nje ove ve­li­ke ‘’go­spo­da­re­ve’’ že­lje, da­ka­ko, ve­za­no je za da­lje krč­mlje­nje pri­rod­nih i dru­štve­nih re­sur­sa (ono­ga što je još osta­lo) i do­la­zak na na­še tr­ži­šte ‘’stra­te­ških part­ne­ra’’, ‘’ugled­nih bje­lo­svjet­skih bi­zni­sme­na’’ ko­je uglav­nom pro­na­la­ze on i nje­go­vi sa­rad­ni­ci. S nji­ho­vim do­la­skom pu­ni­će se ne sa­mo cr­no­gor­ski bu­džet, već i dže­po­vi na­ših ‘’bi­zni­sme­na’’, a ni ‘’go­spo­dar’’, ako je su­di­ti po do­sa­da­šnjoj ‘’tr­go­vi­ni’’, ne­će osta­ti pra­znih ša­ka.
Bu­džet za na­red­nu go­di­nu, kao i svi do­sa­da­šnji, ti­pi­čan je za neo­li­be­ral­na dru­štva. Ni­je pri­la­go­đen po­tre­ba­ma gra­đa­na, već in­te­re­si­ma i pla­no­vi­ma ‘’eli­ta’’ ko­je for­si­ra dr­ža­va ( gra­đe­vi­nar­stvo, ener­ge­ti­ka, pro­da­ja lje­ko­va.)Do kra­ja go­di­ne jav­ni dug će iz­no­si­ti 64 od­sto BDP-a, pa se, shod­no za­ko­nu i kri­ti­ri­ju­mi­ma iz Ma­strih­ta, (gor­nja gra­ni­ca du­ga iz­no­si 60 od­sto BDP-a) mo­ra ura­di­ti sa­na­ci­o­ni pro­gram. To ni­je mje­ra, pri­zna­je i mi­ni­star fi­nan­si­ja, ko­ja gra­đa­ni­ma obe­ća­va do­bro, ali se mo­ra spro­ve­sti. Po­zva­ni su, re­če, u po­moć i struč­nja­ci MMF-a ( ko­ji­ma svi vje­ru­je­mo, pa valj­da i opo­zi­ci­ja) da po­mog­nu u iz­ra­di sa­na­ci­o­nog pla­na. E, sa­da smo tek na­gra­i­sa­li!Ka­da je na­kon uspje­šno iz­ve­de­nog pe­to­ok­to­bar­skog pu­ča 2000. go­di­ne ta­da­šnji srp­ski pre­mi­jer Zo­ran Đin­đić tra­žio sa­vje­te od Jo­ze­fa Sti­gli­ca, do­bit­ni­ka Na­be­lo­ve na­gra­de za eko­no­mi­ju, ka­ko da po­kre­ne po­su­sta­lu srp­sku eko­no­mi­ju, od­go­vo­rio mu je, bez mno­go raz­mi­šlja­nja, da ni­šta što mu pred­lo­že sruč­nja­ci MMF-a ne smi­je pri­hva­ti­ti!U eko­mo­mi­ji po­sto­ji osnov­no pra­vi­lo: bes­plat­nog ruč­ka ne­ma! I to šta nam bu­du pred­lo­ži­li, tač­ni­je na­re­di­li eks­per­ti MMF-a od­go­va­ra ‘’go­spo­da­ru’’ i nje­go­vim kla­no­vi­ma - oni će bi­ti još bo­ga­ti­ji, a mi ( ve­ći­na) još si­ro­ma­šni­ji. Gdje god su oni do­šli do­ni­je­li su ma­nje pla­te i pen­zi­je, ma­nje po­sla, sku­plje lje­ko­ve sku­plju stru­ju, vo­du, sta­na­ri­ne, ho­mo­ge­ni­zo­va­nu ‘’svjet­sku kul­tu­ru’’ s po­tro­šnim vri­jed­no­sti­ma. Isti­na, do­bi­će­mo no­ve kre­di­te, ali sa enorm­no vi­so­kim ka­ma­ta­ma. To je već vi­đen sce­na­rio ne sa­mo u Grč­koj ne­go i u mno­gim dru­gim ze­mlja­ma. Si­pa­nje u vre­ću bez dna ne­mi­nov­no vo­di fi­na­nsijskom ban­kro­tu- du­žnič­kom rop­stvu. Ima još mno­go to­ga što je ‘’go­spo­dar’’ za­že­lio u 2016. go­di­ni, iako o to­me ni­je go­vo­rio. Pro­stor ne do­zvo­lja­va ši­ru ela­bo­ra­ci­ju nje­go­vih že­lja. Po­me­ni­mo ne­ke od njih.
