U su­bo­tu ve­če sam iza­šao u grad s dru­gom, kao što imam obi­čaj da iza­đem jed­nom ne­djelj­no. Pri­li­kom ula­ska u klub me­na­džer je pro­ko­men­ta­ri­sao ''evo ga onaj opo­zi­ci­o­nar''. Do­ži­vio sam to kao ša­lu, i uz osmi­jeh na­sta­vio da­lje. Re­zul­tat je po­znat. Te­ške tje­le­sne po­vre­de, gu­bi­tak svi­je­sti, slo­mljen nos na dva mje­sta. No, fi­zič­ke ra­ne su mi­nor­ne na­spram onih du­šev­nih. Vi­še od krv­nič­kog pre­bi­ja­nja bo­li či­nje­ni­ca da sam osta­vljen u lo­kvi kr­vi, sam. Ni­ko od oče­vi­da­ca ni­je htio (smio?) da mi pru­ži po­moć i od­ve­de me u Hit­nu. Oti­šao sam sam, tr­če­ći, bo­re­ći se za go­li ži­vot zbog obil­nog kr­va­re­nja. Ipak, na ne­ki ču­dan na­čin me je ovaj do­ga­đaj još vi­še mo­ti­vi­sao. Mo­ti­vi­sao da kre­nem u an­ti­re­žim­sku bor­bu još ja­če. Još že­šće.
Hap­si­li su me. Osu­di­li su me. Pre­bi­li su me. Mo­gu sa­mo još da me ubi­ju. Ali, u tom slu­ča­ju bi ''ubi­li čo­vje­ka, ne i ide­ju'', kao što su go­vo­ri­li svjet­ski re­vo­lu­ci­o­na­ri. Ide­ja o slo­bo­di je vječ­na. Bunt, re­volt i pr­kos se bu­de na sva­kom ko­ra­ku. Sve vi­še. Mla­di lju­di osje­ća­ju da se de­ša­va ne­što – ne­što što se ni­kad ni­je de­ša­va­lo za ovih 27 go­di­na. Re­žim je uz­dr­man. Ra­njen. A kao ta­kav i – naj­o­pa­sni­ji. Ipak, mla­da­lač­ka dr­skost i že­lja za slo­bo­dom i že­lja za nor­mal­nim ži­vo­tom je opa­sni­ja. Po njih. Ka­ko se bo­ri­ti pro­tiv mrač­nog 27-go­di­šnjeg re­ži­ma? Pr­ko­som, mla­do­šću i osmi­je­hom. To bo­li vi­še od ijed­nog met­ka. Sto­ga, na je­dan smi­je­šan na­čin pod­sje­ćam na stva­ri ko­je uop­šte ni­su smi­je­šne, pod­stak­nut ša­lji­vom ru­bri­kom ''Da li ste zna­li?''
1. Da li ste zna­li da se pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić i da­lje vo­di kao šef kri­mi­nal­ne gru­pe u sud­skim spi­si­ma ita­li­jan­skog pra­vo­su­đa?
2. Da li ste zna­li da je pre­mi­je­ro­vom si­nu Bla­žu, pr­vo za­ni­ma­nje bi­lo in­ve­sti­tor?
3. Da li ste zna­li da je Cr­na Go­ra, i ta­da pod vla­šću pre­mi­je­ra Mi­la, de­ve­de­se­tih de­por­to­va­la mu­sli­ma­ne i Bo­šnja­ke iz CG, oda­kle im se gu­bi sva­ki trag?
4. Da li ste zna­li da je pod ko­man­dom ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća po­gi­nu­lo 160 ma­hom mla­đih Cr­no­go­ra­ca u na­pa­du na Du­brov­nik?
5. Da li ste zna­li da sin pre­mi­je­ro­ve se­stre Ane po­sje­du­je stan na Men­het­nu od mi­li­on eura?
6. Da li ste zna­li da vi­so­ki funk­ci­o­ner DPS, biv­ši gra­do­na­čel­nik jed­nog gra­da, po­sje­du­je luk­su­znu vi­lu na De­di­nju?
7. Da li ste zna­li da je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić du­že od po­lo­vi­ne svog ži­vo­ta na vla­sti?
8. Da li ste zna­li da Sve­to­zar Ma­ro­vić po­sje­du­je jah­tu, ali i de­vet (ne)pri­ja­vlje­nih vi­la i sta­no­va, me­đu ko­ji­ma su i oni u Pa­ri­zu?
9. Da li ste zna­li da je­dan od ru­ko­vo­de­ćih čla­no­va DPS-a sto­ji iza kom­pa­ni­je ''VO­LI'' i po­sje­du­je ne­ko­li­ko fir­mi u Lon­do­nu?
10. Da li ste zna­li da u Cr­noj Go­ri glas (lič­na kar­ta) ko­šta od 20 do 50 eura?
11. Da li ste zna­li da Cr­na Go­ra NI­KA­DA u svo­joj isto­ri­ji ni­je ima­la de­mo­krat­sku smje­nu vla­sti?
12. Da li ste zna­li da je po­tro­šač­ka kor­pa u Cr­noj Go­ri 880 eura, a pro­sječ­na pla­ta 480 eura?
13. Da li ste zna­li da je na bi­rou ra­da 40. 000 lju­di, od ko­jih su 10. 000 svr­še­ni vi­so­ko­škol­ci, ma­gi­stri i dok­to­ri na­u­ka?
14. Da li ste zna­li ko­je vr­ste gu­mi­ca bri­šu naj­bo­lje an­ti­re­žim­ske tek­sto­ve? Pe­sni­ce i pi­što­lji.
15. Da li zna­te da je sva­ko ko je ri­je­šen da uz­dr­ma re­žim apri­o­ri kva­li­fi­ko­van kao gej?
16. Da li ste zna­li da su šan­se za mo­je no­vo pre­bi­ja­nje ovim tek­stom sko­či­le za 100 po­sto?
Ako ne­ki od vas ni­su zna­li, sad zna­ju. Zna­ju ovo i čla­no­vi DPS-a, ali ću­te. Ću­te za­rad sit­nih in­te­re­sa, dok nji­ho­vi še­fo­vi ima­ju mi­li­o­ne i vi­le. E pa dra­gi mo­ji, ili na­sta­vi­te da ću­ti­te ili se sklo­ni­te da ne sme­ta­te. Mi osta­li će­mo ovo iz­gu­ra­ti do kra­ja. Ta­man nas sva­ki dan tu­kli i ubi­ja­li.
Ži­vje­la slo­bod­na Cr­na Go­ra!(Autor je eko­no­mi­sta i
ma­gi­star po­li­tič­kih na­u­ka)

Pi­še: Vla­di­slav Daj­ko­vić