Na spolj­no­po­li­tič­kom pla­nu že­lja mu je da mu se če­šće ja­vi te­le­fo­nom p. p. SAD Dž. Baj­den (po­mo­gao je u do­bi­ja­nju po­ziv­ni­ce i olak­šao mu da Sve­ta smje­sti gdje tre­ba i gdje je i dru­gi­ma mje­sto. Nje­go­va naj­ve­ća že­lja je, ni­je te­ško po­go­di­ti, da što pri­je sjed­ne u NA­TO sto­li­cu, uz sku­te svo­jih go­spo­da­ra i da nam bri­sel­ski vi­so­ki či­nov­ni­ci, uz odo­bre­nje Ber­li­na, otvo­re i pot­pi­šu što vi­še po­gla­vlja. Po­že­lio je da ga u to­me ni­ko ne ome­ta, ni opo­zi­ci­ja, pa ni Ru­si­ja ko­joj je već za­pri­je­će­no da se ne mi­je­ša u unu­tra­šnje stva­ri nje­go­vog fe­u­da. Po­že­lio je da i u na­red­noj go­di­ni opo­zi­ci­ja osta­ne ona­kva ka­kva je bi­la go­di­na­ma- ide­o­lo­ški du­bo­ko po­di­je­lje­na, usit­nje­na, op­te­re­će­na svo­jim usko­stra­nač­kim in­te­re­si­ma, s ne­za­mje­nji­vim li­de­ri­ma - gu­bit­ni­ci­ma. Da njen bor­be­ni dio (DF) od­u­sta­ne od gra­đan­skih pro­te­sta, da ne po­sta­vlja­ju ša­to­re, da mu ime ne po­mi­nju po uli­ca­ma i tr­go­vi­ma, da se i oni, ugle­da­ju­ći se na dru­ge, vra­te kod Ran­ka i po­mi­re s či­nje­ni­com da vlast ne­će pre­ći na dru­ge vla­de dok po­sto­je i nje­go­va vla­da. Da iz­bo­ri kao i do­sad bu­du ‘’fer i po­šte­ni’’ i da se o nji­ma po­hval­no iz­ra­ža­va­ju pred­stav­ni­ci OEBS-a i Sa­vje­ta Evro­pe. Da u na­red­noj i u go­di­na­ma ko­je sli­je­de dr­ži sve po­lu­ge vla­sti (vi­dlji­ve i ne­vi­dlji­ve), da mu par­tij­ska ba­za bu­de vjer­na i funk­ci­o­nal­na... Da čel­ni­ci kla­no­va iz­vu­ku po­u­ku iz sve­ga ovo­ga što se ura­di ne­kad moć­nom Sve­to­za­ru- to jest da pri­pa­ze šta ‘’ku­pu­ju’’ i ka­ko ‘’po­slu­ju’’ i da do­bro vo­de ra­ču­na o svo­joj oda­no­sti ‘’go­spo­da­ru’’ i oba­ve­znoj dis­tan­ci ko­ju tre­ba da dr­že pre­ma nje­mu.
Po­že­lio je i svom ne­ka­da­šnjem dru­gu, sa­bor­cu i pri­ja­te­lju žr­tvo­va­nom, bak­su­znom Sve­to­za­ru s ko­jim, ka­ko sam re­če, i da­lje ima od­lič­ne od­no­se ‘’svu sre­ću u do­ka­zi­va­nju ne­vi­no­sti’’. Po­ru­čio je da će i u 2016.go­di­ni za­kon va­ži­ti za sve, pa i za nje­go­ve pri­ja­te­lje za ko­je nad­le­žni or­ga­ni po­sum­nja­ju da svo­je bo­gat­stvo ni­je­su ste­kli kao što ga je on ste­kao – na za­ko­nit, tran­spa­ren­tan i po­šten na­čin. Ko je ra­dio ‘’u skla­du sa za­ko­ni­ma i mo­ral­nim ko­dek­som’’, kao što je on to či­nio i či­ni, ne­ma raz­lo­ga da se pla­ši Ivi­ce i ma­ri­ce. Čist obraz i za­kon su iz­nad sve­ga i svih, re­če go­spo­dar -i ne trep­nu!